Bolna menstruacija

Bolna menstruacija (dismenoreja) je uobičajeno stanje koje utiče na živote mnogih žena. Ovo stanje karakteriše jak bol u menstruaciji koji može imati značajan uticaj na dnevne aktivnosti i opšte blagostanje.

Bolni ciklusi: normalni ili patološki?

Oko 80% žena oseća bol tokom menstruacije. Intenzitet senzacija varira od manjih grčeva koji ne utiču značajno na svakodnevne aktivnosti do jakih bolova, zbog kojih pacijent nije u stanju da radi nekoliko dana.
Mnoge žene smatraju bolne menstruacije normom, redovno uzimaju lekove protiv bolova i ne žure kod ginekologa. Lekari, međutim, upozoravaju da bol može biti signal ozbiljnih zdravstvenih problema i zbog toga zahteva detaljan pregled.

Zašto boli stomak tokom menstruacije?

Bolna menstruacija (dismenoreja) je podeljena u 2 kategorije:

1. Primarni oblik se javlja kod zdravih žena i povezan je sa fiziološkim karakteristikama organizma. Obično se javlja kod mladih devojaka odmah nakon menarhe ili nekoliko godina kasnije i traje dugo vremena. Primarna dismenoreja je povezana sa delovanjem prostaglandina i prekomernim kontrakcijama mišićnog sloja materice. To dovodi do pogoršanja protoka krvi u sudovima materice i razvoja hipoksije, što stimuliše oslobađanje niza bioaktivnih supstanci. Oni iritiraju receptore za bol i izazivaju senzacije poznate mnogima. Stanje se češće javlja kod žena sa niskim pragom bola, anksioznošću i čestim stresom.
2. Sekundarni oblik se razvija na pozadini ginekoloških bolesti. Najčešće se javlja u dobi od 25 do 30 godina i više, a simptomi se vremenom mogu pojačati.
   

Sekundarna bolna menstruacija može biti uzrokovana sledećim bolestima:

● unutrašnja endometrioza (adenomioza) i spoljašnja endometrioza;
● fibroidi materice;
● hronični endometritis, adneksitis (istovremena upala jajnika (ooforitis) i upala jajovoda (salpingitis);
● urođene anomalije materice;
● posledice povreda i operacija na karličnim organima;
● genitalna tuberkuloza.

Kako ublažiti bolove tokom menstruacije?

Najlakši način da se nosite sa bolom bez upotrebe lekova je toplota u donjem delu stomaka. Sa ovim zadatkom se nosi jastučić za grejanje, koji posle 20-30 minuta čini da se osećate bolje i smanjuje grčeve. Ali ne bi trebalo da koristite previše toplu vodu za grejnu podlogu, kako ne biste izazvali prekomerno krvarenje. Iz istog razloga se ne preporučuju tople kupke kao način zagrevanja i ublažavanja grčeva.

Među lekovima protiv bolova koji se mogu uzimati bez lekarskog recepta, preporučuju se NSAIL (ibuprofen, mefenaminska kiselina, paracetamol..). Kada ih koristite, morate pratiti uputstva i doze navedene u njima. Ako standardna doza leka ne pomaže da se nosite sa bolom, ne bi trebalo da ih uzimate nekontrolisano. U takvoj situaciji, bolje je konsultovati ginekologa.

Konsultacija sa ginekologom je neophodna ako bol tokom menstruacije prati:

● teško krvarenje sa ugrušcima, koje traje više od 4-5 dana;
● mučnina, povraćanje, disfunkcija creva (dugotrajan zatvor ili višekratna dijareja);
● vrtoglavica, nesvestica;
● povećana telesna temperatura;
● utrnulost ruku i stopala;
● prekidi u radu srca, nelagodnost i bol u levoj polovini grudnog koša;
● nesanica.

Crvena detelina

Crvena detelina je predstavnik višegodišnjih zeljastih biljaka. Crvena detelina raste uglavnom na livadama i stepskim zonama.

Sadrži nekoliko izoflavona: genistein, daidzein, biohanin A i formononetin.
Izoflavoni su posebna jedinjenja koja se nalaze u određenim biljkama, uključujući crvenu detelinu.

Hemijska struktura izoflavona je slična hemijskoj strukturi ženskih polnih hormona.

Uticaj izoflavona crvene deteline na žensko telo

Izoflavoni crvene deteline imaju nekoliko efekata koji su prethodno proučavani u brojnim naučnim studijama.

Crvena detelina (lat.Trifolium pratense)

Izoflavoni crvene deteline:

• Oni imaju opšti pozitivan efekat na žensko telo tokom menopauze, poboljšavaju zdravstvene pokazatelje i kvalitet života.
• Smanjuju težinu simptoma menopauze: smanjuju manifestacije valunga i znojenja, poboljšavaju indikatore sna, kontrolišu raspoloženje, pomažu u borbi protiv depresije i gubitka pamćenja.
• Pomažu u prevenciji negativnih promena vezanih za starost: štite kosti od ubrzanog gubitka koštane mase, podržavaju kardiovaskularni sistem, pomažu u poboljšanju stanja noktiju i kose i produžavaju mladost kože.
• Imaju antioksidativni efekat i pomažu u zaštiti ćelija tela od negativnih spoljašnjih uticaja i oštećenja.
• Bezbedni su u pogledu razvoja raka dojke i drugih karcinoma i nemaju negativne posledice po zdravlje, za razliku od hormonalnih lekova.
• Oni su pokazali svoj pozitivan efekat na žensko telo tokom menopauze u mnogim ruskim i stranim studijama

(Идальго Л., Шедрауи П. и соавт. Влияние изофлавонов красного клевера на симптомы менопаузы // Гинекологическая эндокринология. 2005. №4.
Jacobs A., Wegewitz U., Sommerfeld C. et al. Efficacy of isoflavones in relieving vasomotor menopausal symptoms – A systematic review // Mol. Food Res. 2009. Vol. 53. № 9. P. 1084–1097).

Vitamini su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, ali tokom menopauze neki od njih su posebno važni za ženu.

Glavni vitamini i minerali koje telo žene iznad četrdesete godine starosti (40+) treba da obezbedi

Vitamin А – održava normalno stanje sluzokože vagine i grlićamaterice tokom menopauze, učestvuje u obnavljanju sluzokože.
Vitamin D – reguliše krvni pritisak, podržava imunitet, pomaže u održavanju gustine kostiju.
Vitamin Е – održava imunitet, blagotvorno deluje na kožu, učestvuje u procesima termoregulacije (važno za kontrolu talasa vrućine i znojenja).
Vitamini В grupe (В1, В2, В5, В6, В9, В 12) – podržavaju proizvodnju estrogena i drugih važnih hormona, utiče na pamćenje, smanjuje znake depresije, učestvuje u metabolizmu folne kiseline i snižava nivo holesterola.
Vitamin C (askorbinska kiselina) – održava zdrave krvne sudove, učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti, utiče na regulaciju hormonske ravnoteže.
Jod – normalizuje aktivnost centralnog nervnog sistema (CNS), održava hormonsku ravnotežu.
Cink – ima blagotvorno dejstvo na imuni sistem.
Gvožđe – učestvuje u izgradnji hemoglobina, važnog učesnika u funkciji krvi.
Magnezijum – jača zidove krvnih sudova, stabilizuje krvni pritisak.
Hrom i selen – učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata i masti, dobro utiču na seksualnu funkciju.

Parazzini F. Resveratrol, tryptophanum, glycine and vitamin E: a nutraceutical approach to sleep disturbance and irritability in peri- and post-menopause. Minerva Ginecol. 2015 Feb;67(1):1-5. PMID: 25660429.
McCabe D, Lisy K, Lockwood C, Colbeck M. The impact of essential fatty acid, B vitamins, vitamin C, magnesium and zinc supplementation on stress levels in women: a systematic review. JBI Database System Rev Implement Rep. 2017 Feb;15(2):402-453. doi: 10.11124/JBISRIR-2016-002965. PMID: 28178022.
Lerchbaum E. Vitamin D and menopause—a narrative review. Maturitas. 2014 Sep;79(1):3-7. doi: 10.1016/j.maturitas.2014.06.003. Epub 2014 Jun 13. PMID: 24993517.