Štitna žlezda je mali organ koji se nalazi u osnovi vrata i reguliše funkciju brojnih organa i sistema u telu koristeći hormone T3 i T4. Ako je njen rad poremećen, to utiče na metabolizam, funkcionisanje srčanog mišića i drugih struktura tela, što na kraju dovodi do pogoršanja blagostanja. Šta je suština „efekta leptira“ u slučaju štitne žlezde, kako se manifestuje i zašto štitna žlezda može da dođe do poremećaja, shvatićemo u članku.
Štitna žlezda je jedan od ključnih organa odgovornih za naše zdravlje i blagostanje. Ali šta ako počne da radi pogrešno? Danas ćemo govoriti o tome kako se nositi sa bolestima štitne žlezde kao što su hipotireoza, hipertireoza i autoimuni tiroiditis. Saznajte kako vam ishrana i način života mogu pomoći da uspostavite ravnotežu i povratite svoje zdravlje.
Šta je hipotiroidizam i hipertireoza?
Hipotireoza je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi premalo hormona. Ovo se može manifestovati kao hronični umor, debljanje, suva koža, depresija, pa čak i problemi sa pamćenjem.
Hipertireoza je suprotna situacija, gde žlezda proizvodi previše hormona, što uzrokuje nagli gubitak težine, nervozu, ubrzan rad srca, pa čak i probleme sa spavanjem.
Iako oba stanja mogu ozbiljno uticati na kvalitet života, njima se može upravljati pravim pristupom.
Kako način ishrane utiče na štitnu žlezdu?
Zdravlje štitne žlezde je direktno povezano sa vašom ishranom. I prva stvar na koju treba obratiti pažnju je protein. Hormoni štitne žlezde su proteinski hormoni, što znači da je njihova sinteza nemoguća bez dovoljnog unosa proteina u organizam.
Da bi štitna žlezda pravilno funkcionisala, telu su potrebni mikroelementi kao što su cink, gvožđe, bakar i vitamin B12. Ako imate nedostatak ovih supstanci, to može dovesti do problema sa funkcionisanjem žlezde.
Na primer, ako je vaša ishrana siromašna proteinima, enzimi potrebni za pretvaranje neaktivnih hormona štitne žlezde u aktivne jednostavno neće moći da rade svoj posao. Dakle, protein nije samo meso. To takođe uključuje ribu, jaja, mlečne proizvode i biljne izvore proteina kao što su mahunarke i orasi.
Zašto je stres toliko važan?
Skloni smo da potcenjujemo uticaj stresa na organizam. Ali istraživanja pokazuju da stres može direktno uticati na funkciju štitne žlezde. Ovo posebno važi za autoimune bolesti kao što je autoimuni tiroiditis (Hašimoto tiroiditis). Tokom perioda ozbiljnog stresa, imuni sistem može početi da napada sopstvena tkiva, uključujući štitnu žlezdu.
Važno je razumeti da se štitna žlezda nalazi u predelu grla, što je simbolično povezano sa izražavanjem naših emocija i osećanja. Ljudi koji ne mogu otvoreno da govore o svojim iskustvima, potiskuju emocije, često se suočavaju sa problemima u ovoj oblasti. Ovo posebno važi za tinejdžere kojima je teško da podele svoje unutrašnje brige i stres.
Jednostavan primer: ako dete ne može da kaže da mu je neprijatno u školi ili da ima poteškoća sa drugovima iz razreda, to može uticati na njegovo zdravlje. Stres se akumulira i postepeno se manifestuje u vidu problema sa štitnom žlezdom.
Kako su virusne infekcije povezane sa štitnom žlezdom?
Još jedan važan faktor o kome se retko govori su virusne infekcije. Neki virusi mogu pokrenuti autoimune procese u telu, što zauzvrat dovodi do bolesti štitne žlezde.
Najčešći virusi povezani sa autoimunim tiroiditisom su herpes virus, citomegalovirus i Epstein-Barr virus (mononukleoza). Ovi virusi mogu godinama ostati u telu u „uspavanom“ stanju, ali čim imuni sistem oslabi, postaju aktivni i izazivaju upalu
Citomegalovirus (CMV)
Citomegalovirus (CMV) je virusna infekcija koja pripada porodici herpes virusa. CMV infekcija je veoma rasprostranjena i obično protiče bez simptoma ili se manifestuje kao blaga prehlada. Međutim, kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su novorođenčad, trudnice ili osobe sa kompromitovanim imunitetom, CMV infekcija može biti ozbiljnija.
Infekcija citomegalovirusom (CMV) je stanje u kojem su ćelije tela pogođene citomegalovirusom, što ponekad dovodi do ozbiljnih posledica. Simptomi su različiti i zavise od stanja imunog sistema. Ovaj virus pogađa oko 95% ljudi na planeti. Većina njih nije ozbiljna, ali neki mogu razviti komplikacije opasne po život ako se ne leče.
Citomegalovirus je virus herpesa tipa V. Kada dospe u organizam, povezuje se sa ćelijama, prodire unutra i uzrokuje njihovo povećanje za 2-3 puta. Kao rezultat, formiraju se citomegalovirusi. U prevodu sa grčkog, reč znači „džinovske ćelije“.
Epstein-Barr virus (mononukleoza)
Oko 90% svih odraslih osoba je zaraženo virusom Epstein-Barr (naziv koji je dat virusu herpesa tipa IV). Kao i drugi herpes virusi, on ostaje u telu doživotno i može da se ne manifestuje ni na koji način, niti mora da izazove upalu.
Epstein-Barr virus se prenosi sa osobe na osobu putem pljuvačke, krvi i drugih bioloških tečnosti: da biste se zarazili, dovoljno je piti vodu iz iste flaše kao zaražena osoba ili obrisati lice zajedničkim peškirom. Poljubac i seksualni odnos takođe mogu dovesti do infekcije. Virus se prenosi razgovorom, kijanjem, kašljanjem – ako čestice pljuvačke dospeju na kožu ili sluzokožu zdrave osobe.
Šta još može uticati na štitnu žlezdu?
Pored virusa i stresa, postoje i drugi faktori koji mogu negativno uticati na funkcionisanje štitne žlezde:
Teški metali. Loša ekologija, zagađenje vazduha i vode može dovesti do nagomilavanja teških metala u organizmu, što narušava normalne procese u ćelijama i može doprineti nastanku oboljenja štitne žlezde.
Parazitske infekcije. Paraziti ne samo da iscrpljuju telo, već i izazivaju zapaljenske procese koji mogu uticati na štitnu žlezdu.
Mitovi o jodu kod autoimunih bolesti
Još jedno popularno pitanje: da li se jod može koristiti za autoimunski tiroiditis (Hašimoto)? Mnogi ljudi pogrešno veruju da je jod u ovom slučaju strogo zabranjen. Ovo nije sasvim tačno. Jod ne treba uzimati samo u prisustvu takozvanih „vrućih čvorova“ na štitnoj žlezdi, već se može koristiti u slučaju autoimunog tiroiditisa, ali pod nadzorom specijaliste.
Međutim, pre nego što počnete da uzimate jod, važno je eliminisati nedostatke drugih vitamina i mikroelemenata, kao i normalizovati funkcionisanje imunog sistema.
Kako vratiti zdravlje štitne žlezde?
Rad sa štitnom žlezdom zahteva sveobuhvatan pristup:
Normalizacija ishrane.
Uverite se da je vaša ishrana bogata proteinima, vitaminima i mineralima. Izbegavajte rafinisanu hranu i šećere, koji mogu da pogoršaju hormonalne probleme.
Upravljanje stresom.
Naučite da se nosite sa emocionalnim preopterećenjem kroz meditaciju, fizičku aktivnost, odmor ili, ako je potrebno, rad sa psihologom.
Podrška imunog sistema.
Ovo se može postići kroz ishranu, adekvatan san i smanjenje virusnog opterećenja.
Kontaktiranje specijalista.
Ako imate simptome, obratite se endokrinologu ili nutricionistu koji vam može pomoći u izradi personalizovanog plana oporavka.
Gvožđe je mikroelement koji utiče na nivo hemoglobina u ljudskoj krvi. Normalni nivoi gvožđa pomažu u stalnom transportu kiseonika do organa i tkiva. Višak ili nedostatak minerala dovodi do problema sa endokrinim sistemom, posebno izazivajući hipertireozu.
Selen je mikroelement bez kojeg je nemoguća proizvodnja hormona T3 i T4. Ovaj mineral štiti organe od oksidacije, poboljšava metabolizam, kontroliše rast i podržava reproduktivnu funkciju kod muškaraca. Nedostatak selena dovodi do bolesti zvane Hašimotov tiroiditis – problema sa imunim sistemom.
Jod – bez ovog mikroelementa endokrini sistem neće moći pravilno da funkcioniše. Mineral učestvuje u metaboličkim procesima i u sintezi više od 100 enzima, reguliše ravnotežu vode i soli u telu. Nedostatak elementa dovodi do stvaranja strume i razvoja hipotireoze, pogoršava intelektualne sposobnosti. Višak jedinjenja joda dovodi do trovanja tela.
Vitamini za štitnu žlezdu
Sledeće grupe vitamina obezbeđuju stabilno snabdevanje hormonima endokrinog sistema:
Retinol (vitamin A) – odgovoran je za biosintezu proteina. Ima blagotvorno dejstvo na imuni sistem, poboljšava stanje sluzokože, kostiju i zuba. Retinol jača nokte i kosu, ublažava otok i mlohavost kože, dobro utiče na vid. Obično se za prevenciju propisuje vitamini A + E kako bi se poboljšao pozitivan efekat uticaja.
Vitamini B6, B12 – piridoksin i kobalamin. Vitamini B grupe ubrzavaju metaboličke procese. Pojačani metabolizam sprečava razvoj strume, gojaznosti, kardiovaskularnih i endokrinih bolesti.
Holekalciferol (vitamin D) – dolazi iz hrane i takođe se sintetiše u koži pod uticajem umerenih količina UV zraka. Nedostatak ovog jedinjenja dovodi do hipotireoze (dugotrajni nedostatak hormona T3 i T4). Endokrinolozi preporučuju jesti hranu bogatu ovom supstancom ili periodično uzimati vitaminske suplemente.
Antioksidansi. Tokoferol (vitamin E) pripada ovoj grupi. U kozmetologiji, vitaminski suplementi na bazi ovog jedinjenja su veoma popularni. Usporavaju proces starenja, ublažavaju otok kože i izglađuju bore. Tokoferol poboljšava apsorpciju jedinjenja joda u ćelijama. Takođe se propisuje zajedno sa vitaminom A za međusobno pojačavanje efekta. Međutim, lekari savetuju da se tokoferol umereno upotrebljava, jer njegov višak sa nedostatkom selena izaziva hipotireozu.
Život sa narušenim radom štitne žlezde može biti pun energije, mira i balansa — uz pravu podršku.
Počni danas: mali koraci → velika promena. 🌿
