Zdravlje oka

Zdravlje oka zavisi od stanja čitavog organizma.

Pravilna ishrana, praćenje krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi, kao i odricanje od loših navika pomoći će očuvanju dobrog vida do starosti.

Razgovor sa biologom Aleksejem Erdjakovom, kandidatom bioloških nauka, višim istraživačem Fakulteta fundamentalne medicine Moskovskog državnog univerziteta po imenu M.V. Lomonosova o tome kako funkcioniše ljudsko oko, šta utiče na vid i koje bolesti se mogu ispraviti naočarima…

— Da li se vid pogoršava ako čitate u mraku?

— Čitanje u mraku je u principu prilično teško. I naravno, organ vida će se naprezati, jer treba da postavite oko na potrebnu tačku u odnosu na stranicu. Neophodno je podesiti prečnik zenice tako da bude što je moguće širi, a svetlosni zraci se reflektuju od bilo kog izvora svetlosti. Ipak, ne bih ovo nazvao nečim kritičnim. Mislim da je ono što je gore za vaš vid čitanje nečega preblizu ili u javnom prevozu, jer će se slika tresti. U mraku, oči se prilagođavaju i moći će nešto da vide.

— Da li svi ljudi nose naočare kako stare? Kako je starost povezana sa oštrinom vida?

— U svakom slučaju, sve promene vezane za uzrast su povezane sa pogoršanjem stanja različitih sistema i organa, a oko nije izuzetak. Odnosno, istina je. Iako morate shvatiti da je starenje individualno. Po pravilu, sa godinama, elastičnost sočiva se pogoršava, zbog čega teže menja svoje zakrivljenje. Kao rezultat, može se razviti staračka dalekovidost.

Sočivo ima tendenciju da postane mutno sa godinama. Proteini su raspoređeni tako da se prelamanje svetlosti odvija pravilno. I tokom čitavog života na njih utiču različiti faktori životne sredine, tako da proteini postepeno počinju da se formiraju pogrešno u strukturi sočiva. To dovodi do činjenice da počinje da postaje mutno i da se razvija katarakta. Ali, naravno, ovo se ne dešava svima.

— Kako je građeno oko?

— U stvari, oko je neka vrsta mikrokosmosa u našem organizmu, ne samo anatomski, već i fiziološki. Može se rastaviti na zasebne funkcionalne komponente. Postoji pomoćni aparat oka, to je sve što ga okružuje i štiti, na primer, kapci i trepavice.

Postoji optički deo oka, koji je predstavljen strukturama koje prelamaju svetlost. Pre svega, to je rožnjača, koja ima visoku refrakcionu moć, zatim sočivo, koje može promeniti krivinu svoje površine i, shodno tome, prelamanje svetlosti.

Zahvaljujući sočivu, možemo fokusirati oko na bližu ili dalju tačku gledanja. Iza sočiva je staklasto telo. Unutar njega i unutar samog oka postoji takozvana vlaga, koja na kraju određuje intraokularni pritisak. Ove tečne strukture takođe malo prelamaju svetlost, ali njihov doprinos nije veliki.

Glavni funkcionalni deo u smislu vizuelne percepcije je nervno tkivo, retina (mrežnjača). Ispod mrežnjače nalazi se horoid (sudovnjača), koji snabdeva mrežnjaču krvlju. Iza mrežnjače je spoljašnji sloj očne jabučice. Ovo je vlaknasta membrana vezivnog tkiva. Retina ima veoma složenu strukturu. Tu su prisutne različite populacije ćelija, one imaju svoju jasnu lokaciju, odnosno određenu arhitekturu koja se ne sme narušiti.

— Da li ljudi imaju oči različite veličine?

— Različiti ljudi imaju oči iste veličine sa malim razlikama u delićima milimetra. Naravno, oko deteta je manje, ali morate shvatiti da je veličina oka deteta u odnosu na veličinu njegovog tela veća od oka odrasle osobe. Zbog toga izgleda da deca imaju velike oči. Ali oni, naravno, zajedno sa celim telom nastavljaju da rastu dok ne dostignu vrednost od 24 milimetra. U proseku, to se dešava između 18 i 25 godina. Isto se može reći i za mozak: veruje se da je u dobi od 25-30 godina potpuno formiran, a 30 godina je vrhunac njegove aktivnosti.

Oko je zapravo deo mozga koji se nalazi na periferiji. Uglavnom, sve strukture koje nisu vezane za obradu primarnih vizuelnih informacija trebalo bi da se formiraju do 18. godine.

— Kako funkcioniše mehanizam suženja i širenja zenice?

— Naravno, nije samo svetlost ono što utiče na proširenje ili kontrakciju zenice. Ovaj proces se odvija pod kontrolom mišića koji se nalaze unutar oka. Postoji kružni mišić dužice (šarenice, lat.iris) kada se skuplja, zenica se sužava ili miozu.

Postoji radijalni mišić irisa, čija kontrakcija, naprotiv, izaziva proširenje zenice, ili midrijazu. Prečnik zenice reguliše autonomni nervni sistem i parasimpatikus i simpatikus. Relativno govoreći, simpatički deo autonomnog nervnog sistema odgovoran je za odgovor na stres (klasični odgovor „bori se ili beži“). Parasimpatički deo autonomnog nervnog sistema je odgovoran za smirenost. Na primer, kada smo uplašeni ili se desi nešto neobično, naše zenice se šire.

— Zašto neko vidi svet u bojama, dok drugi opažaju samo neke od boja?

— Daltonizam se definiše kao disfunkcija mrežnjače. Retina sadrži štapiće – fotoreceptore koji percipiraju svetlost isključivo na nivou „crno-belo“ – drugim rečima, bilo da ima svetlosti ili ne. I postoje čepići koji mogu da percipiraju različite boje. Kod ljudi postoje tri vrste: čepići, koji percipiraju crvenu, zelenu i plavu boju.

Mutacije koje mogu uticati na percepciju boja su obično nasledne. Ovo je uglavnom zbog činjenice da se pigmenti koji hvataju svetlost ne sintetišu ili se sintetišu pogrešno. To jest, u principu je potencijalno moguće da postoji osoba koja zbog daltonizma vidi 50 nijansi sive.

— Koliko su efikasne naočare za korekciju vida boja kod daltonista?

— Takve naočare zaista postoje. Postoje čak i elektronski uređaji koji pomažu u vraćanju vida slepima – elektronski analozi mrežnjače. Efikasnost naočara za korekciju vida boja zavisi od vrste slepila za boje. Osoba možda uopšte ne razlikuje boje ili samo neke od njih.

Takođe je neophodno shvatiti da ljudi sa oštećenom percepcijom boja od rođenja nisu videli punu paletu boja koju vide zdravi ljudi. Od rođenja nemaju pojma da svet oko nas ima toliko boja. A odluka o kupovini takvih naočara zavisi od potrebe osobe da razlikuje sve boje.

— Ima li značajnih pomaka u lečenju bolesti čula za vid?

— Napredak, naravno, ima. Recimo da je glaukom podložan farmakološkoj korekciji. To jest, možete koristiti lekove koji smanjuju intraokularni pritisak.

Što se tiče katarakte, lekari su odavno naučili da menjaju sočivo i ubacuju veštačko sočivo. Pored toga, 2016. godine objavljena je naučna publikacija koja je sadržala pretkliničke ali i kliničke informacije — katarakte su lečene kod zečeva. Istina, bilo je samo 12 pacijenata, ali je ovo bilo sasvim dovoljno za početak. Uspeli su da naprave prirodno sočivo za zeca, a zatim i za čoveka. Kod katarakte, centralni deo sočiva obično postaje zamućen, a spolja je obložen epitelnim ćelijama.

Epitelne ćelije stvaraju one ćelije koje se nalaze unutar sočiva. A tokom eksperimenta uklonjen je samo unutrašnji deo sočiva, a ostavljen je spoljni deo. Kao rezultat toga, ovaj deo je završio proces rekonstrukcije sočiva.

— Da li se bilo koja struktura u oku može oporaviti od oštećenja?

— Uz odgovarajuću ljudsku intervenciju, sočivo se može vratiti.

Rožnjača se takođe može oporaviti ako oštećenje nije previše ozbiljno. U suprotnom, zarastanje rane rožnjače neće teći kako bismo želeli. Kolagenska vlakna će se sintetizovati haotično, rožnjača će biti mutna i heterogena po strukturi. Naravno, ovo će komplikovati percepciju svetlosti.

Što se tiče onih delova koji se nalaze unutar oka, ovde je sve mnogo komplikovanije: kod ljudi oni su u principu nesposobni za regeneraciju. To jest, kada je oštećena, struktura je ispunjena, po pravilu, glijalnim ćelijama (ne komuniciraju putem električnih signala poput neurona, ali doprinose skoro svakom drugom aspektu funkcije nervnog sistema), a ne neuronima.

Redovna konzumacija masne i slatke hrane dovodi do jakih fluktuacija nivo šećera u krvi i, kao rezultat, razvoj dijabetesa tipa 2. Ozbiljne bolesti oka kao što su dijabetička retinopatija, glaukom i katarakta su povezane sa ovom bolešću.

Jedite hranu koja je dobra za vaše oči

Određene namirnice mogu podržati zdravlje očiju sada i čak pomoći u sprečavanju oštećenja vida kasnije u životu, smanjujući rizik od razvoja ozbiljnih hroničnih bolesti oka kao što su katarakta ili makularna degeneracija. Uključite hranu koja sadrži ove ključne vitamine i hranljive materije u svoju ishranu:

Lutein i zeaksantin

Ove hranljive materije mogu smanjiti rizik od razvoja očnih bolesti kao što je katarakta i nalaze se u kelju, spanaću, brokoliju, malinama, papaji, breskvama i mangu.

Vitamin C

Ovaj vitamin može smanjiti rizik od razvoja katarakte, a kada se kombinuje sa drugim hranljivim materijama, može usporiti napredovanje makularne degeneracije povezane sa uzrastom i smanjenu oštrinu vida. Vitamin C se nalazi u pomorandžama, grejpfrutima, kiviju, jagodama, paradajzu, brokoliju i crvenoj i zelenoj paprici.

Vitamin E

Ovaj vitamin pomaže u zaštiti vaših očiju i nalazi se u bademima, semenkama suncokreta, biljnim uljima, avokadu, pšeničnim klicama i slatkom krompiru.

Esencijalne masne kiseline

Omega-3 masne kiseline pomažu u održavanju normalnog vida i funkcije mrežnjače i mogu pomoći u smanjenju upale i povećanju proizvodnje suza. Izvori esencijalnih masnih kiselina uključuju ribe kao što su losos i tunjevina.

Cink

Pasulj i sočivo, semenke, meso/morski plodovi, mlečni proizvodi i jaja su svi izvori cinka, koji pomaže u isporuci vitamina A u mrežnjaču kako bi pomogao u proizvodnji zaštitnog pigmenta u očima.