Fizička aktivnost je najvažnija komponenta zdravlja.
Redovna fizička aktivnost ne samo da pomaže u jačanju i održavanju zdravlja, već značajno smanjuje rizik od razvoja najvažnijih društveno značajnih bolesti: dijabetesa tipa II, raka, hipertenzije.
Fizička aktivnost dugoročno pozitivno utiče na zdravlje i poboljšava kvalitet života.
Čak i 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno blagotvorno utiče na stanje organizma u celosti.
Prednosti redovne fizičke aktivnosti
- Smanjenje rizika od srčanog udara
- Gubitak težine i normalizacija iste
- Smanjenje holesterola u krvi
- Smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa II
- Smanjenje rizika od razvoja određenih vrsta raka
- Smanjenje rizika od razvoja hipertenzije
- Jačanje koštanog tkiva, smanjenje rizika od osteoporoze i preloma
- Poboljšana koordinacija i smanjen rizik od padova
- Smanjenje vremena oporavka i rehabilitacije tokom hospitalizacije
- Poboljšanje blagostanja i raspoloženja
- Normalizacija sna
Prema novoj studiji istraživača sa univerziteta Jejl i Oksford, fizička aktivnost vas može učiniti srećnijim nego nego da ste na listi milionera. Članak o rezultatima studije objavljen je u autoritativnom časopisu „The Lancet” u kome su naučnici prikupili podatke od više od 1,2 miliona Amerikanaca.
Zamolili su učesnike studije da odgovore na sledeće pitanje: „Koliko često ste se osećali psihički/mentalno depresivno u poslednjih 30 dana zbog stresa, depresije ili emocionalnih problema?“ Nakon toga, isti ispitanici su navodili visinu prihoda i vreme koje su posvetili fizičkom vežbanju.
Naučnici su otkrili da ljudi koji su navikli na stalni fizički trening imaju problema sa mentalnim zdravljem u proseku 35 dana u godini, a učesnici koji vode sedentarni način života ovaj osećaj imaju u proseku 18 dana više. Istovremeno, pokazalo se da je „nivo sreće“ fizički aktivnih ljudi približno jednak onima koji manje vremena posvećuju sportu, ali istovremeno zarađuju najmanje 34 hiljade dolara godišnje i mogu sebi priuštiti članstvo u fitnes klubovima.
Fizička aktivnost
Prema studiji, optimalno vreme i količina treninga je od 3 do 5 puta nedeljno u trajanju od 30 do 60 minuta za svaku seriju vežbi: ovo je idealno za sreću, smatraju naučnici. Još veći pozitivan efekat se može postići ako se sportom bavite u grupi, odnosno sa elementima socijalizacije. Previše fizičke aktivnosti može imati suprotan efekat. Na primer, naučnici su otkrili da se oni koji sportu posvete više od 3 sata dnevno psihički osećaju lošije od onih koji su u ovome umereniji. Osim toga, dokazano je da redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na emocionalnu pozadinu, pa čak i da ublažava depresiju.
Cilj: fizička aktivnost najmanje 30 minuta dnevno
Fizička aktivnost će pozitivno uticati na zdravlje samo ako je dovoljno dugotrajna i redovna. Prema naučnim istraživanjima, dovoljno je 30 minuta dnevne aktivnosti umerenog intenziteta. Biti fizički aktivan nije samo odlazak u teretanu ili bavljenje određenim sportom koji zahteva posebno mesto, opremu ili inventar. Baviti se bilo kojom fizičkom aktivnošću je bolje nego ne raditi ništa.
Možete biti fizički aktivni i bez bavljenja sportom.
Kako možete povećati svoju dnevnu aktivnost unoseći male promene u svoju dnevnu rutinu?
- Šetajte umesto da vozite
- Siđite jednu ili dve stanice ranije i pešačite ostatak puta
- Idite stepenicama umesto liftom
- Aktivno se igrajte sa decom
- Slušajte svoju omiljenu muziku i igrajte po kući
- Aktivirajte celu porodicu vikendom. Raspon besplatnih aktivnosti ograničen je samo vašom maštom!
Zapamtite: nikad nije kasno za početak!
Istraživanja pokazuju da starije osobe mogu imati značajne zdravstvene prednosti nakon samo dva do tri meseca redovnog vežbanja.
Važno! Pre početka redovnog vežbanja, u nekim slučajevima je neophodno konsultovati lekara, posebno ako:
- Imate više od 45 godina
- Osećate bol u grudima ili kratak dah nakon vežbanja
- Često se onesvestite ili osećate veliku vrtoglavicu
- Mislite da možda imate problema sa srcem
- Tokom trudnoće
Pregled pre vežbanja pomaže u otkrivanju ljudi sa zdravstvenim stanjima koja mogu povećati njihov rizik od razvoja zdravstvenih problema tokom fizičke aktivnosti. Ovo pomaže da se utvrdi da li potencijalna korist od vežbanja prevazilazi rizike od istog.
Bol u mišićima i zglobovima može uticati na osobu u bilo kom uzrastu i sa bilo kojim zdravstvenim stanjem. U nekim slučajevima to je fiziološka norma, na primer, kao reakcija na spoljni stimulans, a u drugim je simptomatska manifestacija neke patologije.
Ovi bolovi ne bi trebalo uvek da smetaju osobi, na primer, nakon intenzivnog fizičkog napora ili dugog boravka u neobičnom položaju. Međutim, ako bol nije svojstven vašem uobičajenom načinu života i nastaje i nestaje spontano, morate se obratiti lekaru koji će moći da sprovede sveobuhvatnu dijagnozu i utvrde uzrok problema.
