a person standing in a dark area

Anksioznost

Anksioznost → Poremećaji spavanja → Anksioznost … Kako izaći od začaranog kruga?

Sutra imate važan sastanak i odlučili ste da rano odete u krevet. Četrdeset minuta ležiš u krevetu, a san nikako da dođe. U početku ste uzbuđeni mislima o predstojećem radu. Zatvorite oči i misli počnu da se roje. Onda ih ponovo otvorite da pogledate na sat i shvatite da ako trenutno ne zaspite, sutra zagarantovano nećete dobro proći na sastanku. Sada ste već zabrinuti zbog činjenice da ne možete zaspati, i tako ukrug. Kao rezultat imamo nedostatak sna i povećanu anksioznost tokom dana.

Gde je izvor svega toga?

Anksioznost je bila neobično korisna u čovekovom razvoju. Ovaj neprijatni osećaj „nešto loše će se sada dogoditi” pomoglo je našim precima da se na vreme sakriju od opasnosti i da prežive. U modernom svetu nas vrebaju i druge opasnosti: ispiti, intervjui, pozivi iz poreske služba… Iako to nisu krvoločni tigrovi i vukovi, pa ni otrovne zmije, ovakvi događaji pobuđuju naše srce da brže kuca, ruke da se tresu, to jest, da reagujemo, kao na pravu opasnost.

Amigdala

Amigdala je rukovodilac straha i anksioznosti u našem mozgu. Nalazi se duboko u donjem temporalnom režnju. Ovo područje oblika badema deo je limbičkog sastava i zapravo je uparena struktura, s delovima u oba temporalna režnja.

mozak, amigdala
Anksioznost 10

Primajući informacije iz spoljnog okruženja o potencijalno opasnim i pretećim okolnostima, amigdala kroz posebne strukture signalizira hipotalamusu. On lansira hormonski stresni odgovor. Neuroni amigdala nadziru senzorne, apstraktne kao i motivacione stimulanse, obrađuju suptilne socijalno-psihološke nijanse, poput prijateljstva ili nepoverenja, selektivno i specifično reaguju na izgled, ukus određene hrane ili zvuk. Amigdala ima mnogo veza u mozgu: šalje signale u odeljke mozga, oni, zauzvrat, aktiviraju simpatički nervni sistem, sistem „brzog odgovora”. Kada se aktivira, otkucaji srca se ubrzavaju, krvni sudovi se sužavaju, organi za varenje hrane usporavaju svoj rad, a respiratorni organi, naprotiv, rade intenzivnije. Jednom rečju, telo se priprema da beži od problema.

Amigdala aktivira plavo mesto (lat. Locus coeruleus) u mozgu – glavno mesto u mostu moždanog stabla uključeno u fiziološke odgovore na stres i paniku. To je deo retikularnog aktivacionog sistema unutar mozga, koji šalje procese neurona koji oslobađaju noradrenalin (norepinefrin) čiji je efekat sličan efektu adrenalina, po čitavom mozgu, posebno u njegovoj kori. Ako je područje plavog mesta pobuđeno, i mi smo zajedno s njim.

Emocije

emocije
Anksioznost 11

Emocije ne kontroliše samo amigdala. Glavni administrator, sudija i strateg je naš frontalni korteks, najudaljeniji, najnoviji i misleći deo mozga. Korteks i limbički sistem rade zajedno, naizmenično inhibirajući ili stimulišući jedan drugog. Veza između limbičkog sistema i korteksa je deo frontalnog korteksa koji se naziva ventromedijalni prefrontalni korteks (vmPFC). On prepoznaje značaj emocionalnih stimulansa i odlučuje kako da odgovori na njih.

Pad sistema

Ako nešto krene naopako u ovom procesu – na primer, vmPFC (ventromedijalni prefrontalni korteks) nije dovoljno aktivan – percepcija emocionalnih događaja može postati pristrasna. Kada frontalni korteks pređe u senku, amigdala preuzima upravljanje: preterano se aktivira i šalje signale hipotalamusu. Priprema stresnu hormonsku reakciju, a mi osećamo sve veću uznemirenost.

Nedostatak sna kao okidač

nesanica, insomnija, nedostatak sna
Anksioznost 12

Jedan od razloga za smanjenje aktivnosti ventromedijalnog prefrontalnog korteksa može biti poremećaj sna. Grupa istraživača sa Univerziteta u Kaliforniji otkrila je da ako ne spavate dovoljno jedne noći, aktivnost vmPFC-a će biti smanjena već sledećeg dana. U isto vreme, aktivnost amigdale, koju obično inhibira korteks, će biti smanjena. Do čega to vodi, već znamo: osećaćete se uznemirenije tokom dana.

Začarani krug

Kod miševa, anksioznost dovodi do dužeg, dubljeg sna. Ali kod ljudi, kao složenijih bića, opseg efekata anksioznosti je širi. Studija naučnika sa Univerziteta Luizijana pokazala je da anksiozni ljudi teže zaspe, san im je manje dubok i češće prekidan. I to za nas postaje zamka, jer takav neadekvatan san dovodi do anksioznosti i nemira, a to, opet, dovodi do nedostatka sna, i tako u krug.

San

Šta se dešava u mozgu tokom spavanja? Postoje dve faze sna: dubok san i lagan san. U fazi dubokog sna se obnavljaju i regenerišu različite moždane strukture, uključujući već poznati prefrontalni korteks, koji sa limbičkim sistemom nadgleda emocionalne procese. Obnavljanje funkcionalnosti tokom spavanja je kritičan uslov za upravljanje anksioznim stanjima.

Anksiozni poremećaj

anksiozni poremećaj
Anksioznost 13

Svakodnevna briga se može razviti u generalizovani anksiozni poremećaj (GAP). Ovo je opsesivni osećaj anksioznosti koji nije vezan ni za šta posebno. Ljudi koji pate od GAP-a ne razumeju šta ih tačno muči, ali njihovo telo je stalno u pripravnosti za opasnost: ubrzan rad srca, znojenje i drhtanje u udovima. Uzroci GAP-a su nepoznati, iako se poremećaj obično viđa kod ljudi koji piju alkohol, imaju depresiju ili su imali istoriju paničnog poremećaja. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i pregleda pacijenta. Lečenje: psihoterapija, terapija lekovima ili oboje.

Smatra se da je čak u 90% slučajeva ovaj poremećaj je udružen sa drugim oboljenjem. Najčešće je udružen sa depresijom. Veoma česta udruženost je i sa iritabilnim kolonom i važno je istaći da ako se to dogodi, ova telesna bolest se ne može lako regulisati ukoliko se ne leči i generalizovani anksiozni poremećaj. Potrebno je proveriti da li postoji oboljenje štitne žlezde, s obzirom da su simptomi anksioznosti često prisutni i kod ovog problema.

Posao, užurbanost, neprijatnost i lične prirode i finansijski problem su osnovni faktori za nastanak stresa, sa kojim se mi svakodnevno suočavamo. Stres, umor i osećaj zabrinutosti izazivaju različita obolјenja. Zdrav i stabilan nervni sistem pomažu organizmu da se bori protiv virusa i infekcija. Ukoliko je nervni sistem oslablјen, postoji ogroman rizik da se pre ili kasnije ozbilјno razbolimo.

Rešenje

Zaboravite besane noći i dane pod stresom. Podržite svoj organizam – otkrijte komplekse kompanije VISION, uz pomoć kojih ćete pobolјšati kvalitet sna, prevazići stres i osećaj umora. Ukoliko koristite bioaktivne dodatake, napravlјene od prirodnih sirovina koje nemaju kontraindikacije, moći ćete da se borite protiv stresa i da značajno popravite svoje raspoloženje.

Hiper Classic

Hiper je prirodni antidepresiv, on povećava nivo radne sposobnosti i socijalnu adaptaciju, pomaže olakšavanju simptoma i posledica depresivnih stanja, takvih kao što su melanholija, anksioznost, potištenost i apatija.
Hiper takođe ima opšte pozitivan uticaj na fizičku i mentalnu aktivnost organizma. Puni optimizmom, ima pozitivan uticaj na psihu.
Sastav: kantarion, crna kopriva, glog, magnezijum, vitamini С, В1, В6, В12.

Beesk Classic

Na nivo kortizola u krvi, pored ostalog, utiče i povećana anksioznost. Biljka rodiola je klasifikovana kao moćan adaptogen zbog svoje sposobnosti povećavanja otpornosti organizma na fizičke, hemijske i biološke stresore, dok ima ulogu i u „normalizaciji rada organizma“. Studije pokazuju da rodiola može pomoći telu u uravnoteženijem upravljanju stresnim situacijama, a istraživanje sprovedeno na pojedincima koji pate od umora povezanog sa stresom utvrdilo je da suplementacija rodiolom smanjuje kortizol (hormon stresa), smanjuje umor povezan sa stresom i poboljšava koncentraciju. Proizvod Beesk Classic je kao stvoren za normalizaciju lučenja kortizola.
Sastav: plod šizandre, ekstrakt propolisa, matični mleč, gvožđe, jod, koren crvene rodiole, koren sladića.

Passilat Classic

Primećena je efikasnost biljke pasiflore kod generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Studija je uporedila efikasnost pasiflore i oksazepama, popularnog leka za GAP. Autori su zaključili da su Passiflora incarnata i oksazepam podjednako efikasni u lečenju GAP-a. Nije bilo značajne razlike u rezultatima dva protokola lečenja. Istovremeno, u grupi koja je uzimala oksazepam bilo je mnogo više problema sa obavljanjem različitih zadataka. Pasiflora (Isusov venac) se dugo koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje anksioznosti. Savremena naučna istraživanja takođe potvrđuju efikasnost njegove upotrebe u ove svrhe.
Passilat Classic se preporučuje kao umirujuće sredstvo u slučaju hroničnih funkcionalnih rastrojstava nervnog sistema, u situacijama sa povećanom nervozom, anksioznošću i bolovima u predelu srca.

Sastav: Pasiflora (Passiflora incarnata), Beli glog (Crataegus monogyna), Valerijana (Valeriana officinalis), vitamini В1, В6 i В12.

Budite spokojni sa Vision proizvodima!

Ostavite komentar

Sadržaj kopre0
Korpa je prazna!
Nastavi kupovinu
0
Scroll to Top