Iscrpljenost prilikom seksualne aktivnosti je obično manja od iscrpljenosti prilikom umerenog ili snažnog vežbanja, tako da za muškarce sa srčanim oboljenjima seksualna aktivnost obično nije opasna. Iako je rizik od srčanog udara (infarkta miokarda) tokom seksualne aktivnosti veći nego tokom odmora, ipak je veoma nizak.
Međutim, seksualno aktivni muškarci sa srčanim i kardiovaskularnim poremećajima (tj. poremećajima kao što su angina pektoris, visok krvni pritisak, srčana insuficijencija, abnormalni srčani ritmovi i problemi sa aortnim zaliscima [aortna stenoza]) treba da se konsultuju sa svojim lekarom. Za blage bolesti koje izazivaju malo simptoma i normalan krvni pritisak, seks je obično bezbedan. Ako je težina bolesti umerena ili ako muškarac ima druge poremećaje koji povećavaju rizik od infarkta miokarda, može biti potreban pregled da bi se utvrdila bezbednost seksualne aktivnosti. Ako je bolest teška, ili ako je muškarčevo srce uvećano i ometa protok krvi iz leve komore (opstruktivna kardiomiopatija), seksualnu aktivnost treba odložiti dok se posebnom terapijom ne smanji jačina simptoma. Muškarci treba da pitaju svog doktora koliko brzo nakon infarkta miokarda mogu da nastave sa seksualnom aktivnošću. Prema smernicama Američkog kardiološke asocijacije, nastavak seksualne aktivnosti je prihvatljiv već nedelju dana nakon infarkta miokarda, ako lagana i umerena fizička aktivnost ne izaziva bol u grudima i kratak dah.
Najčešće, da bi se utvrdila sigurnost seksualne aktivnosti, srce se, zbog poremećaja srčanog snabdevanja krvlju, prati u vreme kada je muškarac podvrgnut fizičkoj aktivnosti na traci za trčanje. Ako tokom vežbanja postoji dovoljan dotok krvi u srce, infarkt miokarda tokom seksualne aktivnosti je malo verovatan.
Seksualna aktivnost je korisna za srce
Iako većina ljudi ima seks prvenstveno iz zadovoljstva, ne treba zaboraviti na blagotvorno dejstvo vođenja ljubavi na zdravlje. Konkretno, američki naučnici su došli do zaključka da redovno obavljanje bračnih obaveza štiti muškarce od srčanih bolesti. Istraživači ističu da seks blagotvorno utiče na organizam i raspoloženje. Pored toga, seksualna aktivnost muškaraca može ukazivati na povoljno porodično okruženje, harmonične odnose sa partnerom i dobru situaciju na poslu.
U svojevrsnom istraživanju koje su sproveli naučnici sa istraživačkog instituta Nove Engleske u Masačusetsu, učestvovalo je 1.000 muškaraca starosti od 40 do 70 godina. Svi su bili učesnici dugogodišnjeg projekta Istraživačkog instituta za proučavanje mehanizama starenja muškaraca. Eksperiment je počeo 1987.
Muškarci su 16 godina ispunjavali upitnik opisujući njihovu seksualnu aktivnost, a zatim su bili podvrgnuti fizičkom pregledu. Naučnici su takođe uzeli u obzir faktore kao što su prekomerna ili manja težina, starost, krvni pritisak i nivo holesterola u krvi. Kontrolnu grupu činili su muškarci koji su imali seks jednom mesečno ili čak ređe. Izveštaj objavljen u American Journal of Cardiology sugeriše da se rizik od razvoja srčanih bolesti smanjuje za 45 % ako muškarac vodi ljubav najmanje dva puta nedeljno.
Ranije su lekari više puta izražavali mišljenje da testosteron, koji se aktivno oslobađa tokom odnosa, jača srčani mišić. Stoga, svako ko želi da ima zdravo srce ne treba da odustaje od seksa – ovo je odlična prevencija kardiovaskularnih bolesti.
Erektilna disfunkcija
Erektilna disfunkcija (ED) kod pacijenta je takođe važna za lekara, jer je erekcija vaskularna reakcija i njeni poremećaji su odraz kardiovaskularne patologije pacijenta. Nekada se pretpostavljalo da je u većini slučajeva ED psihogena po prirodi. Ali, studije koje su razjasnile pravi mehanizam nastanka erekcije pokazale su da se kod pacijenata posle 40 godina ED javlja u 80% slučajeva kao komplikacija različitih somatskih bolesti (Šepljov P.A. 2002). Prisustvo bliske korelacije sa mikro- i makroangiopatijama je apsolutni dokaz da je ED obavezan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Prisustvo erektilne disfunkcije je često povezano sa jednom ili više kardiovaskularnih bolesti (arterijska hipertenzija, ateroskleroza) i dijabetes melitusom (Feldman H.A. 1994). Oštećenje krvnih sudova penisa sprečava nastanak erekcije neophodne za seksualni odnos. Mnogi lekari smatraju da je ED verovatni prediktor latentne vaskularne bolesti srca i arterijske bolesti. hipertenzije, pošto je prečnik arterija koje snabdevaju penis mnogo manji od prečnika koronarnih arterija, pa stoga ED može poslužiti kao rani pokazatelj kardiovaskularnih bolesti, a njegova težina se može koristiti za predviđanje napredovanja koronarne bolesti.
Zdravo srce i krvni sudovi
Proizvodi Vision su kompleksi prirodnih izvora vitamina i minerala.
Sve što je potrebno za zdravo srce imate u proizvodima Antiox Classic, Mega – R, Granatin Q10 Classic, Osteosanum, Pax Classic i dr.
Zalog zdrave seksualne aktivnosti muškarca su zdravo srce i krvni sudovi. Jačajmo ih prirodnim proizvodima!
Tokoferol ili vitamin E sprečava oksidaciju masti i stvaranje slobodnih radikala koji uništavaju tkiva srčanog mišića i krvnih sudova.
Askorbinska kiselina ili vitamin C je supstanca rastvorljiva u vodi koja aktivira metabolizam, uništava loš holesterol i jača srčani mišić.
Retinol ili vitamin A je supstanca rastvorljiva u mastima koja stimuliše metabolizam i sprečava razvoj ateroskleroze.
Vitamin B1 je supstanca rastvorljiva u vodi neophodna za pravilnu kontrakciju srčanog mišića. Piridoksin ili vitamin B6 – uništava štetni holesterol, normalizuje funkcionisanje sudova nosa, očiju, mozga, aktivira metabolizam lipida.
Vitaminima slična jedinjenja su polinezasićene masne kiseline, a one sprečavaju stvaranje plakova holesterola u krvnim sudovima.
Koenzim Q10 je enzim koji se sintetiše u ljudskoj jetri uz dovoljan unos biljnih i životinjskih proizvoda. Usled nedostatka ovog enzima se povećava verovatnoća infarkta miokarda i organizam brzo stari.
Određeni minerali pozitivno utiču na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.
Kalcijum – reguliše učestalost kontrakcija srčanog mišića, jača zidove arterija i vena.
Kalijum – kontroliše nervne impulse koji izazivaju kontrakciju srčanog mišića.
Magnezijum – poboljšava metabolizam u srčanim tkivima, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
Fosfor – učestvuje u formiranju ćelijskih membrana. Reguliše kontrakcije mišića i prenos nervnih signala.
