Nesanica i gubitak mišića – koliko je povezano?
Sve veći broj istraživanja pokazuje da su nedostatak sna ili poremećeni cirkadijalni ritmovi uzrokovani radom u smenama povezani sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i drugim problemima. Nova istraživanja švedskih naučnika ukazuje na nove rizike uzrokovane lošim spavanjem.
Poremećaj cirkadijanskih ritmova i loš san negativno utiču na zdravlje. Tako je u proleće 2018. objavljena velika studija koja pokazuje da oni koji malo spavaju u toku noći, koji imaju tendenciju da kasno odlaze u krevet, imaju veći rizik od smrtnog ishoda i razvoja dijabetesa, kao i psihičkih ili neuroloških poremećaja.
Gojaznost i povećanje telesne težine takođe su povezani sa lošim kvalitetom sna ili nesanicom. Uobičajena hipoteza je da se ova veza objašnjava činjenicom da hronična nedostatak sna čini ishranu neredovnom. Sve ovo dovodi do veće potrebe za kalorijama.
Ovde se postavlja niz pitanja. Šta ako ovi negativni zdravstveni efekti nisu uzrokovani nezdravom hranom koja se jede kasno uveče? Drugim rečima, do sada je ostalo nepoznato da li samo nedostatak sna može izazvati molekularne promene na nivou tkiva koje bi mogle dovesti do povećanja telesne težine.
U nedavnoj studiji, švedski istraživači su pozvali 15 zdravih ljudi da učestvuju u laboratorijskom eksperimentu.
Tokom jedne sesije im je dozvoljeno da spavaju standardnih osam sati, dok su tokom druge seanse ostali budni celu noć. Nakon svake sesije, specijalisti su radili biopsiju skeletnog mišićnog tkiva i potkožne masti. Autori rada napominju da upravo ova dva tkiva često pokazuju poremećeni metabolizam kod gojaznosti i dijabetesa.
Kako je objavljeno u zaključku studije, samo jedna noć lišavanja sna ima specifične efekte za tkivo na regulaciju ekspresije gena i metabolizma u ljudskom telu.
Metilacija DNK
Metilacija DNK je modifikacija molekula DNK bez promene same nukleotidne sekvence.
Metilacija DNK kontroliše aktivnost gena bez narušavanja strukture DNK. Ovo vam omogućava da „isključite“ određene gene tako da ne rade svi u svakoj ćeliji u isto vreme, kao i da blokirate reprodukciju intracelularnih parazita (transpozona, virusa, itd.). Ponekad se metilacija javlja na drugim pozicijama i nukleotidima, ali to se vidi u embrionalnim matičnim ćelijama, a ne u odraslim organizmima.
Italijanski i ruski naučnici sproveli su opsežnu analizu starosnih promena u metilaciji DNK kod muškaraca i žena. Studija nudi fundamentalno novi pristup koji otkriva ranije nepoznate molekularne mehanizme rodnih razlika u životnom veku, čije će proučavanje u budućnosti pomoći u sprečavanju razvoja bolesti povezanih sa uzrastom. Članak je objavljen u časopisu „Aging”.
Tako su stručnjaci primetili promenu u metilaciji DNK u potkožnom masnom tkivu.
Pojasnimo da je metilacija DNK epigenetski proces koji reguliše „uključivanje“ i „isključivanje“ određenih gena.
Nesanica i gubitak mišića
Možda je još uzbudljivije bilo otkriće kontrastnih promena koje se javljaju u uzorcima tkiva skeletnih mišića usled nedostatka sna. Ispostavilo se da je proces poznat kao katabolizam pokrenut u skeletnim mišićima. Razbija proteine skeletnih mišića, efikasno slabeći mišiće.
Hroničan nedostatak sna može uzrokovati i povećanje masti i gubitak mišića.
„Uzevši sve zajedno, ova zapažanja mogu pružiti barem delimičan uvid u to zašto hroničan nedostatak sna i rad u smenama dovode do povećanja telesne težine i razvoja dijabetesa tipa 2„, rekao je glavni autor studije Jonathan Cedernaes.
Međutim, studija ima niz nedostataka. Rezultati su dobijeni nakon samo jedne noći nespavanja i ne pokazuju da li će slične promene u tkivima potrajati ako je osoba neispavana u dužem vremenskom periodu (na primer, ako je odavno navikla na smenski raspored rada). Takođe nije jasno da li su ova dva opisana procesa uzrokovana drugim oblicima poremećaja cirkadijalnog ritma (na primer, ako osoba redovno radi noću, ali spava osam sati dnevno).
Druge studije sprovedene tokom dužih vremenskih perioda pokazuju da je veća verovatnoća da će radnicima u noćnoj smeni biti dijagnostikovana metabolička oboljenja. Odnosno, podaci iz drugih studija ukazuju na to da se ljudsko telo može samo delimično prilagoditi neobičnim cirkadijalnim obrascima.
Švedski naučnici u budućnosti žele da otkriju kako da neutrališu metaboličke promene na nivou tkiva.
„Biće zanimljivo proučiti u kojoj meri jedna ili više noći restorativnog sna mogu normalizovati metaboličke promene koje vidimo na nivou tkiva kao rezultat gubitka sna“, kaže Sidernas.
Ishrana i vežbanje su faktori koji mogu da promene metilaciju DNK, rekao je, i stoga bi se mogli koristiti za suzbijanje štetnih metaboličkih efekata gubitka sna.
Rezultati studije su predstavljeni u naučnoj publikaciji Science Advances.
Inače, istraživačka grupa koju je predvodio Sidernas ranije je otkrila da samo jedna neprospavana noć može dovesti do promena u genima ljudskih tkiva.
