Niels Riberg Finsen je bio farski lekar i naučnik islandskih istraživanja. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1903. kao priznanje za njegove doprinose u lečenju bolesti, pogotovu za svetlosnu terapiju, čime je otvorio novi put za medicinu. Od tada se aktivno proučava kako svetlost, prodirući kroz receptore mrežnjače očiju i kože, kontroliše telo. A danas, na osnovu impresivnog korpusa istraživanja, biohakeri smanjuju korišćenje Kreme za sunčanje i naočare.
San
Prirodna sunčeva svetlost povećava apsorpciju esencijalne aminokiseline triptofana iz proteina hrane. Triptofan je prekursor smirujućeg hormona serotonina. Hormon spavanja melatonin se formira iz serotonina. Zauzvrat, hormon rasta se proizvodi tokom spavanja, koji čuva mladost i lepotu.
Adaptacija na stres
Hormon stresa kortizol proizvodi korteks nadbubrežne žlezde, koji je stimulisan ACTH, adrenokortikotropnim hormonom. I kortizol i ACTH rastu pod uticajem svetlosti: potrebni su nam ujutru i popodne kada rešavamo profesionalne i lične zadatke. Ljudi sa niskim nivoom kortizola žale se na nedostatak snage i energije, teško im je da ujutru čak i podignu glavu sa jastuka.
Metabolizam
Triptofan je takođe neophodan za sintezu vitamina B3 u telu. Apsorpcija proteina, masti i ugljenih hidrata zavisi od vitamina B3. Smanjuje ukupni i „loš” holesterol – lipoprotein niske gustine (LDL) i povećava „dobar” holesterol – lipoprotein visoke gustine (HDL). Na svetlosti, hormon metabolizma ugljenih hidrata, insulin, radi aktivnije. To znači da tokom dana možemo sebi priuštiti više ugljenih hidrata. Funkcija insulina takođe zavisi od godišnjeg doba i lokacije: u toploj sezoni telo se bolje nosi sa ugljenim hidratima. Ista stvar se dešava i sa ljudima koji žive u zemljama bliže ekvatoru. Konačno, metabolizam, kao i svi biohemijski procesi, nije potpun bez ATP molekula – adenozin trifosfata. ATP služi kao univerzalni izvor energije, uključujući pokretanje digestivnih enzima.
Ponašanje u ishrani
Posebni neuroni u jezgru hipotalamusa luče proopiomelanokortin, molekul koji je uključen u regulaciju gladi i apetita. A ovi neuroni se kontrolišu svetlosnim signalima. Stoga nije ni čudo zašto klasični barovi i restorani nemaju jako svetlo: mi više jedemo pri slabom svetlu.
Hormoni
Proizvodnja polnih hormona i proizvodnja vitamina D, koji ima svojstva slična hormonima, zavise od svetlosti. Sam vitamin D je uključen u sintezu steroidnih hormona, a takođe reguliše aktivnost oko 3.000 gena i povećava osetljivost receptora organizma na hormone. Dešava se da se hormon sintetiše, a receptori su imuni na njega i on ne može da obavlja svoju funkciju, pa je važno da mreža receptora ostane u kontaktu.
Kako se lečiti svetlošću
Hodati
Šetajte napolju najmanje 15 minuta tokom pauze za ručak. Čak će i oblačno vreme biti dovoljno – i dalje ćete dobiti difuzno svetlo dnevnog svetla.
Pravilno se sunčati
Leti i na odmoru u toplim zemljama izlazite na sunce ujutru i uveče, jer upravo u to vreme dobijamo povoljne zrake crvenog i infracrvenog spektra. Oni će vas pripremiti za sunčanje i obnoviti vašu kožu od dnevnog izlaganja UV zračenju.
Unositi antioksidanse
U obliku dijetetskih suplemenata proizvodi se astaksantin – antioksidans koji sprečava opekotine od sunca i povećava nivo kolagena i elastičnost kože. Takođe se smatra alternativom za zaštitu od sunca. Proizvod LiveLong je pravo rešenje! Pored astaksantina, ima sve potrebne antioksidante kako bi vaš organizam bio zdrav, a koža blistava!
Dodatno korišćenje veštačkog infracrvenog svetla
Postoje infracrvene lampe koje imitiraju jutarnje i večernje zrake. Njihova svetlost stimuliše sintezu kolagena, aktivira protok limfe, povećava brzinu ulaska hranljivih materija u ćelije. Nanesite bilo koju kozmetičku masku i lezite ispod takve lampe 15-30 minuta pre spavanja kako bi sastojci navedeni u sastavu efikasnije ušli u dublje slojeve kože. Ali prvo isključite sve izvore plave svetlosti: TV, laptop, pametni telefon. Plavo svetlo okrepljuje tokom dana, ali sprečava da se opustite uveče i noću. Kako spavamo, reagujemo na stresne situacije i jedemo zavisi od toga da li dobijamo dovoljno svetlosti. Ako se stalno skrivate od sunca, endokrini i reproduktivni sistem pate, metabolizam se pogoršava i telesna težina se povećava. Da biste to sprečili, hodajte češće na dnevnom svetlu.
Vlažnost vazduha
Suv vazduh otežava ulazak kiseonika u krvotok, izazivajući simptome kao što su umor, migrene i smanjena koncentracija. U prostoriji u kojoj nema vlaženja vazduha, površina našeg tela počinje intenzivno da gubi vlagu, što se manifestuje suvoćom i perutanjem kože, oči počinju da crvene i suze, nastaje tzv. „sindrom suvog oka“. Još jedan razlog zašto treba da budemo napolju.
Na temperaturi od 20 °C, vazduh može sadržati najviše 17,3 g/m³ vodene pare. To znači da će tokom hladne sezone, kada postoji najveća razlika između temperature vazduha na ulici i u prostoriji, vazduh posebno aktivno apsorbovati vodu. U zagrejanoj prostoriji, vazduh na 25°C može da apsorbuje najviše 23 g/m³ vode, dok na 0°C hladan vazduh više ne može da apsorbuje toliko vlage i može da zadrži samo 4,84 g/m³ vode. Zimi provetravanjem prostorije činimo unutrašnji vazduh još sušnijim, jer hladan spoljašnji vazduh sadrži minimalnu količinu vode, a nakon što se zagreje biće mu potrebno više vlage.
