Homocistein je aminokiselina, međuproizvod metabolizma (razmene) drugih aminokiselina – metionina i cisteina. Homocistein ne dolazi iz hrane, već se formira samo u organizmu. Normalno, ova aminokiselina „živi” u telu veoma kratko vreme, nakon čega se pretvara u druga jedinjenja. Da bi se izvršile takve transformacije, potrebni su vitamini B6, B12 i folna kiselina.

Kada je metabolizam ove aminokiseline poremećen zbog defekta enzimskog sistema ili zbog nedostatka esencijalnih vitamina, on se akumulira u velikim količinama unutar ćelija i zatim ulazi u krv.

Koji je glavni krivac ateroskleroze?

Kakva je veza između ateroskleroze i drugih kardio-vaskularnih oboljenja i homocisteina?

krvni sudovi, homocistein — Homocistein 25

Zamislite da je vaš organizam grad, a njegove arterije su autoputevi sa više traka. Holesterol je dobro poznati „bandit“ koji pokušava da stvori saobraćajne gužve i zagušenja, čineći saobraćaj na ovim autoputevima sporim i opasnim. Ali, pored ovog dobro proučenog i naširoko diskutovanog „zlikovca“ postoji još jedan o kome se ćuti? Njegovo ime je homocistein.

Dakle, ko je taj nevidljivi agens haosa i koja je njegova uloga u biohemijskom „podzemlju“ vašeg organizma? Ovo je ista osoba koja može tiho da prodre u vašu „biohemijsku sigurnost“ bez izazivanja sumnje. Normalno, on je koristan građanin vašeg „grada”, ali pod određenim okolnostima može postati pravi majstor intriga, o čemu malo ko priča.

Pažnja: visok nivo ove aminokiseline može izazvati razvoj ozbiljnih bolesti, i to ne samo kardiovaskularnih. Zvuči misteriozno i pomalo zastrašujuće, zar ne? Ovaj „nevidljivi zlikovac” može biti još opasniji od svog „glasnog” parnjaka – holesterola. Zašto se o tome malo govori?

Ako ste zaintrigirani ovim informacijama, hajde da pogledamo korak po korak šta je ova supstanca, kako je povezana sa nivoom holesterola i šta možemo da uradimo povodom toga. Na kraju članka vas očekuje niz „bonusa“: jednostavne i efikasne metode borbe protiv ovog neprijatelja, zasnovane na najnovijim istraživanjima u oblasti ishrane i kardiologije.

Da li ste zainteresovani? Čitajte dalje, jer svaki sledeći red može biti direktno povezan sa vašim zdravljem i dugovečnošću.

Prvi korak u razumevanju: Šta je to?

Prvo, napravimo biohemijski portret ove misteriozne supstance.

Homocistein

To je aminokiselina koja nije deo proteina, ali igra ključnu ulogu u metaboličkim procesima u organizmu. Nastaje u organizmu kao rezultat metabolizma aminokiseline metionin koju dobijamo hranom. Ova supstanca sama po sebi nije „loša“ ili „dobra“, baš kao i holesterol. Obavlja niz korisnih funkcija, ali pod određenim uslovima može postati „zlikovac“.

Važno! Samo po sebi, povećanje nivoa homocisteina u krvi je simptom, a ne dijagnoza. Ovo može biti znak ili fizioloških promena ili ozbiljnih bolesti.

Funkcije u organizmu

Metabolizam aminokiselina: on je međuproizvod u metabolizmu aminokiselina, posebno metionina i cisteina.
Sinteza proteina i nukleinskih kiselina: uključen je u reakcije neophodne za sintezu nekih proteina i DNK.
Regulacija nivoa hormona i neurotransmitera: utiče na nivoe različitih hormona, uključujući insulin i adrenalin.
Interakcija sa vitaminima i mineralima: uključen je u metabolizam vitamina B, posebno B6, B9 (folna kiselina) i B12.
Imuni sistem: može uticati na imuni sistem, iako mehanizmi ove akcije još nisu u potpunosti shvaćeni.

Dakle, nosi i pozitivne i negativne karakteristike. On je kao dvolični agent: s jedne strane, on radi koristan posao, s druge, može naneti štetu. A ako njegovi nivoi postanu previsoki, on počinje da deluje kao „saboter“ u organizmu, ugrožavajući ne samo krvne sudove, već i druge sisteme.

Ključna tačka: Razumevanjem funkcija i mehanizama njegovog delovanja, možemo efikasnije kontrolisati nivoe ove aminokiseline kroz ishranu, fizičku aktivnost i, ako je potrebno, terapiju lekovima.

U nastavku ćemo pogledati tačno kako reaguje sa holesterolom i aterosklerozom, a takođe ćemo pogledati koje metode postoje za kontrolu njegovog nivoa. Ne odlazite, očekuju vas odgovori na mnoga pitanja i praktični saveti o održavanju zdravlja.

Drugi korak: Homocistein i holesterol – daleki rođaci ili direktni saveznici?

Dakle, već imamo ideju o tome šta je ova moćna supstanca. Pokušajmo sada da shvatimo kako je to povezano sa drugim „javnim neprijateljem” – holesterolom. Ove dve supstance se često zajedno pominju kada je u pitanju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Šta ih spaja, a koje su njihove razlike?

Zajedničke i različite osobine

Zajedničke osobine:

Oba su važni biomarkeri koji se koriste za procenu rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Obe ove supstance se sintetišu u organizmu i dolaze iz hrane.
Oba mogu imati i pozitivne i negativne efekte na organizam u zavisnosti od njihove koncentracije.

Razlike:

Homocistein je amino kiselina, a holesterol je steroid sa hidroksilnom grupom.
Homocistein je bliže povezan sa vitaminima B i njihovim metabolizmom, dok je holesterol bliže povezan sa mastima i ugljenim hidratima.
Homocistein je češće povezan sa unutrašnjim faktorima (npr. nasleđe), iako na holesterol mogu uticati i genetski faktori.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

heart, love, pink-7008170.jpg — Homocistein 28

Homocistein

Povišeni nivoi ove aminokiseline mogu dovesti do oštećenja vaskularnog zida, što stvara povoljne uslove za razvoj ateroskleroze.
Istraživanja pokazuju da može stimulisati oksidativni stres i upalu, što takođe negativno utiče na zdravlje krvnih sudova.

Holesterol

Holesterol je uključen u formiranje aterosklerotičnih plakova, akumuliranih u zidovima krvnih sudova.
„Loš” (LDL) holesterol podstiče razvoj ateroskleroze, dok „dobar” (HDL) holesterol može imati suprotan efekat.

Ključna tačka: Oba mogu delovati kao partneri u zločinu protiv vašeg kardiovaskularnog sistema. Oba mogu doprineti razvoju ateroskleroze, iako su njihovi mehanizmi delovanja različiti.

holeterol, krvni sudovi, srce, kardiovaskularni sistem — Homocistein 29

Dakle, uprkos različitim „delovanjima”, ove dve supstance često rade ruku pod ruku na povećanju rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Razumevanje ovog odnosa može pomoći u vođenju efikasnih strategija prevencije i lečenja.

Ne propustite nastavak teksta u kom ćemo razgovarati o tome kako možete da kontrolišete ove „dvostruke agente“ i da ih naterate da rade u korist vašeg zdravlja.

Treći korak: Koji je put do ateroskleroze?

Ako vam je ikada rečeno o rizicima od razvoja ateroskleroze, verovatno ste upoznati sa terminom „holesterol”. Ali šta je sa homocisteinom? Postoji li mogućnost da je ovaj „tihi zlikovac” ključni faktor na putu ka aterosklerozi?

Razvojni mehanizmi

Direktni efekti na krvne sudove: Povišeni njegovi nivoi mogu izazvati oštećenje endotela, unutrašnjeg sloja krvnih sudova. Ovo stvara uslove za stvaranje aterosklerotskih plakova.

Oksidativni stres i zapaljenje: on je u stanju da aktivira oksidaciju i upalu, što ubrzava razvoj ateroskleroze.
Interakcija sa drugim faktorima: može pojačati efekat drugih faktora rizika, kao što je holesterol, na razvoj ateroskleroze. Na primer, u uslovima povišenog nivoa ove aminokiseline, veća je verovatnoća da će „loš“ (LDL) holesterol biti oksidovan, postajući još agresivniji prema vaskularnom zidu.

Odnos sa drugim faktorima rizika

Dijabetes: Studije su pokazale da dijabetes melitus povećava rizik od ateroskleroze, a jedan od razloga za to može biti povećan nivo homocisteina.
Pušenje i alkohol: sama ova dva faktora mogu dovesti do povišenih nivoa ove aminokiseline, pogoršavajući njegove negativne efekte na kardiovaskularni sistem.
Genetski faktori: Prisustvo određenih genetskih mutacija može povećati nivo ove aminokiseline u krvi, što zauzvrat povećava rizik od razvoja ateroskleroze.

Ključna tačka: on ne funkcioniše sam. Ovo je samo jedan faktor u složenom „mehanizmu“ za razvoj ateroskleroze, koji često funkcioniše zajedno sa drugim faktorima rizika.

Dakle, možemo zaključiti da homocistein nije samo „saučesnik” holesterola u zločinu nad vašim kardiovaskularnim sistemom. Ovaj faktor može igrati ključnu ulogu u nastanku ateroskleroze, posebno u prisustvu drugih pridruženih faktora rizika. Znajući ovo, možemo se efikasnije boriti protiv pretnje od ateroskleroze, osim kontrole nivoa holesterola.

Četvrti korak: Uzroci povećanja homocisteina

Već znamo da može biti opasan neprijatelj našeg zdravlja, posebno kardiovaskularnog sistema. Ali šta izaziva njegov rast? Na kraju krajeva, razumevanje razloga je prvi i možda najvažniji korak ka rešavanju problema.

Navike u ishrani

Loša ishrana: Nedostatak vitamina B, posebno B6, B9 (folna kiselina) i B12, može dovesti do povišenih nivoa ove aminokiseline. Ovi vitamini igraju ključnu ulogu u njegovom metabolizmu.
Visok nivo proteina: Hrana bogata metioninom, kao što su meso i mlečni proizvodi, može povećati nivoe ove supstance.
Prerađena hrana: Brza hrana, prerađena hrana i hrana sa visokim sadržajem konzervansa i veštačkih aditiva takođe mogu povećati nivoe ove aminokiseline.

Bolesti i lekovi

Otkazivanje bubrega: Jedna od funkcija bubrega je filtriranje homocisteina iz krvi. Stoga, poremećaj funkcionisanja ovih organa može dovesti do njegove akumulacije.
Hipotireoza: Nedovoljna funkcija štitne žlezde je često povezana sa povišenim nivoima ove aminokiseline.
Lekovi: Neki lekovi, uključujući antacide (ublažavaju hlorovodoničnu kiselinu u želudačnom soku) i metotreksat, mogu povećati njegove nivoe.

Način života

Pušenje i alkohol: Ove supstance mogu dovesti do nedostatka vitamina B, što zauzvrat povećava nivoe homocisteina.
Nedostatak fizičke aktivnosti: Fizička aktivnost pomaže u poboljšanju ukupnog metabolizma i može smanjiti nivoe ove aminokiseline.
Stres: Hronični stres može uticati na nivoe ove supstance, iako mehanizam kojim se ovaj uticaj javlja još nije u potpunosti shvaćen.

Zaključak: Poznavajući uzroke povišenog homocisteina, možete efikasnije da prilagodite svoj život i ishranu da kontrolišete ovog „skrivenog neprijatelja“. Međutim, to ne znači da se treba oslanjati samo na jednu liniju odbrane. Sveobuhvatan pristup, uključujući ishranu, lekove i promene načina života, može biti najefikasniji.

Peti korak: Vitamini za spas

Sada kada smo pokrili šta može da podigne njegove nivoe, pređimo na pitanje koje mnoge od vas verovatno posebno brine: kako sniziti nivoe istog? I tu u pomoć priskaču naši mali, ali veoma moćni saveznici – vitamini.

Vitamini B grupe
Vitamin B6: Ovaj vitamin je uključen u reakcije transaminacije koje pomažu u pretvaranju homocisteina nazad u metionin ili cistein.
Vitamin B12: Ljudi sa nedostatkom ovog vitamina često imaju povišene nivoe homocisteina. Vitamin B12 je neophodan za stvaranje krvi i normalno funkcionisanje nervnog sistema.
Vitamin B9 (folna kiselina): Možda najpoznatiji od svih vitamina povezanih sa ovom aminokiselinom. Aktivno je uključen u metabolizam aminokiselina i sintezu DNK.
Folna kiselina. Ovaj vitamin vredi izdvojiti posebno. Folna kiselina nije samo „jedan od vitamina“. Ovo je ključni element koji pomaže da se homocistein vrati u njegov „bezopasni“ oblik, metionin. Štaviše, istraživanja pokazuju da folna kiselina može biti efikasna čak i u malim dozama.