Vitamin D reguliše nivoe kalcijuma, koji održavaju gustinu kostiju i funkciju nerava. Takođe poboljšava apsorpciju fosfora u crevima. Na dubokom nivou, ovaj vitamin kontroliše diferencijaciju ćelija, odnosno dajući im određene funkcije kako sazrevaju. Istovremeno, usporava proliferaciju – umnožavanje ćelija. A prekomerna reprodukcija, posebno mutiranih ćelija, jedan je od uzroka onkologije. Vitamin D kontroliše urođeni imunitet. Štaviše, sprečava autoimune reakcije, u kojima odbrambeni sistem organizma napada sopstvene zdrave ćelije – tako nastaju bronhijalna astma, reumatoidni artritis, multipla skleroza i druga teška oboljenja. Ukoliko vitamin D nedostaje, dolazi do problema sa stvaranjem insulina. Ovo povećava rizik od gestacionog dijabetesa u trudnoći i dijabetesa tipa 2. Nedostatak ovog vitamina opterećuje i kardiovaskularni sistem. Arterijski pritisak se menja, razvija se hipertenzija.
Kako telo proizvodi vitamin D
Za sintezu ovog vitamina potrebno nam je sunce, odnosno ultraljubičasti B (UVB) zraci. Njihova energija pokreće transformaciju prirodne supstance 7-dehidroholesterola u provitamin D u koži. Provitamin je prekursor aktivnog vitamina koji je izložen enzimima ili drugim transformacijama u telu da bi se pretvorio u željeni oblik. Na primer, beta-karoten je prekursor vitamina A. Provitamini za D su ergokalciferol (D2) i holekalciferol (D3). Provitamin D se krvlju transportuje do jetre, gde se pretvara u 25-hidroksivitamin D (25-OHD). Zauzvrat, 25-OHD ide u bubrege i tamo postaje 1,25-dihidroksivitamin D. Ovaj aktivni oblik rešava probleme organizma.
Nizak nivo vitamina D
Na sintezu vitamina D utiču različiti faktori:
Godišnje doba i atmosferski uslovi
Zimi manje UVB zraka dopire do tla. Osim toga, svetlost ometa zagađenje vazduha i oblačnost.
Potpuno izbegavanje sunca
Stalno nošenje zatvorene odeće i šešira, prekomerna upotreba krema za zaštitu od UV zračenja može dovesti do nedostatka vitamina D.
Tamna koža
Tamna koža ima veću koncentraciju melanina, koji apsorbuje ultraljubičasto zračenje. Ljudi sa tamnijom kožom bi trebalo da borave malo duže napolju. Prema fondaciji British Skin Foundation, ako je ljudima svetle puti potrebno 10-15 minuta na otvorenom, onda je tamnoputim ljudima potrebno 25-40 minuta.
Genetika
Geni CIP27B1 i VDR su uključeni u metabolizam vitamina D. Prvi kodira enzim odgovoran za transformaciju provitamina D u bubrezima. Drugi generiše protein koji pokreće gene za metabolizam kalcijuma.
Starost
Do 70. godine, telo proizvodi samo četvrtinu vitamina D proizvedenog u uzrastu od 20 godina. Pored toga, stariji ljudi ređe izlaze napolje, a UVB zraci ne prolaze kroz prozorska stakla.
Aktuelne bolesti
Hronična bolest bubrega remeti proizvodnju vitamina D i ubrzava njegovo izlučivanje urinom.
Problemi sa jetrom ometaju apsorpciju provitamina D iz hrane i njegovu konverziju u aktivni oblik.
Inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) su, takođe, povezane sa slabom apsorpcijom masti i vitamina rastvorljivih u mastima, koji uključuju A, E, K i D.
U riziku od D-deficijencije su:
- ljudi koji su doživeli više preloma;
- oni koji uzimaju antikonvulzive i kortikosteroidne lekove;
- oni koji boluju od anoreksije;
- pacijenti sa metaboličkim sindromom, dijabetes melitusom tipa 2, gojaznošću (indeks telesne mase preko 30);
- pacijenti posle operacije gornjeg dela tankog creva (apsorpcija vitamina D se dešava upravo na vrhu tankog creva);
- žene sa menstrualnim poremećajima i uklonjenim jajnicima koje su ušle u menopauzu.
- kod gojaznosti, vitamin D se skladišti u višku masnih naslaga, a telo ga teško izvlači za svoje potrebe.
Zanimanje
Ljudi koji rade noćne smene češće pate od nestašice nego oni koji rade u dnevnim smenama.
Dijeta
Vegetarijanci koji ne konzumiraju mleko, jaja i ribu moraju da obrate pažnju na nivo vitamina D, da se više sunčaju i da koriste suplemente.
Dijetetski provitamini, slični onima koji se formiraju u koži od 7-dehidroholesterola pod uticajem UVB zraka, takođe moraju da se podvrgnu aktivaciji u jetri i bubrezima. Odnosno, ni sunčevom svetlošću, ni hranom, ni preventivnim suplementima ne dobijamo aktivan vitamin D. Prvo dobijamo provitamin, prekursor D (D2 ili D3), koji prolazi kroz lanac transformacija u jetri i bubrezima. Shodno tome, problemi sa ovim organima podrazumevaju smanjenje nivoa vitamina D u organizmu.
Optimalno vreme za unos ovog vitamina je doručak ili ručak, jer vitamin D može prenabuditi nervni sistem i izazvati nesanicu. Pošto je D vitamin rastvorljiv u mastima, dobro se apsorbuje sa masnom hranom: ribom, mlekom, jajima. Ali nemojte dozvoliti višak masti u tanjiru – to će smanjiti apsorpciju vitamina rastvorljivih u vodi. Uverite se da vaša ishrana ili dodatak ishrani sadrže dovoljno partnera (kofaktora) vitamina D: magnezijuma, cinka, bora, kalcijuma, fosfora, vitamin K2.
Leti budite aktivniji: aktivne šetnje ubrzavaju prirodnu sintezu.
