Poslednjih godina se aktivno govori o ulozi masnog tkiva u patogenezi gojaznosti i srodnih komplikacija. Masno tkivo je takođe ključni faktor u razvoju i napredovanju insulinske rezistencije. Među adipokinima koje luči masno tkivo i utiču na razvoj insulinske rezistencije i metaboličke poremećaje, najviše su proučavani leptin, adiponektin, rezistin i visfatin.
Leptin je hormon masnog tkiva koji su 1994. otkrili američki istraživači na Rokfelerovom univerzitetu. Leptin proizvode adipociti proporcionalno masi masnog tkiva, pri čemu je njegova proizvodnja u potkožnom masnom tkivu veća nego u depoima visceralne masti. Leptin cirkuliše u krvi kako u slobodnom, tako i u stanju vezanom za proteine. Leptinski receptori pripadaju klasi citokinskih receptora tipa 1. Oblik leptinskog receptora, koji sadrži dugačak intracelularni domen, lokalizovan je uglavnom u hipotalamusu i samo delimično u perifernim tkivima, uključujući masno tkivo. Veruje se da vezivanje leptina za ovaj određeni oblik receptora menja ekspresiju mnogih neuropeptida hipotalamusa, doprinoseći smanjenju unosa hrane i, shodno tome, telesne težine.
Kroz stimulaciju aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, leptin takođe može smanjiti unos energije i povećati potrošnju energije. Međutim, ustanovljeno je da leptinski put regulacije energetske homeostaze ne zavisi od serotoninskog puta. Dakle, u ljudskom telu sistem koji reguliše energetsku homeostazu uključuje mehanizme koji se međusobno dupliraju. Leptin smanjuje apetit i unos hrane, povećava potrošnju energije i menja metabolizam masti i glukoze. Pretpostavlja se da je funkcija leptina u regulaciji energetskog bilansa više usmerena na sprečavanje smanjenja energetskih rezervi u organizmu nego na njihovo povećanje, a samim tim i na sprečavanje razvoja gojaznosti.
Nekoliko studija je pokazalo da leptin inhibira transkripciju insulinskog gena i njegovo lučenje. Efekat leptina na lučenje insulina takođe može biti posredovan preko simpatičkog nervnog sistema. S druge strane, produžene infuzije insulina ili povećanje njegovog sadržaja iznad fiziološkog praćeni su povećanjem nivoa leptina. Međutim, većina gojaznih ljudi ima povišen nivo leptina u krvi i „rezistenciju na leptin“. Trenutno, tačni mehanizmi otpornosti na leptin kod gojaznosti nisu poznati, ali se sugeriše da je povezan sa poremećajem leptinske signalizacije (na primer, mutacije na putu leptin-melanokortin) ili njegovim prolaskom kroz krvno-moždanu barijeru.
Adiponektin su identifikovale četiri nezavisne grupe istraživača 1995. i 1996. godine. Adiponektin se eksprimira u zrelim adipocitima, pretežno u potkožnom masnom tkivu. U krvi adiponektin cirkuliše kao nekoliko izoforma (trimer, heksamer, multimer); u isto vreme, to je oblik adiponektina visoke molekulske mase koji ima najveću biološku aktivnost. Sadržaj cirkulišućeg adiponektina u krvotoku je značajan – oko 10-16 mg/ml, što je 0,1% ukupnog serumskog proteina.
Poznato je da u jetri adiponektin povećava osetljivost na insulin, kako direktno preko insulinskog receptora, tako i indirektno smanjenjem oslobađanja neesterifikovane masne kiseline (NEFA) i glukoneogeneze i povećanjem oksidacije masnih kiselina. U mišićima, adiponektin stimuliše iskorišćenje glukoze i oksidaciju masnih kiselina. U eksperimentu, glodari sa nedostatkom adiponektina razvili su poremećaje kao što su insulinska rezistencija, poremećena tolerancija na glukozu, hiperlipidemija i hipertenzija. Nivo adiponektina u plazmi negativno korelira sa indeksom telesne mase (BMI), a smanjenje njegovog nivoa je najznačajnije kada preovlađuje visceralna komponenta masnog tkiva. U jednoj studiji je pokazano da ljudi sa „normalnim” nivoima adiponektina u serumu imaju nižu stopu mortaliteta povezanu sa kardiovaskularnom patologijom. Adiponektin je jedinstveni adipokin sa antidijabetičkom, antiinflamatornom i antiaterogenom aktivnošću.Promena koncentracije adiponektina značajno korelira sa pojavom i razvojem bolesti kao što su insulinska rezistencija, metabolički sindrom, dijabetes melitus tipa II. Utvrđen je direktan efekat adiponektina na metaboličke procese, razvoj inflamatornih reakcija u endotelu krvnih sudova i inhibiciju razvoja raka dojke. Adiponektin se smatra mogućim biomarkerom, čija se promena koncentracije može koristiti za predviđanje razvoja dijabetes melitusa tipa II i pratećih kardiovaskularnih bolesti.
Adiponektin povećava osetljivost na insulin. Kod ljudi sa visceralnom gojaznošću, niži nivoi adiponektina su povezani sa metaboličkim sindromom, endokrinim i kardiovaskularnim oboljenjima. Nivo adiponektina C je nezavisni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Adiponektin štiti jetru, smanjuje njenu insulinsku rezistenciju, upalu i fibrozu.
Adiponektin ima antiproliferativna i zaštitna svojstva od onkoloških oboljenja, njegov nedostatak povećava rizik od raka. Veruje se da je povećana incidencija raka kod gojaznih ljudi povezana sa nedostatkom adiponektina usled gojaznosti. Nedostatak adiponektina doprinosi ranijim metastazama. Ćelije raka većine tumora imaju receptore za adiponektin; kada su izloženi njima, on inhibira proliferaciju i angiogenezu, smanjuje adheziju. Nizak nivo adiponektina je povezan sa rakom pankreasa i brojnim drugim vrstama raka.
Umerene doze adiponektina poboljšavaju stanje i smanjuju simptome depresije. Agresivno stresno okruženje smanjuje nivo adiponektina. Generalno, niži nivoi hormona adiponektina su povezani sa povećanim rizikom od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) nakon traumatskog događaja. Niži nivoi adiponektina su povezani sa hiperaktivnošću i poremećajem pažnje kod odraslih, kao i sa akutnim psihotičnim reakcijama pod stresom. Adiponektin stimuliše rast hipokampalnih neurona.
Astragalozid II iz biljke astragalus povećava nivo adiponektina. U tome će nam pomoći proizvod Nortia Classic.
U ovu svrhu ne smemo izostaviti mangan, i cistein (glutation je kombinacija aminokiselina cisteina, glutamina i glicina). L-glutation je našao svoje mesto u proizvodu Safe2C Classic.
Mangana ima u karanfiliću (proizvod Deecleance), u đumbiru (proizvod Detox Classic), u mumiju (proizvod Osteosanum), u koprivi (proizvod Artum Classic), u proizvodu Junior Classic, u ehinacei i belom luku (proizvod Ursul Classic).
