Sirtuini su prisutni u ćelijama mnogih živih organizama, uključujući bakterije, i igraju važnu ulogu u procesu starenja, zaštitnom odgovoru na oštećenje DNK i u suzbijanju rasta malignih tumora. Sirtuini mogu blokirati aktivne gene uklanjanjem acetil grupe iz nukleozomskih histona.
Naučnici su otkrili kako da zasitite organizam „proteinom dugovečnosti“ bez gladovanja.
Protein dugovečnosti
Grupa istraživača iz Krasnojarska dokazala je pozitivan efekat ishrane koja uključuje proizvode na bazi heljde na organizam sisara. Efekat je povezan sa skromnim povećanjem nivoa sirtuina, poznatog kao „protein dugovečnosti“ (SIRT1). Eksperiment je otkrio da je grupa životinja čija se ishrana sastojala od 30% heljde pokazala optimalan nivo povećanja telesne težine. Pored toga, povećan je nivo sirtuina u želucu, jetri, bubrezima i krvnom serumu ovih životinja, čija proizvodnja usporava starenje i povećava otpornost organizma na stres. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Journal of Cereal Science.
Sirtuini su velika porodica proteina uključenih u formiranje masnih ćelija i metabolizam glukoze. Protein SIRT1, član porodice sirtuina, uključen je u mnoge intracelularne procese, uključujući i one koji su u osnovi starenja. Organizam proizvodi maksimalnu količinu sirtuina tokom stresa, na primer, ako ograničite kalorijski sadržaj u svojoj dnevnoj ishrani. Jednostavno rečeno, što manje kalorija unosimo, to će biti veći nivo ekspresije sirtuina, „proteina dugovečnosti“.
Poznato je da gladovanje pokreće procese „popravke” ćelija i produžava njihov radni vek. Čini se da je rešenje pronađeno: trebalo bi s vremena na vreme da se uzdržavate od hrane u ime zdravlja i dugog života, ali ovaj metod definitivno nije optimalan.
Sirtuini
„Direktna veza između proizvodnje sirtuina SIRT1 i dugovečnosti je van sumnje, ali stimulisanje proizvodnje ovog proteina putem gladovanja nije rešenje. Postoje ljudi sa teškim hroničnim bolestima, trudnice, deca, čiji organizam mora da dobije određenu količinu kalorija za potpuni razvoj – post je za njih strogo kontraindikovan, a sirtuin je neophodan. Naš zadatak je bio da pronađemo proizvod koji bi pomogao u proizvodnji dovoljnih količina sirtuina bez ozbiljnih ograničenja u ishrani. Takav proizvod je heljda, dobro poznata sunarodnicima, široko zastupljena u nacionalnim kuhinjama Rusije, Kine, Japana, Koreje, pa čak i Indije, koja je istorijska domovina biljke“, rekla je Valentina Kratasjuk, šef Katedre za biofiziku Sibirskog državnog univerziteta.
Inicijator studije, istraživač u Laboratoriji za bioluminiscentne biotehnologije, vanredni profesor na Sibirskom državnom univerzitetu, Shubhra Pande, smatra heljdu odličnim istraživačkim predmetom. Ovaj proizvod je bogat biljnim proteinima i aminokiselinama, koje ljudski organizam koristi za proizvodnju sopstvenih proteina. Dodajte tome veliku količinu vitamina B, koji unapređuju zdravlje nervnog, cirkulatornog i imunološkog sistema, kao i značajnu količinu vlakana koja su odgovorna za osećaj sitosti, ispostaviće se da je heljda prava superhrana dostupna Sibircima tokom cele godine.
Heljda
„Mi smo prvi u svetu odlučili da proučavamo heljdu u vezi sa ekspresijom SIRT1 u organizmu. Nutricionisti je vole zbog svojih visokih nutritivnih kvaliteta i lako ju je kupiti. Postoje radovi posvećeni antioksidantu resveratrolu – nalazi se u grožđu i takođe se smatra korisnim za produženje života ćelija. Ali grožđe i proizvodi od njega, nisu lako dostupni u mnogim regionima sveta (posebno u Sibiru). Teško je zamisliti koliko grožđa ćete morati da pojedete da biste pokrenuli mehanizme za popravku ćelija“, primetila je Shubhra Pande.
Eksperiment je pokazao da su pacovi koji su jeli hranu obogaćenu mlevenim jezgrom heljde pokazali optimalno povećanje telesne težine. Takođe u telu ovih životinja pronađen je 30 puta povećan nivo SIRT1, što je potvrdilo hipotezu naučnika.
„Uočili smo visoke nivoe ekspresije SIRT1 kod eksperimentalnih životinja čija je ishrana bila ograničena u kalorijskom sadržaju. Ovaj faktor stresa povezan sa neuhranjenošću povećava stabilnost DNK i pokreće procese popravke ćelija, čime se produžava njen životni vek. Ali u isto vreme, ograničenje kalorija dovelo je do smanjenja ukupne količine proteina u krvi za 19%, u želucu za 95%, a u jetri i bubrezima za 35,2% i 27%.
Nešto slično se može primetiti kod ljudi koji su na strogim dijetama, izbegavajući fizičku aktivnost: njihovo mišićno tkivo i celo telo pati od nedostatka glavnog gradivnog materijala – proteina. U grupi pacova čija je ishrana uključivala heljdu, pronašli smo umerenu ekspresiju „proteina dugovečnosti“ SIRT1. Nije bila ni suviše niska ni opasno visoka. To je upravo „zlatna sredina“ koja pozitivno utiče na zdravlje organizma“, dodala je koautorka studije, studentkinja master studija na Institutu za fundamentalnu biologiju i biotehnologiju Sibirskog državnog univerziteta, Marija Rjazanova.
Naučnici su dali i neke preporuke o konzumaciji heljde. Shubhra Pande smatra da ovo ukusno i zdravo zrno treba jesti u velikim količinama, dodavati salatama, prilozima, supama ili konzumirati u obliku tradicionalnih kašica. Glavna stvar je da ne preterujete, kako ne biste razvili averziju prema proizvodu. Međutim, za razliku od posta, konzumiranje heljde čak i u velikim količinama neće izazvati prekomernu proizvodnju SIRT1, pa stoga neće izazvati oksidativni stres, koji je opasan za organizam – nuspojava „prekomerne proizvodnje“ sirtuina.
Pored naučnika sa Sibirskog državnog univerziteta, u istraživačku grupu su uključeni i zaposleni na Krasnojarskom državnom medicinskom univerzitetu po imenu profesora V.F. Vojno-Jaseneckog, i na Istraživačkom institutu za medicinske probleme Severa i zaposleni na Institutu za biofiziku Sibirskog odeljenja Ruske akademije medicinskih nauka odeljenja Državnog naučnog instituta Državni istraživački centar Krasnojarski naučni centar Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka.
Uprkos njihovim globalnim ulogama u ljudskom organizmu, sirtuini su i sami lenji da obavljaju svoje zadatke. Da bi to uradili, potrebni su im stimulansi, koji se nalaze u hrani ili kozmetici. Ulazeći u organizam ishranom, pokreću procese podmlađivanja, a u kozmetici deluju kao moćna sredstva protiv starenja.
Resveratrol i kvercetin
Šta ih stimuliše?
Poznati resveratrol i kvercetin aktiviraju SIRT1 kako bi eliminisali bore, opštu slabost organizma i druge promene vezane za godine starosti.
Kvercetin
Kvercetin je flavonoid sa snažnim antioksidativnim svojstvima koji štiti ćelije od oštećenja i starenja. Evo pravog borca protiv bora, koji deluje proaktivno. Odnosno, uzimanjem kvercetina spolja u obliku kozmetike ili interno sa hranom (dijetetski suplementi, jabuke, paradajz, trešnje, zeleni čaj), produžavate mladost svog organizma.
A u našim prirodnim proizvodima, Antiox Classic i LiveLong naći ćete visoku koncentraciju kvercetina, koji jača imunitet i štiti organizam od agresivnih spoljašnjih faktora. Smatrajte da je mladost već u vašem džepu!
Resveratrol
Resveratrol je veoma popularna komponenta. To je polifenol koji popravlja oštećenja ćelija izazvana slobodnim radikalima i usporava proces starenja u koži. Ovaj moćni antioksidans se može naći u borovnicama, dudu, grožđu, nekoj drugoj hrani i crnom vinu – samo budite oprezni, jer količina vina koju pijete nije ista kao količina resveratrola koju apsorbujete.
A u našim prirodnim proizvodima, Antiox Classic i LiveLong naći ćete visoku koncentraciju resveratrola.
