Dioksini su zagađivači životne sredine. Oni su deo grupe opasnih hemikalija poznatih kao trajni organski zagađivači. Dioksini su posebno zabrinjavajući zbog svog visokog toksičnog potencijala. Rezultati eksperimenata pokazuju da utiču na niz organa i sistema. Dospevši u ljudski organizam, dioksini ostaju u njemu dugo vremena zbog svoje hemijske stabilnosti i sposobnosti da se apsorbuju u masnim tkivima, u kojima se potom talože.
Njihov period poluraspada u organizmu procenjuje se na 7 do 11 godina. U okolini, dioksini imaju tendenciju da se akumuliraju u lancu ishrane. Koncentracija dioksina se povećava unosom hrane životinjskog porekla. Hemijski naziv za dioksin je 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-para-dioksin (TCDD). Identifikovano je 419 vrsta dioksina, ali samo 30 ima značajnu toksičnost, pri čemu je TCDD najotrovniji.
Izvori zagađenja dioksinom
Dioksini nastaju prvenstveno iz procesa koji prate industrijsku proizvodnju ili odlaganje otpada, ali mogu nastati i iz prirodnih procesa kao što su vulkanske erupcije i šumski požari. Dioksini su nusproizvodi brojnih proizvodnih procesa, uključujući topljenje, izbeljivanje celuloze hlorom i proizvodnju određenih herbicida i pesticida. Glavni faktori koji doprinose ispuštanju dioksina u životnu sredinu su često nekontrolisano spaljivanje čvrstog i bolničkog otpada zbog nepotpunog spaljivanja istog. Uprkos lokalnom formiranju dioksina, njihova distribucija u životnoj sredini je globalna.
Dioksini se mogu otkriti u bilo kom delu sveta u skoro svakom okruženju. Najveći nivoi ovih jedinjenja nalaze se u zemljištu, sedimentima i hrani, posebno mlečnim proizvodima, mesu, ribi i školjkama. Manje količine se nalaze u biljkama, vodi i vazduhu.
Širom sveta postoje velike zalihe korišćenih industrijskih ulja na bazi PCB-a (polihlorovani bifenili). Dugotrajno skladištenje i nepravilno odlaganje ovih materijala može dovesti do ispuštanja dioksina u životnu sredinu i kontaminacije hrane za ljude i životinje. Nije lako odložiti otpad na bazi PCB-a bez zagađivanja životne sredine i ljudske populacije. Sa takvim materijalima se mora postupati kao sa opasnim otpadom, a najbolji način za njihovo odlaganje je spaljivanje na visokim temperaturama.
Efekti izlaganja dioksinima na zdravlje ljudi
Kratkotrajna izloženost ljudi visokim nivoima dioksina može dovesti do patoloških promena na koži kao što su hlorakna i tamnjenje, kao i do promena u funkciji jetre. Hlorakna je bolest koja se ispoljava kroz pojavu cista i prišteva na koži, slično težem slučaju pubertetskih akni, s tim da se mogu javiti preko celog tela, a u goroj varijanti mogu trajati do nekoliko godina. Dugotrajno izlaganje dovodi do oštećenja imunog sistema, nervnog sistema u razvoju, endokrinog sistema i reproduktivnih funkcija. Kao rezultat hronične izloženosti dioksinima, kod životinja se razvijaju neke vrste raka.
Godine 1997, Međunarodna agencija SZO za istraživanje raka (IARC) napravila je procenu TCDD. Na osnovu podataka o životinjama i epidemioloških podataka o ljudima, TCDD je IARC klasifikovao kao „poznati kancerogen za ljude“. Međutim, TCDD ne utiče na genetski materijal, postoji nivo izloženosti ispod kojeg rizik od razvoja raka postaje zanemarljiv. Zbog sveprisutnosti dioksina, svi ljudi su mu izloženi i imaju određeni nivo dioksina u organizmu, što dovodi do opterećenja organizma. Trenutna normalna izloženost u proseku nema uticaja na ljudsko zdravlje. Međutim, zbog visokog toksičnog potencijala ove klase jedinjenja, moraju se preduzeti koraci da se smanji nivo izloženosti.
Osetljive grupe ljudi
Fetus u razvoju je najosetljiviji na dejstvo dioksina. Novorođenče sa brzim razvojem organskih sistema takođe može biti podložnije određenim uticajima. Neki ljudi ili grupe ljudi mogu biti izloženi višim nivoima dioksina kroz svoju ishranu (na primer, stanovnici nekih regiona koji jedu mnogo ribe) ili kroz svoje zanimanje (na primer, radnici u industriji celuloze i papira, spalionicama, deponije opasnog otpada).
Prevencija i kontrola izloženosti dioksinima
Pravilno spaljivanje kontaminiranih materijala je najbolja dostupna metoda za sprečavanje i kontrolu izloženosti dioksinima. Otpadna ulja na bazi PCB-a se takođe mogu uništiti ovom metodom. Proces sagorevanja zahteva visoke temperature – preko 850 °C. Da bi se uništile velike količine kontaminiranih materijala, potrebne su još više temperature – 1000 ° C i više. Najbolji način da se spreči ili smanji izloženost ljudi dioksinima je da se preduzmu mere specifične za izvor, kao što je stroga kontrola industrijskih procesa kako bi se nivoi dioksina smanjili što je više moguće.
Ovo je odgovornost nacionalnih vlada, međutim, prepoznajući važnost ovog pristupa, Komisija Codek Alimentarius je 2001. usvojila Kodeks prakse o merama zasnovanim na izvorima za smanjenje hemijske kontaminacije hrane (CAC/RCP 49-2001), a 2006. — Kodeks prakse za prevenciju i smanjenje kontaminacije hrane i hrane za životinje dioksinima i dioksinom sličnim PCB-ima (CAC/RCP 62-2006).
Više od 90% izloženosti ljudi dioksinima se dešava kroz hranu, uglavnom kroz meso i mlečne proizvode, ribu i školjke. Stoga je zaštita hrane kritična. Mora se sprečiti sekundarna kontaminacija hrane u lancu ishrane. Odgovarajuće kontrole tokom primarne proizvodnje, prerade, distribucije i prodaje su od ključne važnosti za proizvodnju bezbedne hrane.
Potrebni su sistemi za praćenje kontaminacije hrane kako bi se osiguralo da prihvatljivi nivoi nisu prekoračeni. Nacionalne vlade moraju pratiti bezbednost hrane i preduzeti mere za zaštitu javnog zdravlja. U slučaju sumnje na kontaminaciju, zemlje treba da imaju planove za vanredne situacije za identifikaciju, presretanje i odlaganje kontaminirane hrane i hrane za životinje. Izloženu populaciju treba proceniti u smislu nivoa izloženosti (npr. izmeriti nivo zagađivača u krvi ili majčinom mleku) i njegovih posledica (npr. uspostaviti klinički nadzor za znake lošeg zdravlja).
Toksična supstanca ne samo da samostalno ometa normalno funkcionisanje ćelija, oštećujući njihove enzime, već i pojačava delovanje drugih toksina – nitrata, hlorfenola, žive. Telo postaje podložnije efektima jonizujućeg zračenja.
Kako minimizirati rizik od toksičnih efekata dioksina na organizam?
Uklanjanje masti iz mesa i konzumiranje mlečnih proizvoda sa smanjenim sadržajem masti mogu smanjiti izloženost jedinjenjima dioksina. Uravnotežena ishrana (uključujući voće, povrće i žitarice u odgovarajućim količinama) takođe pomaže da se izbegne prekomerno izlaganje dioksinu. Ova dugoročna strategija ima za cilj smanjenje opterećenja organizma i od posebnog je značaja za devojčice i žene reproduktivnog uzrasta, jer pomaže u smanjenju uticaja na fetus u razvoju, a potom i na dete koje se doji.
Hlorela protiv toksina
Naučno je dokazano da hlorela može da veže toksine i teške metale (olovo, kadmijum, živa, uranijum, itd.), doprinoseći njihovom uklanjanju iz tela. Kada se uzima redovno, hlorela sprečava nakupljanje teških metala u tkivima i unutrašnjim organima. Ali ni to nije sve! Pokazalo se da je hlorela efikasna u uklanjanju štetnih hemikalija koje se obično nalaze u hrani (dioksini) koje mogu ometati normalnu sintezu hormona.
DiGuard nano
Revolucionarni proizvod Di Guard nano sadrži glavne komponente u oblasti zaštite organizma od toksina i posledica radijacije — mikroalgu hlorelu i nopal kaktus (opunciju). U citoplazmi hlorele se nalazi organski jod, koji se bolje usvaja, nego neorganski. Tako, hlorela doprinosi prodiranju joda u štitnu žlezdu u bezbednim količinama, i u isto vreme blokira prodiranje radioaktivnog joda iz prirodne sredine.
Sumirajući rezultate svih prednosti hlorele, može se reći sledeće: kombinacija materija koje su ušle u sastav ove mikroalge, odgovara za antimutacione procese; štite jetru od svih vidova intoksikacije i od masne distrofije; doprinosi bržem rastu i razvoju laktobakterija; pomaže da se neutralizuju posledice radioaktivne hipovitaminoze; balansira nivo kiselosti u organizmu, obezbeđuje ćelijski metabolizam i obnavljanje ćelija, pomaže kod različitih vidova alergije.
