Fukoidan je polisaharid iz mrkih algi, koji se pokazao kao neprocenjiva materija koja može da leči organizam, jača imuni sistem i uklanja štetne materije iz organizma. Pored toga, fukoidan nije imao rivala u svojoj sposobnosti da podmlađuje i leči kožu.
Fukoidan, ekstrahovan iz smeđe alge, izaziva samouništenje obolelih ćelija obolelih od leukemije. To su potvrdili naučnici sa Univerziteta Keio u Tokiju: fukoidan, ekstrahovan iz algi, izaziva samouništenje obolelih ćelija zahvaćenih leukemijom.
Izlaganje ćelija raka fukoidanu dovodi do samouništenja tumorskih ćelija. Štaviše, okolne zdrave ćelije nisu oštećene, a rezultat, koji se pojavio u naučnim studijama za samo 72 sata, bio je superiorniji od rezultata koji bi dao čitav niz hemoterapijskih sesija, ali bez nuspojava svojstvenih hemoterapiji.
Apoptoza
Od tog trenutka, naučnici iz celog sveta počeli su da istražuju „čudesan šećer“, kako je ova supstanca počela da se zove. Njegova antitumorska svojstva nisu samo potvrđena, već je otkrivena i aktivnost fukoidana protiv HIV-a u ljudskim ćelijama, protiv herpes virusa I i II. U biologiji postoji fenomen koji se zove apoptoza. Apoptoza je prirodni proces uklanjanja zastarelih ćelija iz tela. Ova pojava je karakteristična za ćelije u celom živom svetu.
Suština procesa je da se ćelija samouništava. Štaviše, to može biti potpuno živa, a ne stara ćelija. Kada dođe do apoptoze, ćelija, relativno govoreći, samostalno uključuje mehanizam sopstvenog samouništenja.
Kao rezultat apoptoze, ostaje samo spoljašnji omotač ćelije – membrana – neka vrsta kesice u kojoj se čuvaju sve hemijske supstance od kojih se ćelija nekada sastojala, a nestaju sve njene komponente – jezgro ćelije i tome slično, raspadaju se na elementarne biološke supstance.
Ovu kesu (bivšu ćeliju) brzo pronađu makrofagi, zaštitne ćelije organizma i proždiru je. Za razliku od nekroze – odumiranja ćelije usled uticaja okoline ili starenja, apoptoza ne dovodi do tako štetnih posledica kao što je nakupljanje otrova i otpada u telu, jer je prirodno svojstvo organizma da se čisti.
Tako je otkriveno da izlaganje ćelija raka fukoidanu uzrokuje njihovo samouništenje. Štaviše, ovo se odnosi ne samo na sam tumor, već i na metastaze koje su se proširile po celom telu.
Moramo biti vrlo jasni da se otkriće „univerzalne pilule“ ili „magijskog štapića“ nije dogodilo. Fukoidan ne utiče na sve vrste ćelija raka. Do danas su naučna istraživanja potvrdila dejstvo ove supstance na sledeće vrste ćelija raka: rak krvi (leukemija), rak kože (melanom), rak dojke, rak želuca, kancer creva, rak materice.
Na XIII Međunarodnoj naučno-gastroenterološkoj sednici Naučnog društva gastroenterologa Rusije „Sankt Peterburg – Gastroesesija-2016“ (rus. XIII Международной научной гастроэнтерологической сессии НОГР «Санкт-Петербург – Гастросессия-2016») razmatrala su se pitanja preventive, dijagnostike i lečenja organa digestivnog trakta. Jedna od obrađenih tema je bio i uticaj fukoidana na želudačno-crevni trakt.
Uticaj fukoidana na digestivni trakt
Postoji nekoliko hiljada naučnih publikacija, od kojih je značajan broj posvećen dejstvu fukoidana na gastrointestinalni trakt. U prirodi, fukoidan stvara nešto poput „lanca“ za morske alge protiv negativnih efekata mehaničkih (talasi, pesak), fizičkih (sušenje) i bakterijskih uticaja.
U Japanu i Južnoj Koreji, morske alge se u velikoj meri konzumiraju u ishrani stanovništva, što u velikoj meri može objasniti dug životni vek i nizak nivo gastrointestinalnih bolesti. Kod ljudi, glikoprotein mucin (sluz) deluje kao „lančana pošta“.
Fukoidan je polisaharid u kome je glavni monosaharid L-fukoza, koja izaziva sulfaciju polisaharida. Sulfatne grupe fukoidana dobro vezuju bakterije H. pilori i uklanjaju ih iz gastrointestinalnog trakta, čime se smanjuju manifestacije gastritisa i peptičkih ulkusa.
Tanko crevo je prvi put za ulazak infektivnih agenasa hrane u organizam, tako da je snaga crevnog imunog sistema najveća. Fukoidan poboljšava aktivnost zaštitnog dela imunog sistema i time podstiče prevenciju i lečenje kolitisa.
Njegova efikasnost se pokazala čak i kod Kronove bolesti, kada je u 20-30% slučajeva potrebno pribegavati hirurškoj intervenciji.
U debelom crevu, fukoidan deluje kao probiotik, poboljšavajući njegovu mikrofloru (povećava nivo laktobacila). Pored toga, zbog karboksilnih i anjonskih grupa vezuje vodu, izaziva omekšavanje stolice i smanjuje zatvor.
Fukoidan, u određenoj meri, postavlja „prepreke“ protiv štetnih faktora okruženja:
1) sprečava prodor infektivnog agensa;
2) poboljšava antitoksičnu funkciju jetre, smanjujući manifestacije hepatitisa čak i u slučaju trovanja ugljenik-tetrahloridom;
3) pomaže u smanjenju apsorpcije i povećanju izlučivanja radionuklida, posebno je pokazano povećanje izlučivanja radioaktivnog stroncijuma od 20-40%.
Zaključak. Trenutno se posvećuje velika pažnja traganja za prirodnim jedinjenjima hrane koja pokazuju visoku bioaktivnost. Fukoidan ispoljava širok spektar bioaktivnih svojstava: ispoljava antioksidativna, antikoagulantna, imunomodulatorna i antikancerogena svojstva. Nedostatak toksičnosti i visoka bioaktivnost su pokazatelji za primenu fukoidana u prevenciji poremećaja i lečenju gastrointestinalnog trakta.
