Hormoni, za razliku od drugih supstanci, ne koriste električne impulse. Oni su sami nosioci informacija.
Hormoni kontrolišu mnoge procese u organizmu: rast, reproduktivnu funkciju, otkucaje srca, krvni pritisak, cikluse spavanja i buđenja, apetit, telesnu temperaturu i još mnogo toga.
Hipoteza o postojanju hormona pojavila se tek sredinom XIX veka, a samo pedesetak godina kasnije naučnici William Maddock Bayliss i Ernest Henri Starling prvi su upotrebili termin „hormon“ za sekretin, supstancu koja se proizvodi u duodenumu i reguliše proizvodnju želudačnog soka.
Sekretin
Sekretin luče S ćelije duodenuma kao odgovor na prisustvo kiselog sadržaja iz želuca. Supstanca dalje putuje krvlju do pankreasa i podstiče lučenje pankreasnog soka bogatog bikarbonatima (NaHCO3). Bikarbonatni jon ima za cilj da neutrališe kiseli sadraj iz želuca i da obezbedi optimalnu pH sredinu tankog creva u kojoj pankreasni enzimi mogu da deluju.
Sekretin je jedan od gastrointestinalnih hormona koji kontroliše varenje. To znači da je to oblik hemijske poruke koja se prenosi sa jednog organa na drugi. Zahvaljujući ovom načinu komunikacije, svi elementi digestivnog trakta efikasno rade zajedno. Kao rezultat, hrana se efikasno vari i ne osećamo neprijatne crevne tegobe.
Ova supstanca takođe ima inhibitorni efekat na pokretljivost želuca i creva. To znači da usporava protok digestivnog trakta. Kao rezultat toga, hrana može ostati u tankom crevu i dvanaestopalačnom crevu dok se potpuno ne svari. Istovremeno, iz želuca ne dolazi novi sadržaj kiseline, što može poremetiti varenje.
Dug proces proučavanja hormona je u velikoj meri bio posledica činjenice da, za razliku od drugih supstanci, oni ne koriste električne impulse za prenos informacija, već deluju potpuno drugačije: kreću se krvlju i limfom po celom telu i direktno stupaju u interakciju sa objektima, izazivaju različite reakcije, što znači da nisu deo nervnog sistema, kako su pretpostavljali naučnici 19. veka, već pripadaju endokrinom sistemu.
Plavi ekrani smanjuju proizvodnju melatonina!
Prema različitim studijama, upotreba gedžeta potiskuje proizvodnju melatonina, hormona koji, kada se pusti u krv, signalizira telu da ode na spavanje.
Tipično, melatonin se proizvodi između 21-22 sata i do prvih zraka sunca, zbog čega se naziva i „glasnik tame“. Ali upotreba gedžeta može smanjiti njegovu proizvodnju i do 20%, što će neminovno uticati na kvalitet sna i sposobnost da se zaspi. Dakle, ako ne možete da zaspite, onda ne bi trebalo da podignete telefon ili počnete da gledate film: sasvim je moguće da vaše telo nema dovoljno melatonina, a plavi ekran će samo pogoršati ovaj hormonalni nedostatak.
Postoje proizvodi koji će uticati da povećate otpornost organizma na stres:
- Povećavju otpornost organizma na stres.
- Neutrališu posledice stresnih situacija.
- Imaju blago sedativno dejstvo na centralni nervni sistem.
- Imaju pozitivni regulatorni uticaj na rad srca i normalizuje ritam istog.
- Uklanjaju osećaj uznemirenosti i razdražljivosti, smanjuju nervozu i napetost.
- Sprečavaju grčeve u mišićima.
- Otklanjaju nervno rastrojstvo i obnavljaju dotok krvi u srčani mišić koji se kod stresa narušava.
- Normalizuju srčani ritam i poboljšavaju koronarni krvotok.
Ljudi su verovali u dejstvo „hormonskih tajni” nakon što je poznati naučnik sebi ubrizgao spermu iz testisa miša i tako se „podmladio”.
Čini se neverovatno, ali tek nakon što je 72-godišnji poznati francuski naučnik Šarl Eduar Braun-Sekar ubrizgao sebi ekstrakt sperme iz testisa životinja i izjavio da je podmlađen, javnost je počela ozbiljno da shvata ideju da ekstrakti organa mogu pokrenuti određene procese u organizmu. Naravno, kada je testiran, eksperiment se pokazao neodrživim.
U stvari, otprilike u to vreme, savremenik Čarlsa Eduarda Braun-Sekarda, britanski lekar Tomas Adison, dokazao je da životinje ne mogu da žive bez nadbubrežnih žlezda, a mnogi pacijenti su osetili jak umor, potamnjenje kože, gubitak težine i povraćanje tokom života ukoliko su ovi organi oštećeni.
Međutim, pre Šarla Eduarda Braun-Sekara niko se nije bavio ubrizgavanjem ekstrakata iz nadbubrežnih žlezda i drugih organa kako bi se delovalo na organizam, a njegov pseudonaučni eksperiment postao je važan zaokret naučne misli u pravom smeru.
Razmišljanje o stresu je dovoljno da budete pod stresom.
Odgovornost za ovo leži na hormonima. Tačnije, na kaskadi hormonskih reakcija koje počinju u mozgu. Hipotalamus luči nekoliko važnih hormona, jedan od njih je hormon koji oslobađa kortikotropin. Ulazi u hipofizu i pokreće lučenje adrenokortikotropnog hormona, koji kontroliše nekoliko žlezda: nadbubrežne žlezde, pankreas, štitnu žlezdu i polne žlezde.
Istovremeno, nervni sistem pokreće oslobađanje norepinefrina – aktivatora rada različitih organa i signalizira nadbubrežnim žlezdama da je vreme za oslobađanje adrenalina. Zahvaljujući ovom hormonu dolazi do mobilizacije: naš metabolizam i znojenje počinju da rade do krajnjih granica. Međutim, efekat adrenalina se završava prilično brzo, a glukokortikoidi mu priskaču u pomoć.
Hormoni
Hormon endorfin nam daje osećaj lakoće, tera nas da ostvarimo snove, postignemo ciljeve, odgovoran je za zadovoljstvo i euforiju. Njegov nivo se značajno povećava kada grlimo i ljubimo voljene osobe.
Dopamin je hormon koji je svojevrsni motor, podsticaj za traženje mogućnosti u savladavanju prepreka. On je taj koji nas lišava sna, sprečava nas da se koncentrišemo i čini da nam nedostaje voljena osoba.
Adrenalin je hormon „stresa“, ali on čini da nam srce brže kuca, noge trče brže i spremni smo za „podvige“ i akcije koje su nam neobične.
Serotonin je hormon sreće, njegovo puštanje u krv daje nam dobro raspoloženje, pomaže u borbi protiv stresa, daje nam osećaj važnosti i poštovanja drugih, a nedostatak vodi u depresiju.
Hormon nežnosti i naklonosti je oksitocin. On je taj koji je odgovoran za ljubav, zahvaljujući njemu doživljavamo naklonost jedni prema drugima, poverenje i odgovornost, a on je odgovoran za ljubav majke prema svom detetu.
Testosteron je hormon strasti i nadmetanja, dugovečnosti i mudrosti; od njegove količine zavise muška privlačnost i snaga.
U proleće, prema biološkim ritmovima, dolazi do „hormonskog“ porasta, zbog čega se češće javljaju simpatije i zaljubljivanja, povećava se vitalnost i seksualna želja.
Hormonska pozadina osobe se tokom života menja zbog zdravstvenih problema, loše ishrane, stresa i hroničnog umora i promena u vezi sa godinama. Ako dođe do hormonske neravnoteže, veoma je važno što pre konsultovati endokrinologa koji će dijagnostikovati problem i pomoći u obnavljanju pravilnog funkcionisanja endokrinog sistema tela.
Zapamtite da vaše raspoloženje i blagostanje zavise od nivoa hormona. Održavajte ga u formi: jedite ispravno, vežbajte, češće se smejte, zaljubite se! Budite zdravi i srećni!
Jedini u organizmu – insulin.
Dijabetes je bolest koja je veoma rasprostranjena u svim zemljama sveta. Ovo je prvenstveno zbog činjenice da je insulin jedini hormon koji može smanjiti nivo šećera u krvi. Dok četiri hormona odjednom – adrenalin, glukokortikoidi, glukagon i hormon rasta – povećavaju nivo istog. Ako je jedan od četiri hormona isključen, drugi može da obavlja svoju funkciju. A kada se insulin zameni ili kada je nedovoljan, telo reaguje povećanjem nivoa šećera. Sile su nejednake: jedan hormon protiv četiri.
Međutim, mehanizmi nastanka dijabetesa tipa 1 i tipa 2 se razlikuju jedan od drugog.
Dijabetes tipa 1 je povezan sa oštećenjem beta ćelija pankreasa na autoimunom nivou, što može biti izazvano virusnim i zaraznim bolestima. U takvim slučajevima, telo počinje da percipira beta ćelije kao neprijateljske i prestaje da proizvodi insulin.
Razvoj dijabetesa tipa 2 izgleda veoma drugačije. Povezan je sa gubitkom insulinske osetljivosti zbog velikog opterećenja enzima tela – na primer, to se javlja kod gojaznosti. U ovom slučaju, strategija lečenja će se odnositi na podršku telu i osetljivost na hormon.
