v2g1ynmhzwk

Upoznajmo ljudski organizam. Zanimljivo!

Upoznajmo ljudki organizam da bismo ga bolje čuvali, negovali i da bismo imali kvalitetniji život.

  • Neandertalci, drevni ljudi, imali su veći srednji mozak od nas. Ali, to ih nije učinilo genijima, jer su neandertalci delimično izumrli, a delimično su ih asimilovali Kromanjonci. Neki ljudski organi se godinama menjaju. Nadbubrežne žlezde su, na primer, veoma velike kod male dece, a toliko su komprimovane kod starih ljudi, te se jedva primećuju. I nos raste tokom života, samo neprimetno.
  • Celo ljudsko telo je prekriveno dlakama, osim stopala i dlanova. Prsti i dlanovi nisu jedinstveni ljudski organi sa jedinstvenim otiscima. Otisci usana i jezika su jedinstveni samo takvi, samo je uzimanje otisaka prstiju praktično, jer na mestu zločina obično niko ne liže predmete, dodiruju ih rukama.
  • Epidermalni sloj koji oblaže želudac nagriza želudačni sok za 3-4 dana. On se stalno obnavlja, ali, čir se pojavljuje ako se on oštećuje brže nego što se regeneriše.
  • U telu odrasle osobe cirkuliše do 4,5-5 litara krvi, a kod novorođenih beba je to mnogo puta manje, oko 0,2 litra. U proseku, srce pumpa oko 7.500 litara krvi dnevno.
  • Najveći ljudski organ je koža, ona u proseku čini 15-16% telesne težine. Istovremeno, najveći je upravo po masi, jer je njegova površina 2-2,5 m², mnogo manje od, na primer, pluća.
  • Ljudsko telo je mestimično asimetrično. Imamo dve ruke, dve noge, dva oka i tako dalje, ali jednu jetru i jedno srce. Štaviše, upravo zbog položaja srca u levoj strani grudnog koša levi režanj pluća je manji od desnog. Pumpanjem krvi srce stvara dovoljan pritisak da je prska do udaljenosti od 8-9 metara. Aorta u srcu, kroz koju ova krv prolazi, dovoljno debela da bi u nju mogao da se uvuče prst.
  • Najtanja koža na ljudskom telu je na očnim kapcima, gde njena debljina ne prelazi 0,5 milimetara, pa čak i zatvorenih očiju vidimo svetlost kada gledamo u sunce. A najdeblja koža se nalazi na stopalima, gde može biti debljine do 2 mm.
  • Broj bakterija u telu i na njegovoj površini premašuje broj ćelija u samom ljudskom telu. I do 40% ljudske DNK, prema nekim procenama, čine drevni virusi koji su se tokom evolucije spojili sa ljudima.
  • Mozak je najsloženiji organ. Kod novorođenčeta sadrži oko 14 milijardi neurona, ali oni odumiru svakog minuta života, pa starija osoba ima lošije mentalne sposobnosti od mlade osobe. U procesu rada ljudski mozak proizvodi struju, a dovoljno je da napaja sijalicu. Mišići takođe oslobađaju električne impulse kada se kontrahuju.
  • Na našem telu postoji oko nekoliko miliona znojnih žlezda koje su sposobne da proizvedu do 3 litra znoja dnevno. Zbog toga, u vrućini, morate piti više vode da biste nadoknadili gubitak vlage.
  • Najduži organ kod čoveka je tanko crevo, po dužini je približno jednako četiri visine same osobe. A najveća po površini su pluća, kada bi se rasklopila, zauzimala bi običan teniski teren.
  • Tokom života prosečne osobe, srce napravi oko 2,5 milijardi kontrakcija, pumpajući za to vreme oko četvrt milijarde litara krvi. Počinje da kuca u četvrtoj nedelji nakon začeća i ne prestaje do smrti.
  • Najizdržljiviji ljudski organ je kosa. Uprkos očiglednoj krhkosti i zapaljivosti, dugo ostaje očuvana. U starim grobovima i sarkofazima ponekad se nađe cela kosa, iako su se kosti već smrvile u prah.
  • Ljudske kosti zapravo nisu bele, već smeđe. Bela boja laboratorijskih skeleta je zbog činjenice da su prošli posebnu obradu. Osim toga, čvrstoća kostiju je 3-4 puta veća od betona.
  • Ljudski nos je u teoriji sposoban da prepozna do 50.000 mirisa. Ali kod mnogih životinja, broj olfaktornih ćelija je deset puta veći, pa je stoga njihov osećaj mirisa mnogo osetljiviji.
  • Kod svih ljudi, vid se godinama postepeno pogoršava, ali za neke su ova pogoršanja gotovo neprimetna. U proseku, dve trećine ljudi koji žive u bilo kom trenutku ima neku vrstu problema sa vidom.

Negujmo svoj organizam kako bi bio zdrav i funkcionalan. Dijetetski suplementi su dodaci ishrani koji nam mogu u tome pomoći. Oni nisu lekovi. Iako njihov unos neće zameniti zdravu hranu, pomoći će da se dopuni korisnim komponentama neophodnim za puno funkcionisanje organizma. U razvijenim zemljama, dijetetski suplementi su odavno postali sastavni deo života miliona ljudi. Veliki broj ljudi ne pravi razliku između suplemenata (doadataka ishrani) i lekova. Za razliku od lekova, dijetetski suplementi pomažu da se popune nedostaci mikronutrijenata koji mogu izazvati pogoršanje zdravlja. Odnosno, za prevenciju i normalizaciju deficitarnih stanja potrebni su dijetetski suplementi, a za lečenje već razvijenih bolesti potrebni su lekovi.

Dakle, možemo sa sigurnošću reći da su dijetetski suplementi za nas prirodan i neophodan dodatak ishrani. Naravno, najbolje ih kupovati u kompanijama sa pouzdanom i dobrom reputacijom. Najvažnija preporuka je da to budu registrovani suplementi u državnim institucijama, da su prošli potrebne analize i odobreni od strane akreditovanih laboratorija, da su svoja stručna mišljenja dale akreditovane institucije, farmaceutski fakulteti. U slučaju Republike Srbije, za registraciju dijetetskih suplemenata je nadležno Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

Nauka ide napred i najbolje je da njena nova otkrića mudro koristite za svoje zdravlje!

Ostavite komentar

Dobijte 10% popusta sada

Minimalna porudžbina 1 proizvod

Dobijte 10% popusta sada!
2
Sadržaj kopre
Korpa je prazna!
Nastavi kupovinu
0
Scroll to Top