Alginati i detoksikacija su tandem koji predstavlja pravu podršku organizmu.
Trenutno, mnoge pristalice detoksikacije istu svode samo na skup tehnika koje im omogućavaju da se odupru agresivnim faktorima životne sredine, kao što su toksini sadržani u kućnim hemikalijama, ambalaži za hranu i ozloglašenim konzervansima, ukusima i bojama prisutnim u hrani.
Prvo, istina je da se ne može poreći rastuća agresivnost životne sredine: mnoga hemijska jedinjenja koja danas ulaze u naš život kao komponente deterdženata, boja, kozmetike i prehrambenih proizvoda nisu bila prisutna u čovekovom okruženju pre pedeset do sto godina.
Drugo, najčešće same hranljive materije proizvode mnoge toksične efekte, posebno prilikom prejedanja. Jednostavan primer: isti šećeri, glukoza i fruktoza, kada se odjednom i u prekomernoj količini unesu u organizam, štetno deluju na kapilare i nervne završetke.
Treće, toksini mogu ući u organizam iz debelog creva, što može biti povezano sa poremećajem u sastavu crevne mikroflore, prekomernim rastom takozvanih oportunističkih mikroorganizama – hemolitičkih oblika stafilokoka, E. coli, gljivica Candida i drugih.
Alginati i detoksikacija
Nova strategija treba da se proširi i na strategiju detoksikacije. Ne samo da moramo težiti da ograničimo izlaganje ljudi potencijalno toksičnoj supstanci ili jedinjenju, već i da se trudimo da obezbedimo da toksini sadržani u hrani i proizvedeni u crevima uđu u telo u manjim količinama. Plus, detoksikacija kao zdravstvena praksa ne bi trebalo da bude jednokratna, već trajna, jer toksini iz okoline i hrane stalno ulaze u naš organizam (Lola-Luz T., i dr., 2014).
Naravno, važna je i ekologija, briga za čistoću čovekove okoline, razumna ishrana – uz smanjenje potrošnje štetnih namirnica. Ali nije manje važna strategija koja ima za cilj usporavanje apsorpcije potencijalno opasnih supstanci, zadržavanje u lumenu creva, kao i delovanje za poboljšanje sastava crevne mikroflore.
Alginska kiselina
Alginati i soli alginske kiseline, posebno natrijum alginat i kalcijum alginat, optimalno su pogodni za rešavanje ovih problema (Krishtanova N.A. i dr., 2005; Collins K.G., i dr., 2016).
Alginska kiselina je polisaharid prisutan u talusu smeđih algi, posebno Laminaria saccharina i Laminaria digitata. Ovo je heteropolimer formiran od dva ostatka poliuronske kiseline (D-manuronska i L-guluronska) i pripada klasi rastvorljivih (fermentabilnih) dijetetskih vlakana.
Zajedno sa alginskom kiselinom, alge sadrže soli – natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum alginate. Sadržaj alginske kiseline i njenih soli u algama je prilično značajan i kreće se od 15 do 30% (Riouk L.E., i dr., 2009).
Kada se uzimaju oralno u prahu ili kapsulama, alginati hidriraju i formiraju gelove koji imaju širok spektar efekata na poboljšanje zdravlja (Razumov A.N. i dr., 2006; Sprigin V.G. i dr., 2012; Collins K.G., i dr., 2016; Aminina N.M., 2017).
Posebno, alginati usporavaju varenje i apsorpciju šećera, masnih kiselina i aminokiselina u crevima. Time se izbegavaju velike koncentracije ovih supstanci u krvi, čime se smanjuju njihovi negativni efekti na metabolizam. Na primer, sprečavanje hiperglikemije nakon obroka pomaže u prevenciji dijabetes melitusa (Collins KG., i dr., 2016).
Alginati kao sorbenti
Alginati su efikasni sorbenti. Oni adsorbuju soli teških metala i radionuklide, sprečavajući njihov ulazak u organizam (Razumov A.N. i dr., 2004). Postoje brojne studije koje pokazuju da alginati smanjuju apsorpciju radioaktivnog stroncijuma i njegovu akumulaciju u kostima.
Alginati smanjuju reapsorpciju žučnih kiselina u donjim delovima tankog creva, a pošto se žučne kiseline sintetišu u ćelijama jetre iz holesterola, redovna upotreba alginata pomaže u normalizaciji metabolizma holesterola, čime se smanjuje verovatnoća razvoja ateroskleroze i njenih komplikacija (Zubov L.A. , 1997. Collins K.G., i dr., 2016.).
Imajući visok kapacitet hidratacije, alginati zadržavaju tečnost u lumenu debelog creva, poboljšavaju pokretljivost creva, čime se ubrzava prolaz sadržaja i, shodno tome, smanjuje vreme apsorpcije kancerogena i toksina, kao i olakšavanje pražnjenja creva.
Pored toga, alginati imaju izražen prebiotički efekat (Aminina N.M. i dr., 2009). Metabolišu ih simbiotska crevna microflora – bifidobakterije i laktobacili, koji, zauzvrat, potiskuju rast oportunističke flore – hemolitičkih sojeva stafilokoka, a istovremeno stimulišu imunitet, sintetišu neke vitamine i bioaktivne supstance (Kuznjecova T.A.20 i dr.).
Natrijum alginat
Upoređujući natrijum i kalcijum alginate, ističemo da svaki od njih ima svoje prednosti. Dakle, prah natrijum alginata za bolesti želuca pomaže u smanjenju kiselosti želudačnog soka i štiti zid želuca od traumatskih efekata hlorovodonične kiseline.
Kalcijum alginat
Kalcijum alginat, zauzvrat, može poslužiti kao izvor bioraspoloživog kalcijuma. Ovo može biti relevantno u situacijama kada je rizik od nedostatka kalcijuma posebno visok kod trudnica i dojilja, dece i adolescenata, što je povezano sa njihovim rastom i razvojem, kao i kod muškaraca i žena starijih od 60 godina zbog rizik od razvoja osteoporoze.
Poznata je i optimalna dnevna doza u kojoj alginati treba da uđu u organizam – 1,5-2 g dnevno. Ova količina se nalazi u 3 – 4 kapsule proizvoda. Kapsule treba uzimati uz obrok sa čašom tople vode.
Naglašavamo da su alginati od davnina prisutni u normalnoj, svakodnevnoj ishrani ljudi, posebno stanovnika primorskih krajeva, koji su u velikoj meri konzumirali jela sa morskim algama. Nažalost, stanovništvo drugih regiona konzumira ove proizvode mnogo ređe (Collins K.G., i dr., 2016).
Ali ova situacija se lako može ispraviti ne samo uvođenjem poluproizvoda od morskih algi u njegovu ishranu, već i uzimanjem natrijum i kalcijum alginata u prahu ili kapsulama kao dodatak ishrani. Prednosti dijetetskih suplemenata su poznate – na taj način možemo davati alginat striktno u potrebnoj dozi, obezbeđujući redovan unos alginata, bez obzira na ukusne preferencije osobe.
