Ateroskleroza cerebralnih sudova – zašto je to opasno?
Stotine hiljada ljudi svake godine umire od posledica ateroskleroze koja zahvata krvne sudove mozga, posebno od moždanog udara, a drugi deo ostaje invalid uz ozbiljno smanjenje kvaliteta života.
Oštećenje cerebralnih sudova usled ateroskleroze preti razvojem moždanih udara, koji utiču na govor, pamćenje, kretanje i druge funkcije mozga. Ništa manje opasan je i nastanak demencije, zbog čega je osobi potrebna stalna briga i kontrola.
Ateroskleroza
Ateroskleroza krvnih sudova u mozgu (drugo ime je progresivna cerebralna ateroskleroza) je hronična patologija koja ima spor, ali stalno progresivan tok. Usled oštećenja krvnih sudova nastalim plakovima dolazi do poremećaja cerebralne cirkulacije, što preti razvojem moždanog udara ili demencije.
Uzroci cerebralne ateroskleroze kod odraslih
Ateroskleroza, uključujući i područje cerebralnih sudova, nastaje kada je poremećen metabolizam lipida (masti). Koncentracija „dobrog“ i „lošeg“ holesterola i drugih vrsta masti (trigliceridi, hilomikroni) se menja u krvnoj plazmi.
Zbog neravnoteže lipida, oni počinju da prekrivaju zidove arterija masnim plakom, zasićuju vaskularni zid i formiraju plakove koji sužavaju unutrašnji lumen arterije i ometaju protok krvi. Naučnici još nisu utvrdili tačan razlog zašto ateroskleroza počinje i napreduje – raspravlja se o različitim teorijama.
Međutim, identifikovani su brojni faktori koji mogu uticati na proces vaskularnog oštećenja, ubrzavajući stvaranje plakova i oštećenja. Postoje dve grupe faktora – neuklonjivi (ne možemo ništa da uradimo u vezi sa njima) i uklonjivi (sam pacijent može da utiče na njih).
Neizbežni faktori rizika:
- nepovoljna naslednost – određeni geni, osobine koje se dobijaju od roditelja;
- godine (što smo stariji, rizik je veći);
- pol (muškarci ranije obolevaju od ateroskleroze, ali se rizik povećava i sa menopauzom kod žena).
Faktori rizika koji se mogu izbeći:
- visok krvni pritisak;
- loše navike;
- prekomerna težina;
- nezdrava ishrana;
- neaktivnost.
Zdrav kardio-vaskularni sistem:
Simptomi cerebralne ateroskleroze kod odraslih
Ateroskleroza je prilično specifično stanje. Dugi niz godina može uticati na krvne sudove bez ikakvih simptoma. Ona je ćutljiva i opasna, smatra se tempiranom bombom.
Ako govorimo o mozgu, sužavanje arterija zbog rastućih plakova, smanjenje njihove elastičnosti može ugroziti snabdevanje nervnih ćelija kiseonikom i hranljivim materijama. Na pojavu simptoma u velikoj meri utiče gde tačno plak raste i koji deo mozga određena arterija snabdeva krvlju.
Najopasnije teške opcije mogu se smatrati TIA (tzv. tranzitorni, odnosno prolazni ishemijski napadi) ili moždani udar. Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je privremeno smanjenje dotoka krvi do nekog dela mozga. Stepen oštećenja zavisi od toga koliko je dugo trajala ishemija (nedostatak kiseonika) u tkivima.
Hronična hipoksija (nedostatak kiseonika) mozga usled oštećenja krvnih sudova aterosklerozom karakteriše se sledećim simptomima:
- česte ili hronične glavobolje;
- periodično pogoršanje vida ili njegov progresivni gubitak;
- šum u ušima;
- napadi vrtoglavice;
- periodična utrnutost udova ili lica;
- slabost mišića;
- promene u emocionalnoj pozadini;
- poremećaji govora, pamćenja i mišljenja.
Simptomi se mogu kombinovati za svaku osobu i u velikoj meri zavise od toga koje je područje mozga najviše pogođeno. Ako je sud začepljen krvnim ugruškom koji se formirao u području oštećenog plaka, razvijaju se znaci moždanog udara.
Lečenje cerebralne ateroskleroze kod odraslih
Ukoliko pacijent pokazuje znake cerebralne ateroskleroze, treba da bude pod stalnim nadzorom terapeuta ili porodičnog lekara. Ako postoje znaci poremećaja u funkcionisanju mozga, neurolog periodično prati stanje, a takođe propisuje lečenje i mere za sprečavanje komplikacija.
Osnova za prevenciju ateroskleroze je održavanje zdravog načina života.
Trebalo bi:
- · pregledati svoju dnevnu rutinu i ishranu, smanjiti količinu brze hrane, masne, složene i visokokalorične hrane.
- · povećati količinu dnevne fizičke aktivnosti. Svakog dana treba posvetiti pažnju sportu, gimnastici ili bar šetnji, hodajući najmanje 30 minuta.
- · boriti se sa viškom kilograma, ako ga ima;
- · zaštititi se od stresa, anksioznosti, provoditi više vremena na otvorenom;
- · redovno obavljati lekarske preglede, posećivati lekara i lečiti sve zdravstvene probleme.
Koje komplikacije mogu nastati kod cerebralne ateroskleroze?
Simptomi cerebralne ateroskleroze se javljaju samo kada je ateroskleroza stenozirana, odnosno plakovi moraju prekriti lumen suda za više od 50%. Ali uobičajena situacija koja se dešava u praksi je da se pacijent podvrgne ultrazvučnom skeniranju sudova brahiocefalnih arterija i otkrije se mali aterosklerotski plak od 15-35%.
Da li je opasna? Da! Čak i mali plak od 15%, koji se uopšte ne manifestuje, potencijalno je opasan ako se ateroskleroza ne leči! Opasan je jer bez tretmana ima sirastu konzistenciju, plak je nestabilan i može u svakom trenutku da pukne i na njegovom mestu se odmah formira krvni ugrušak koji izaziva moždani udar.
Komplikacije cerebralne ateroskleroze mogu biti akutne ili hronične.
Akutne komplikacije uključuju ono najopasnije – ishemijski moždani udar (infarkt mozga). Inače, ishemijski moždani udari, u poređenju sa hemoragičnim, su najčešći, otprilike u procentima – od 70% do 30%.
U hronične komplikacije cerebralne ateroskleroze spadaju: hronična cerebralna ishemija, koja se manifestuje gubitkom pamćenja, vrtoglavicom, nesanicom i demencijom (demencija).
Ako se cerebralna ateroskleroza kombinuje sa patologijama kao što su hipertenzija, dijabetes, gojaznost i osoba puši, sve gore navedene komplikacije se razvijaju mnogo puta brže!
Kada pozvati doktora ili hitnu pomoć za cerebralnu aterosklerozu?
Kada su se pojavili prvi znaci moždanog udara?
Svi treba da ih znaju, jer što se to pre evidentira i pozove hitna pomoć, veća je verovatnoća da će osoba preživeti.
Glavni simptomi moždanog udara na engleskom su opisani rečju F.A.S.T. kako bi se bolje zapamtio redosled akcija.
Face (lice) – zamolite osobu da se osmehne. Tokom moždanog udara, jedan ugao usta će se spustiti.
Arms (ruke) – zatražite od osobe da podigne obe ruke. Tokom moždanog udara, jedna ruka će biti slabija, ili osoba uopšte neće moći da je kontroliše.
Speech (govor) – zamolite osobu da kaže svoje ime ili prostu rečenicu od nekoliko reči. Govor osobe sa moždanim udarom će vam se činiti čudnim i nerazumljivim.
Time (vreme) – za bilo koji od ovih simptoma, čak i ako su bili privremeni i već su prošli, treba odmah pozvati hitnu pomoć.
Pored toga, moždani udar može biti praćen jakom glavoboljom, povraćanjem, gubitkom svesti, konvulzijama, vrtoglavicom i opštom slabošću.
Kako bismo sprečili da do svih ovih neprijatnosti dođe, trebalo bi da vodimo računa o zdravom načinu života. Вa bi sudovi ostali „čisti” dugi niz godina, potrebno je što ranije preispitati ishranu. Šta je suština ishrane za srce i krvne sudove? Hrana, pre svega, bogata omega-3 masnim kiselinama.
