Hipertenzija (visok krvni pritisak) je stanje u kome je krvni pritisak iznad 120/80 mmHg.
Povećan krvni pritisak (hipertenzija): zašto se javlja i kako se sa njim nositi?
Danas veliki broj ljudi srednjih i starijih godina pati od hipertenzije.
Krvni pritisak je numerički pokazatelj rada srca – pritisak koji krv koja teče u krvnim sudovima vrši na zidove sudova. Na očitavanja krvnog pritiska utiču snaga srčanog mišića i tonus krvnih sudova. Krvni pritisak može varirati tokom dana u zavisnosti od potreba organizma. Zbog toga je važno meriti krvni pritisak u mirovanju.
Hipertenzija
Visok krvni pritisak nastaje kada srce mora da radi jače kako bi gurnulo krv kroz sužene krvne sudove kako bi snabdevalo tkiva vitalnim kiseonikom. Stalno visok krvni pritisak dodatno opterećuje srce, oštećuje krvne sudove i ubrzava kalcifikaciju krvnih sudova, odnosno aterosklerozu, pa je tako najveći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Ako visok krvni pritisak traje duže vreme, oštećenje organa postaje nepovratno. Na pozadini visokog krvnog pritiska mogu se javiti aterosklerotične promene u arterijama svih vitalnih organa (mozak, srce, bubrezi).
Hipertenzija je ozbiljan poremećaj funkcija kardiovaskularnog sistema, koji se formira kao rezultat poremećaja u koordinisanom funkcionisanju nervnih centara. Oni su odgovorni za regulisanje vaskularnog tonusa, bubrežnih i neurohumoralnih mehanizama održavanja određenog nivoa pritiska. Kao rezultat, javlja se vazospazam, što dovodi do povećanja krvnog pritiska (što se naziva arterijska hipertenzija).
To zauzvrat dovodi do sekundarnih problema u funkcionisanju vitalnih organa. U genezi patologije velika je uloga nezdravog načina života, uticaja stresa, loše ishrane i nasleđa, ali mnogo toga u njenom razvoju još nije jasno. Ljudi koji pate od ove patologije treba da budu pod nadzorom lekara. To je zbog činjenice da je hipertenzija jedna od najčešćih patologija ljudi koji su još radno sposobni, a koja dovodi do invaliditeta i rane smrtnosti.
Faktori koji utiču: uloga stresa
Hipertenzija je i dalje bolest sa tačno nejasnim uzrokom, iako su iznesene mnoge teorije o njenom nastanku i identifikovani vodeći faktori rizika za hipertenziju.
Danas se ključni faktori smatraju kršenjem regulatornih uticaja u centralnom nervnom sistemu i vaskularnom centru. Primećeno je da se hipertenzija češće javlja uz stalnu nervnu napetost, stres, duge periode uzbuđenja i posle nervnih šokova.
Emocionalni i fizički stres su vodeći uzroci bolesti. To je zbog hronično povišenih koncentracija hormona stresa u plazmi koji imaju vazopresorski (vazokonstriktorski) efekat.
Ljudi doživljavaju stres tokom rada noću, pod uticajem stalne buke, vibracija, usled čestih teških fizičkih aktivnosti, naprezanja očiju, visoko intelektualne aktivnosti koja zahteva izuzetnu koncentraciju.
Hipertenzija: kakav je uticaj ishrane, načina života i patologija
Potrošnja velikih količina soli (više od 3-5 g dnevne norme) igra važnu ulogu u nastanku hipertenzije. To dovodi do povećanog zadržavanja tečnosti u međućelijskom prostoru i unutar lumena krvnih sudova. Rezultat je povećana zapremina plazme koja cirkuliše unutar sudova.
Nepovoljna naslednost je važna kod otkrivanja hipertenzije među krvnim srodnicima. Rizik od bolesti se povećava nekoliko puta, posebno ako postoje dva ili više hipertenzivnih rođaka. Postoje dokazi o uticaju starosti i pola: kod muškaraca, hipertenzija se često razvija u mladosti, od 30-35 godina. Istovremeno, hipertenzija sa menopauzom je tipičnija kod žena. Posle 50 godina, polovina ljudi već ima bar početne manifestacije hipertenzije.
Hipertenzija je često uzrokovana bolestima štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda, oštećenjem bubrega, dijabetes melitusom, aterosklerozom. Visok krvni pritisak izazivaju žarišta hronične infekcije, prisustvo viška težine i gojaznosti, menopauza.
Loše navike (alkoholizam, pušenje), produžena fizička neaktivnost, loša ishrana, ekološki problemi pogoršavaju tok i izazivaju razvoj hipertenzije.
Nivo pritiska: norme i odstupanja
Hipertenzija se odnosi na primarni oblik arterijske hipertenzije, nezavisne bolesti sa polietiološkim uzrocima. Pojavljuje se u ogromnoj većini slučajeva – do 90% svih pacijenata. Prema toku, hipertenzija se deli na benignu, sporo i povoljno teče i malignu (brzo napredujuća, krizna).
Prema nivou pritiska razlikuju se:
- Normalne granice su sa nivoom pritiska u potpunom mirovanju do 120/80.
- Granične vrednosti sa periodima povećanog pritiska u rasponu od 130/85 – 139/89.
- Blaga hipertenzija se dijagnostikuje kada se nivo pritiska zabeleži do granice od 159/99.
- Umerena hipertenzija uključuje fluktuacije pritiska do 179/109.
- Teška hipertenzija se dijagnostikuje kada krvni pritisak sistematski raste iznad 180/110.
U blagom stadijumu patologije još uvek nema organskih lezija organa, a sam pritisak retko raste, a ako se pojave hipertenzivne krize, obično su retke i nisu teške. U umerenim i teškim oblicima progresivno su zahvaćeni srce i bubrezi, njihovo funkcionisanje i struktura su narušeni, a verovatne su komplikacije koje utiču na cirkulaciju krvi u mozgu.
Simptomi patologije: hipertenzija i njene karakteristike
Glavna, stalna manifestacija hipertenzije biće stalno povišen krvni pritisak (ovo i nazivaju hipertenzijom).
U ovom slučaju, glavne karakteristike su:
- Nivo pritiska se ne vraća na normalne vrednosti nakon opterećenja.
- Često se pritisak, iako neznatno, povećava čak i u mirovanju.
- Njegov nivo se smanjuje samo pod uticajem antihipertenzivnih lekova.
- „Radni“ nivo sistolnog pritiska prelazi vrednosti od 140-160 mmHg, a za dijastolni pritisak to su brojke iznad 90-100 mmHg. štaviše, patološko povećanje pritiska može se zabeležiti najmanje dva puta zaredom u mirovanju, tokom dva različita pregleda pacijenta.
Koje su žalbe pacijenata?
Simptomi hipertenzije značajno variraju u zavisnosti od njene težine, trajanja i stepena oštećenja organa, poremećaja nervnog sistema, osnovnog krvnog pritiska i dodatnih, negativnih spoljašnjih uticaja. Najosnovnije manifestacije su napadi glavobolje lokalizovani u potiljku i imaju pritisnut, tup karakter.
Pacijenti često primećuju težinu u glavi, razvoj vrtoglavice koja ima prirodu napada. Na pozadini povećanog pritiska, tipičan je tinitus, može doći do osećaja pulsiranja u glavi ili ušima. Na vrhuncu napada hipertenzije javlja se mučnina, pa čak i povraćanje, a javljaju se i palpitacije i prekidi u radu srca.
Kod pacijenata se često javljaju problemi sa spavanjem, tipična je česta letargija sa povećanim umorom i osećajem iscrpljenosti uveče. Postepeno, kako vaskularne promene napreduju, otežano disanje se javlja prilikom trčanja, hodanja, brzog penjanja uz stepenice ili prilikom nošenja teških predmeta.
Visok krvni pritisak je često praćen pojačanim znojenjem, crvenilom kože na licu sa drhtanjem udova, osećajem utrnulosti prstiju na rukama i nogama. Pacijenti se žale na tup bol u predelu srca, otok ruku ili lica, opšte povećanje telesne težine zbog otoka tela.
Mogu postojati periodi zamagljenog vida pred očima, pojava „mrlja“ ili bljeskova pred očima, obično progresivno pogoršanje vida. Ovi simptomi su posebno izraženi tokom stresa, fizičkog napora, emocionalnog uzbuđenja.
Passilat Classic
Passilat Classic je napravljen kao pomoć u borbi sa stresom: obnavlja funkcije nervnog sistema i normalizuje srčani ritam.
Ovaj bioaktivni dodatak ishrani sadrži jedinstvenu kombinaciju umirujućih trava i vitamina, neophodnih za normalizaciju aktivnosti centralnog nervnog sistema.
Ovaj kompleks se preporučuje za sprečavanje različitih funkcionalnih rastrojstava nervnog sistema. On ima sedativni efekat i pomaže da se predupredi nervni slom, nema uticaj na nervni sistem koji izaziva potištenost ili pospanost.
Preporučuje se kao umirujuće sredstvo u slučaju hroničnih funkcionalnih rastrojstava nervnog sistema, u situacijama sa povećanom nervozom i bolovima u predelu srca. Vitalizira srčani mišić, poboljšava koronarni krvotok.
-
Antiox Classic3.740 рсд
- Usporava procese starenja.
- Blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.
- Ima imunomodulatorno dejstvo.
- Prirodni je onkoprotektor.
- Pospešuje cirkulaciju.
- Jača kapilare, vene i arterije.