Lactobacillus Plantarum (L. plantarum) je probiotička bakterija koja pomaže u poboljšanju varenja i jačanju imunološkog sistema tela. Još važnije je da služi važnim funkcijama u borbi protiv plesni, gljivica i njihovih toksina koji mogu ugroziti nervni sistem.
L. plantarum pomaže u smanjenju rasta štetnih materija u crevima
Slično drugim probiotičkim bakterijama, poput B. bifidum i B. longum, L. plantarum pomaže u održavanju creva zdravim vezivanjem za crevne ćelije u crevima. Kroz ovo vezivanje, L. plantarum je u stanju da spreči štetne patogene da se prikače i nasele na crevnu sluznicu, sprečava ih da uđu u telo, smanjuje zapaljenje creva i poboljšava imunološko zdravlje. Evo kako to funkcioniše: Kada loše bakterije prolaze kroz creva, moraju da se prikače za ćelije u crevima pre nego što stignu da urade svoj prljavi posao. Ako se ne prikače za ove ćelije, samo će proći dalje bez nanošenja štete. L. plantarum se zakači za iste te ćelije, tako da loše bakterije ne mogu. U zdravom crevu za mnoge crevne ćelije će biti vezan L. plantarum ili druge zdrave bakterije. To znači da je ostalo vrlo malo ćelija za koje se hvataju loše bakterije pre nego što ih pomete iz creva. Kontrola broja loših bakterija je veoma važna za uravnoteženje funkcija imunološkog sistema tela.
To je samo jedan od mnogih načina na koje L. plantarum pomaže u smanjenju rasta patogena. Druga je podsticanjem sekrecije mucina.1 Mucin deluje kao još jedna zaštitna barijera koja pomaže u sprečavanju rasta neželjenih bakterija. L. plantarum luči antitoksine, poput vodonik-peroksida i benzojeve kiseline. Ovi antitoksini pomažu u usporavanju širenja patogena. Takođe proizvodi masne kiseline koje snižavaju pH u debelom crevu.2 Snižavanjem nivoa pH u debelom crevu stvara se kiselije okruženje koje je nepovoljno za rast patogena poput plesni, kvasca i mnogih štetnih bakterija. Na kraju, ali ne najmanje važno, L. plantarum proizvodi antimikotična jedinjenja koja pomažu u suzbijanju plesni i drugih patogena, uključujući posebno opasnu.3
L. plantarum pomaže u sprečavanju vezivanja vrlo opasnog toksina
Ohratoksin A jedan je od najrasprostranjenijih mikotoksina koji zagađuju hranu. Ljudi mogu postati izloženi ovoj supstanci konzumiranjem kontaminiranih prehrambenih proizvoda. Takođe se često nalazi u domovima koji su pretrpeli oštećenja od vode. Hrana koja je najosetljivija da postane zagađena ohratoksinom A uključuje žitarice, svinjske proizvode4, kafe, vino5, i sušeno grožđe. Jednom kada se proguta, ohratoksin A može imati pogubne efekte na telo. Tačnije, ima jaku tendenciju da putuje i utiče na mozak6. Veruje se da bi njegova tendencija da utiče na hipokampus mogla biti relevantna za početak Alchajmerove bolesti. Takođe se smatra da je ohratoksin možda povezan sa Parkinsonovom bolešću, a potencijalno bi mogao biti kancerogen za ljude uzrokujući oštećenje DNK.7 Mozak u razvoju veoma je osetljiv na ohratoksin A, pa je važno preduzeti posebne mere predostrožnosti protiv njega tokom trudnoće.
Pored svojih sposobnosti da se bori protiv štetnih patogena u telu, to je povezano sa gubitkom težine u studijama na životinjama,8 i može da pomogne u smanjenju šansi za rak debelog creva u telu.9 Do sada bi trebalo da bude jasno da L. plantarum pruža neke osnovne zdravstvene beneficije i mogao bi biti ključan u sprečavanju iscrpljujućih bolesti. Nalazi se u hrani kao što su kimchi, kiseli kupus i hleb od kiselog testa, ali jedenje ove hrane samo po sebi nije dovoljno da svom telu pružite zdravu dozu koja mu je potrebna, pa pripazite da ovaj soj bude na umu sledeći put kada kupujete probiotički dodatak.
Reference
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10198338/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12777160/
- https://ciptaindomedica.files.wordpress.com/2011/01/lactic-acid-bacteria-e28093-potential-for-control-of-mould-growth-and-mycotoxins.pdf
- https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/mnfr.200600137
- https://www.researchgate.net/publication/6922277_Factors_Affecting_the_Presence_of_Ochratoxin_A_in_Wines
- https://link.springer.com/article/10.1007/s002040050594
- https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2367102/
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22634320/
- https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.4161/cbt.5.10.3296
