Nesanica je uobičajen poremećaj sna u kojem osoba ili ne može da zaspi, ili loše spava i budi se prerano, a zatim ne može ponovo da zaspi.
Spavanje je vitalna potreba za ljude. Utiče na emocije, društvene interakcije, zdravlje. Trenutno sve više pacijenata prijavljuje poremećaje spavanja, i ne samo na pozadini komorbidnih patologija. U članku se razmatra klasifikacija, patogeneza, dijagnostičke metode nesanice, kao i lekovite i nemedikamentne metode njenog lečenja.
Prema Međunarodnoj klasifikaciji poremećaja spavanja, treća revizija, nesanica je klinički sindrom koji se karakteriše ponavljajućim poremećajima u početku, trajanju i/ili kvalitetu sna, uprkos prisustvu normalnih stanja i vremena za spavanje, kao i manifestacije dnevne pospanosti.
Nesanica
Prema ovoj klasifikaciji, nesanica se deli na akutnu (ili kratkotrajnu), hroničnu i neodređenu (privremena dijagnoza). Nesanica se smatra akutnom ako su gore navedeni simptomi nastali pre manje od tri meseca, a nesanica se smatra hroničnom ako simptomi traju duže od tri meseca i najmanje tri puta nedeljno.
Pored toga, razlikuju se primarna i sekundarna nesanica. Primarna nesanica je nesanica koja se razvija kao nezavisna bolest, dok je sekundarna nesanica, nesanica koja se javlja na pozadini osnovne bolesti.
Nesanica nije samo medicinski, već i socijalni problem. Prema istraživanjima, nezadovoljstvo noćnim snom primećuje se kod približno 30% odrasle populacije, a prevalencija ovog simptoma među populacijom preko 65 godina dostiže 50%.
San i kardiovaskularne bolesti
Nesanica može dovesti do pogoršanja osnovnih bolesti. Tako, u meta-analizi F.P. Cappuccio et al. dokazana je veza između trajanja sna i razvoja kardiovaskularnih bolesti.
F. Sofi i dr. sproveo meta-analizu 13 prospektivnih kohortnih studija koje su uključivale 122.501 zdravu osobu koja je praćena tokom perioda od 3 do 20 godina. Pored toga, analizirana su 6332 fatalna i nefatalna kardiovaskularna događaja. Istraživači su ustanovili direktnu vezu između nesanice i povećanog rizika od razvoja i/ili umiranja od kardiovaskularnih bolesti.
Patofiziologija
Nesanica (insomnia) otkriva znake povećanog nadražaja nervnog sistema, njegovu hiperaktivaciju, kao i poremećaje u kognitivnoj, bihejvioralnoj i emocionalnoj sferi. Ovo zauzvrat dovodi do povećanja srčane frekvencije i varijabilnosti srčane frekvencije, kao i povećanja nivoa kortizola i adrenokortikotropnog hormona u krvnoj plazmi.
Patofiziologija nesanice zasniva se na tri grupe faktora – predisponirajući, provocirajući i održavajući.
Predisponirajući faktori uključuju porodičnu anamnezu nesanice, kao i psihološke i socijalne faktore koji izazivaju hiperreaktivnost sistema stresa u organizmu.
Faktori provociranja uključuju bilo kakve stresne situacije za organizam, i biološke (na primer, početak bolesti) i socijalne.
Faktori održavanja uključuju razvoj pogrešnih shvatanja o snu i pokušaj da provedete više vremena u krevetu kada nema sna. Kao rezultat toga, potrebno je više truda da se zaspi, a javlja se hiperpobuđivanje.
Dijagnoza nesanice
Prema Međunarodnoj klasifikaciji poremećaja spavanja, treća revizija (2014), dijagnoza nesanice se postavlja ako:
- postoje poteškoće sa uspavljivanjem, održavanjem sna i/ili preranim buđenjem, a nema osećaja oporavka nakon spavanja;
- gore navedene tegobe se javljaju uprkos stvaranju neophodnih uslova za spavanje;
Tokom dana, pacijent se, u pozadini poremećaja sna noću, žali na bilo šta od sledećeg: - umor ili slabost tokom dana;
- poremećena pažnja i koncentracija;
- socijalna ili profesionalna disfunkcija;
- promene raspoloženja ili prekomerna razdražljivost;
- povećana dnevna pospanost;
- smanjena motivacija i energija tokom dana;
- sklonost greškama na poslu, kao i nesreće, uključujući i vožnju automobila, na pozadini poremećaja spavanja noću i, kao rezultat, dnevne pospanosti;
- glavobolja;
- zabrinutost zbog poremećaja sna.
Za dijagnozu nesanice, prema preporukama Američkog udruženja za spavanje, neophodan je pregled, prikupljanje anamneze i pritužbi pacijenta i isključivanje sekundarnih uzroka bolesti. Dodatno se mogu koristiti različite skale i upitnici, kao i objektivne instrumentalne metode istraživanja sna.
U fazi dijagnostike nesanice, pre svega, prikupljaju se žalbe i anamneza pacijenta. Kao što je već napomenuto, važan aspekt u potvrđivanju dijagnoze nesanice su žalbe pacijenta na dugo vremena za spavanje, rano buđenje i poteškoće u održavanju sna, uprkos odsustvu objektivnih razloga za to (spoljna buka, jako svetlo, itd.). Tokom ankete potrebno je razjasniti period i učestalost pojave žalbi, provocirajućih faktora, kao i ponašanje pacijenta pre spavanja (gledanje televizije, razgovor telefonom, korišćenje računara). Pored toga, pacijent može prijaviti povećanu anksioznost pre spavanja.
Mistik
