Parabeni

Parabeni su popularne komponente kozmetičkih formulacija. Kako je svest potrošača rasla, reputacija ovih supstanci je stradala. Neki kupci se uzdržavaju od upotrebe proizvoda sa parabenima u formuli. Plaše se da ne naškode svom zdravlju. Naučnici ne daju ubedljive argumente u korist apsolutne štete ili njenog odsustva u takvim komponentama.

Parabeni

Parabeni su konzervansi. Estri para-hidroksibenzojeve kiseline imaju jaka baktericidna i fungicidna svojstva. Sprečavaju pojavu bakterija i mikroba u kozmetičkim formulacijama. Parabeni su traženi kao konzervansi u farmakologiji i prehrambenoj industriji. Klasa takvih komponenti se koristi u bilo kojoj oblasti gde se proizvode proizvodi za dugotrajno skladištenje.

Postoje različite vrste parabena koji se koriste u kozmetičkoj industriji. Najpopularniji su etilparaben, metilparaben, propilparaben. Izbor određenih konzervansa zavisi od toga sa kojom klasom mikroba moraju da se bore. Obično se koristi nekoliko vrsta estara u različitim koncentracijama. Ovo održava kozmetički proizvod na bazi vode svežim najmanje 6 meseci.

Da li su parabeni opasni?

Kontroverze oko toga da li su parabeni opasni su se pojavile nakon što su visoke koncentracije takvih supstanci pronađene kod raka dojke. Naučnici su zbunjeni pitanjem: da li ova komponenta izaziva rak? Do danas takva uzročno-posledična veza nije utvrđena, ali niko je i ne opovrgava.

Poznato je samo da su parabeni po strukturi slični ženskim polnim hormonima – estrogenima. Neki naučnici sugerišu da, akumulirajući se u velikim količinama u organizmu, estri utiču na nivo hormona. U stvari, supstance nisu pokazale ni najmanju hormonsku aktivnost.

Vrste

Kozmetička industrija koristi obične i specifične parabene.

Obični

Grupa uobičajenih konzervansa koji se koriste u proizvodnji kozmetike. Među njima su komponente sa sledećim nazivima:

• Metilparaben (E218);
• Propilparaben (E216);
• Etilparaben (E214);
• Butilparaben.

Specifični

Štetnija vrsta estara. Takva jedinjenja su manje uobičajena u kozmetici zbog visokog rizika od izazivanja reakcija na parabene.

• Benzilparaben;
• Heptilparaben;
• Izobutil paraben;
• Natrijumove soli.

Javnost razmatra pitanja da li se mogu dovesti u vezu neki zdravstveni poremećaji u vezu sa parabenima. Mišljenja su različita, ali jedno je sigurno, ove supstance nisu dobrodošli u ljudskom organizmu.

Metilparaben se široko koristi kao konzervans u ženskoj kozmetici, ali i u muškoj. Metilparaben se može naći u raznim kremama, losionima, dezodoransima, maskama za kožu, sredstvima za čišćenje, uključujući gelove, šampone itd. Organizam ga slabo ili nikako ne izbacuje, a vremenom se nakuplja i možda izaziva rak dojke.

Studija je sprovedena 2004. godine, postavljeno je pitanje i časopis „Primenjena toksikologija” je objavio da je pronađeno nekoliko tumora dojke i da je pronađen metilparaben u tkivu dojke (18 od 20 tumora dojke)

Oštećenje kože

Isti časopis je 3. oktobra 2006. objavio studiju koja pokazuje da ako je koža stalno izložena proizvodu koji sadrži metilparabene, koža postaje izloženija UVB zracima sunca. Ćelije počinju da umiru i prolaze kroz snažan oksidativni proces. Oksidativni proces, prema Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, odgovoran je za brojne procese bolesti, uključujući rak.

Oštećenje oka

Kada se koristi kao konzervans u kapima za oči, utvrđeno je da metilparaben doprinosi oštećenju oka. Istraživači iz Njujorka izveštavaju da kapi za oči koje sadrže metilparaben, čak i u malim količinama, mogu da oštete očno tkivo. Ova studija je objavljena u časopisu Journal of Ocular Pharmacology and Therapeutics of Eye Diseases iz aprila 2009.

Kozmetika bez parabena!

Koža se fiziološki menja tokom života osobe, postepeno menjajući svoj izgled. Čovek ima priliku da kožu održi zdravom i da promene na koži u vezi sa godinama učini harmoničnim.

Koža je odraz svega što se dešava u telu, a u slučaju bilo kakvih problema sa kožom preporučujemo da proverite opšte zdravstveno stanje, a ne da trčite kod kozmetologa ili pokušavate sami da rešite problem. Тa stanje kože često utiču zdravstveni problemi koji do sada nisu bili mnogo primetni.

Preterano suva ili masna koža, gubitak ili prekomeran rast dlaka na telu zavise od promene aktivnosti polnih žlezda. Siva, uvela i suva koža, kosa koja opada i koja se lomi su znaci bolesti štitne žlezde.

Stanje gastrointestinalnog trakta direktno utiče na zdravlje kože. Neuravnotežena ishrana utiče na kožu indirektno – preko jetre, pankreasa i žučne kese. Za varenje, na primer, viška masne hrane, koriste se dodatni resursi gastrointestinalnog trakta, što dovodi do poremećaja njihovih funkcija. A to već utiče na stanje kože, njena boja se menja, ton i elastičnost se pogoršavaju. Pravilno funkcionisanje creva je takođe veoma važno za kožu. Poremećaj njihovog funkcionisanja lišava telo vlage, esencijalnih mikroelemenata i korisnih bakterija.

Ishrana je jedna od važnih komponenti zdravlja kože, a osoba koja se pravilno hrani može se lako uočiti po stanju kože.