Ćelija je definisana kao osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Oko 95% ćelija u ljudskom telu pripada bakterijama. Najviše ih je u želudačno-crevnom traktu i na koži.
U ćelijama se nalaze posebne strukture koje se nazivaju organele. One imaju široki spektar obaveza unutar ćelija, od obezbeđivanja energije do proizvodnje hormona i fermenata. U tome će pomoći proizvodi Chromevital Classic, Antiox Classic i mnogi drugi koji hrane ćeliju.
Virusi nemaju ćelije. Ovi organizmi nisu ni živi, ni mrtvi.
Ćelije sa ukupnom strukturom i funkcijom obrazuju različita tkiva. Koža je, na primer, tkivo, i mozak je tkivo, i površina lista kod biljaka je tkivo i mišići i još mnogo toga.
Telo odraslog čoveka se sastoji od oko 100 triliona ćelija.
Jaje u trenutku kada se izleglo predstavlja jednu veliku ćeliju unutar ljuske. Nojevo jaje, na primer, može da dostigne i par kilograma i predstavlja najveću ćeliju na svetu.
Najviše ćelija među organima u ljudskom telu se nalazi u mozgu. Tamo ih je oko 14 milijardi.
Kada se ćelija povredi ili se bilo čim inficira, ona se i samouništava procesom apoptoze. Apoptoza radi kako bi obezbedila razvoj i kako bi kontrolisala prirodni proces mitoze organizma. Nesposobnost ćelije da izvrši apoptozu može da dovede do nastana raka.
Neuroni u mozgu čoveka koji je, na primer, stariji od 25 godina, izumiru i na stotine hiljada dnevno. Da bi se neuroni ispravno hranili, treba da se unose proizvodi Brain-o flex – R, Antiox Classic i Pax Classic i mnogi drugi.
Veličina većine ćelija idu od 1 do 100 mikrometara. Do pojave mikroskopa ih je bilo nemoguće izučiti.
Životni vek različitih ćelija u ljudskom organizmu je različit. One koje čine epitel, unutrašnjost creva i želuca, žive samo nekoliko dana, a neuroni u mozgu mogu da žive i desetine godina.
U skladu sa jednom teorijom, proces evolucije je nastao tada kada je neki drevni virus ušao u jednoćelijski organizam bez jezgra i postao njegovo jezgro.
Sve ćelije se dele na dva tipa, na eukariote, među kojima je i čovek i prokariote, među kojima su bakterije. Najkrupniji eukariot je 10 puta veći od najmanjeg, ali najmanji eukariot je krupniji od velikog prokariota.
Ćelije iz kojih se sastoji ljudski organizam se dele na oko 230 različitih grupa.
Procenjuje se da je starost najdrevnijih ćelija oko 3,49 milijardi godina. A to je malo mlađe od naše planete.
DNK je u ćelijskom jezgru. Ipak, DNK informaciju potomstvu prenosi samo mali deo ćelije. Svi ostali delovi su zauzeti podrškom funkcionisanja organizma.
Nauka koja se bavi proučavanjem ćelija se zove citologija, a to je jedan od delova biologije.
Oko 10% ćelija u ljudskom telu čovek očuva u toku čitavog ili skoro u toku čitavog života, a ostalih 90% se stalno obnavljaju i menjaju.
Ćelije višećelijskih organizama izumiru i zamenjuju se novim, a jednoćelijski organizmi nikada ne umiru prirodnim putem. Umesto toga oni imaju prostu deobu na dve.
