Bakterije i mentalno zdravlje

Bakterije i mentalno zdravlje

Pet kilograma u debelom crevu utiču na čovekovo psihičko zdravlje. Govorimo o mikrobioti creva – bakterijama koje naseljavaju debelo crevo i vrše određene funkcije. Ovo je objavio Nikolaj Neznanov, direktor Naučno-medicinskog istraživačkog centra V.M. Behtereva, šef Odeljenja za psihijatriju i narkologiju, Prvog državnog medicinskog univerziteta u Sankt Peterburgu I.P.Pavlova, doktor medicinskih nauka, profesor, zaslužni naučnik Ruske Federacije na naučno-praktičnoj konferenciji „Psihijatrija dvaju glavnih gradova“, održanoj 5. i 7. novembra 2020. godine.

Mikrobiota creva se već naziva posebnim organom koji zahteva dalje proučavanje. Medicinska literatura još uvek ne opisuje ovaj fenomen detaljno. Naučnici se suočavaju sa zadatkom da procene njegov uticaj na različite organe i sisteme, kao i rizik od razvoja ne samo somatskih, već i mentalnih bolesti. Stečena znanja pomoći će u razvoju novih metoda lečenja i pristupa lečenju pacijenata sa mentalnim patologijama.

Veza između mentalnih bolesti i sastava crevne mikrobiote zasniva se na osi mikrobiom-mozak-creva. Ako su se ranije studije odnosile na proučavanje uticaja mikrobiota na somatske bolesti, na primer, na patologiju gastrointestinalnog trakta (GIT), sada su naučnici usmerili pažnju na vezu između creva i mozga. Osa mikrobioma-mozak-creva uključuje endokrine, imunološke i neurohumoralne puteve, komunicira sa osom hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda i utiče na serotinergijsku neurotransmisiju u centralnom nervnom sistemu uz učešće mehanizama povezanih sa metabolizmom triptofana.

U svojoj studiji 2019. godine, M. Batin i A. Ržeševski su otkrili da promene u mikrobioti mogu dovesti do razvoja zapaljenskih bolesti creva, rezistencije na insulin, dijabetesa i gojaznosti. Takođe, poremećaji mikrobiote utiču na centralni nervni sistem, usled čega se razvijaju neurološke bolesti poput poremećaja iz autističnog spektra, Parkinsonove bolesti i multiple skleroze. Takođe je utvrđeno da su ljudi sa Alchajmerovom bolesti imali smanjenje mikrobne raznolikosti, za razliku od kontrolne grupe koja im je odgovarala prema polu i starosti.

Drugi naučnici su analizirali efekat crevne mikroflore i probiotika na razvoj mentalnih bolesti. Studija „Prediktivna snaga mikrobioma premašuje onu u studijama povezanosti genoma u diskriminaciji složenih ljudskih bolesti“ (engl.«The predictive power of the microbiome exceeds that of genome-wide association studies in the discrimination of complex human disease» potvrdila je vezu između creva i bipolarnog poremećaja, autizma, šizofrenije, socijalne anksioznosti i razdražljivosti.

Druga studija, „Mikrobiom creva kod pacijenata sa šizofrenijom menja ciklus glutamat-glutamin-GABA i ponašanje miševa koji pate od šizofrenije“, procenjivala je uticaj mikrobiote na rizik od razvoja šizofrenije. Ispostavilo se da je šizofrenija zabeležena 10-20 puta češće u prisustvu intrauterine infekcije, a česti problemi sa gastrointestinalnim traktom kod takvih pacijenata bili su povezani sa disbiozom. Naučnici su takođe otkrili da je na razvoj problema u nervnom, imunološkom i hormonalnom sistemu kod takvih pacijenata uticala crevna mikroflora. Prema autorima, disbioza je specifična za šizofreniju. Naučnici su čak identifikovali bakterijski potpis koji se sastoji od pet porodica bakterija. Ona vam omogućava da razlikujete zdrave ljude od ljudi sa šizofrenijom i od pacijenata sa drugim mentalnim poremećajima, poput depresije.

Prema profesoru Neznanovu, ovi nalazi nas vraćaju na ranije koncepte uzoraka šizofrenije, na koje upućuju i u udžbenicima iz medicine. Stručnjak je naveo rezultate naučnog rada „Toxoplasma gondii and Schizophrenia“ čija je svrha bila utvrđivanje antitela na toksoplazmu gondi kod bolesnika sa šizofrenijom. Primećuje se da su u 18 od 19 studija naučnici otkrili visoku stopu seropozitivnosti kod pacijenata sa mentalnim bolestima. Nikolaj Neznanov naglasio je da su u 11 studija rezultati bili statistički značajni. „Da li je ovo nalaz ili je toksoplazma gondii i njeni otpadni proizvodi jedan od pokretača koji dovode do razvoja šizofrenije, ovo je pitanje na koje treba odgovoriti“, komentariše profesor.

Kako creva utiču na našu psihu?

Naše telo je mnogo složenije nego što se može činiti. Na prvi pogled, neki organi su potpuno različiti, ali u stvari su usko povezani. Da li ste ikada osetili, na primer, „leptire u stomaku“? Ova osećanja ukazuju na to da su mozak i creva tesno povezani u telu. Kako međusobno komuniciraju i kako to utiče na naše ponašanje?

Kako su mozak i creva povezani?

Začepljeno crevo je uzrok mnogih bolesti, uključujući i probleme sa mozgom. Dok se borite protiv posledica, ne zaboravite na osnovne uzroke. Neuroni su ćelije u mozgu i centralnom nervnom sistemu. Oni su odgovorni za naše postupke i ponašanje. U mozgu ima oko 100 milijardi neurona, dok ih u crevima ima 500 miliona. Ćelije ova dva organa međusobno „komuniciraju“.

Jedna od najvećih spojnih karika naziva se vagusni nerv.

Ovaj element je direktno povezan sa radom creva u stresnim situacijama. Istovremeno, sa vagusnim nervom nije povezano samo crevo, već i mikroorganizmi koji žive u njemu. Studije su pokazale da intenzivna iskustva uzrokuju gastrointestinalne probleme. Dok eksperimenti na miševima pokazuju da hranjenje glodara prebiotikom smanjuje efekte stresa na telo. Ako je vagusni nerv odsečen, ovaj efekat nije primećen. Probiotici (koje ne treba mešati sa prebioticima) su odlični za vaše zdravlje. Takođe se zovu psihobiotici. Probiotici pomažu u suočavanju ne samo sa anksioznošću, već i sa depresijom. U užurbanom modernom životu ovo je neverovatno važno.

Utvrđeno je da u roku od 6 nedelja takve supstance poboljšavaju simptome pacijenta sa sindromom iritabilnog creva i depresijom različitih oblika. Ako se setimo prebiotika, oni su takođe važni. Utvrđeno je da uzimanje prebiotika tokom 3 nedelje značajno smanjuje nivo hormona stresa kortizola. Neurotransmiteri su uključeni u prenos informacija između neurona. Te supstance proizvode kontrolu osećanja i osećaja u mozgu. Na primer, serotonin pruža osećaj sreće. Zanimljivo je da mnoge neurotransmitere proizvode i crevne ćelije. A već pomenuti serotonin se formira upravo u crevima i tamo se nalazi 90% ovog hormona. I, na primer, gama-amino-masna kiselina igra ulogu u kontroli anksioznosti i potencijalnom razvoju depresije.

Šta je zajedničko crevnim mikobima i mozgu?

Trilioni mikroba u crevima povezani su sa nekim važnim supstancama. A takođe utiču na funkcionisanje mozga. Proizvode se masne kiseline kratkog lanca (SCFA): na primer butirat i propionat. SCFA utiče na mozak na nekoliko načina. Na primer, ovo se manifestuje u obliku gubitka apetita. Istraživači su otkrili da je glavni proizvod za mršavljenje jogurt. Ovaj element je direktno povezan sa radom creva u stresnim situacijama. Istovremeno, sa vagusnim nervom nije povezano samo crevo, već i mikroorganizmi koji žive u njemu. Studije su pokazale da je intenzivni stres uzrok gastrointestinalnih problema. Eksperimenti na miševima su pokazali da hranjenje glodara prebiotikom smanjuje efekte stresa na telo. Ako se vagusni nerv odseče, ovog efekta nema.

Pijte Synbiotic Immune Care koji sadrži 9 sojeva dobrih bakterija i uživajte u životu bez brige i sa osmehom na licu!

Leave a Comment

Sadržaj kopre
Korpa je prazna!
Nastavi kupovinu
0
Scroll to Top