stres - tihi ubica

Stres i očuvanje nervnog sistema

Ubrzani ritam modernog života je doveo do povećanja fizičkog, psihičkog i emocionalnog opterećenja na čoveka, uslovljenog svakodnevnim problemima, međuljudskim odnosima, profesionalnim aktivnostima i informativnim opterećenjem. Čovek je često u stanju emocionalne razdražljivosti, uznemiren je više nego inače, oseća nemir i gubi samopouzdanje, u stanju je, takozvanog, stresaOvakva stanja su često propraćena ne samo, poremećajem psihičke ravnoteže, već i čitavim nizom negativnih izmena u funkcionisanju fizioloških mehanizama u ljudskom organizmu. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 40% stanovništva Zemlje traži pomoć medicinskih stručnjaka.

Očuvanje nervnog sistema čoveka je postao imperativ današnjice. Sa posledicama stresa se možemo obratiti lekarima, a možemo nešto i sami za sebe uraditi. Za početak, očistimo svoj organizam, nahranimo ga biljkama, vitaminima i mineralima, bez kojih nervni sistem i drugi sistemi organa nemaju snage da se izbore sa stresom koji se svakog dana nagomilava. Matičnjak (Melissa officinalis), lavanda (Lavandula angustifolia), majčina dušica (Thymus serpyllum) sa vitaminima H, PP, B1, B2, B5, B6, B9, B12, uz magnezijum i kalcijum iz proizvoda Pax Classic će Vam pomoći da očuvate svoj nervni sistem i da ga, prirodom, nahranite.

Stres je reakcija čovekovog organizma na preopterećenje, na negativne i pozitivne emocije. Za vreme stresa, ljudski organizam luči hormon adrenalin, koji ga tera da traži izlaz. U malim količinama je stres svima potreban, budući da nas nagoni da mislimo, da tražimo izlaz iz situacije koja nam ne odgovara, i u tom slučaju ima pozitivno delovanje. Ali, s druge strane, ako je stresa i previše, organizam slabi, gubi snagu, sposobnost da rešava probleme i može da izazove ozbiljna oboljenja.

Mnogi misle da je stres izazvan samo negativnim emocijama, ali to nije istina. Po mišljenju Marije Padun, magistra psiholoških nauka, starijeg saradnika laboratorije za psihologiju posttraumatskog stresa Instituta za psihologiju Ruske akademije nauka, psihologa i psihoterapeuta, stres je izlaz iz ravnoteže koji je neophodan za život kako bi se čovek dalje razvijao. Stres može da bude izazvan i zaljubljenošću, i nastupom pred velikim auditorijumom, to jest, i one stvari koje su u ravni sa dobrim životom. Stres je neophodan za život, budući da je on u vezi sa svakom situacijom koja kod nas izaziva neku vrstu brige. Kada su u pitanju negativne emocije, dolazimo do termina preuzetog iz engleskog jezika – distres – takozvani „loši“ stres, kada negativna emocionalna stanja nose ili veoma intenzivan ili hronični karakter. On se razlikuje od običnog stresa time što se čovek nađe u situaciji koja ga kontinuirano izbacuje iz ravnoteže, negativne emocije, takođe, nema povremeno, već u kontinuitetu. Na primer, ima stalne traume na poslu, ima stalne konflikte u porodici sa supružnikom, ili ne voli svoj posao, i svako jutro mora sebe da tera da ide na posao. Distres može da nastane i kao posledica stresa velikog intenziteta, kada su negativne emocije prejake, na primer, kada izgubimo blisku osobu ili kada se desi nešto što izaziva veliki strah. Distres može ozbiljno negativno da utiče na psihosomatsko zdravlje.

Po mišljenju Vjačeslava Dubinjina, doktora bioloških nauka, profesora na katedri za fiziologiju čoveka i životinja na Biološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta, stručnjaka u oblasti fiziologije mozga, hrana pomaže u smanjenju stresa. Po njegovom mišljenju, treba se početi od toga, da stres ne izazivaju samo negativne emocije, okidač mogu biti i pozitivne emocije. S tačke gledišta organizma i rada unutrašnjih organa, i euforija je stres. Zbog toga se može, nažalost, i od radosti umreti. Ako se pojavio stres kod čoveka, njemu sve što izaziva pozitivne emocije, može pomoći. Hrana je najsigurniji izvor pozitivnosti. Parče mesa ili čokolade vas nikada neće obmanuti. Na nivou nervnih ćelija, hrana izaziva pozitivne emocije. Čim se u usnoj duplji pojavi ukusna hrana, a u želudac ista počne da dospeva, u mozgu počinju da se luče endorfin i dopamin. Na kraju se pojavljuje pozitivno emocionalno stanje, koje blokira negativnu brigu. Ovaj mehanizam radi po urođeno zadatim principima, pošto je hrana izvor energije i gradivnog materijala bez kojih mi ne možemo da postojimo. Zbog toga su evolucioni procesi formirali konfiguraciju mozga koja preko gladi obezbeđuje svakodnevni proces ishrane. Novorođenče jede na račun urođenih refleksa, a kasnije će se brzo naučiti da traži hranu, budući da takvo se takvo učenje dešava na fonu pozitivnih emocija koje su izazvane uzimanjem hrane. Postoje ljudi koji se prejedaju od stresa. Ali, ako čovek kontroliše svoje ponašanje, on. kako bi se izborio sa stresom, traži i druge izvore pozitivnih emocija, ide na izložbe, bavi se sportom ili se zabavlja za računarom. Hrana otklanja stres, ali, budući da unos prekomernih kalorija izaziva višak kilograma, nije dobro ići uvek tim putem.

Natalja Harlamenkova, doktor psiholoških nauka, šef laboratorije za psihologiju i posttraumatski stres Instituta za psihologiju Ruske akademije nauka, šef katedre za psihologiju ličnosti Državnog akademskog univerziteta za humanističke nauke smatra da stres može da mobilizuje snagu organizma i doprinese povećanju aktivnosti čoveka. Ipak, određeni vid stresa, posebno onaj izazvan uticajem intenzivnih faktora, može negativno da utiče na čovekovo zdravlje. Na primer, postoji traumatičan stres koji ima različite psihološke posledice. Smatra se da je ovakav stres izazvan faktorima visokog intenziteta koji su povezani sa pretnjom po život, kako samog čoveka, tako i njemu bliskih ljudi. Traumatični stres dovodi do poremećaja u čovekovom funkcionisanju i opasan je ne samo aktuelnim već i odloženim ispoljavanjem. Na primer, posttraumatski stres, kod određenog broja ljudi može za posledicu da ima kontinuiranu brigu, kako posle pola godine od traumatičnog događaja, tako i nekoliko godina, pa čak i decenija, posle. Ako govorimo o uticaju ovakvog stresa na fizičko zdravlje, to posledice stresa se mogu ispoljiti na razne načine: remeti se normalan nivo budnosti, nastaju problemi sa snom, pojavljuju se somatske reakcije kao što je ubrzani rad srca, ubrzano disanje, a mogu da se pojave i problemi sa digestivnim traktom, razna kožna oboljenja i druge posledice.

Ali, ne postoji samo pogubni stres, postroji i stres drugog nivoa – eustres. O ovakvom ispoljavanju stresa je pisao János Hugo Bruno (poznatiji kao Hans Selie), mađarsko-kanadski endokrinolog koji je sproveo važan naučni rad na hipotetičkom nespecifičnom odgovoru organizma na stresore. Definicija eustressa je „umereni ili normalan psihološki stres koji se tumači kao koristan za osobu koja ga doživljava“. Eustress obično ima sledeće karakteristike: motiviše nas, fokusira našu energiju, kratkotrajan je, povećava nivo uzbuđenja i poboljšava naše performanse. To jest, stres može da utiče i blagotvorno, ali i pogubno na čoveka. Akumulirani stres je rezultat mnoštva negativnih događaja koji za jedne ne moraju da imaju negativna ispoljavanja, ali za druge mogu da budu poslednja kap.

Leave a Comment

Sadržaj kopre
Korpa je prazna!
Nastavi kupovinu
0
Scroll to Top