Zagađenje vazduha u glavnom gradu Srbije Beogradu i drugim gradovima Srbije vrlo često prerasta kritičan nivo, prenosi TASS pozivajući se na portal AirVisual. Srpske laboratorije vrlo često potvrđuju da količina sitnih PM2,5 čestica iznad Beograda višestruko premašuje normu, dostižući vrednost indeksa kvaliteta vazduha (AQI) od 163 jedinice, iako se već na 150 vazduh smatra lošim za disanje, posebno za osobe sa astmom. Tako se Beograd veoma često nalazi na prvom mestu među najzagađenijim gradovima na svetu.
Vrednovanje i rangiranje kvaliteta vazduha vrši se prema metodologiji koju primenjuje evropska Agencija za životnu sredinu (EEA) za proračun Evropskog indeksa kvaliteta vazduha, sa rasponom u šest kategorija: Dobar, Prihvatljiv, Srednji, Loš, Veoma loš i Izuzetno loš. Indeks uzima u obzir srednje vrednosti koncentracija pet zagađujućih materija koje se mere u realnom vremenu i to: srednje 24-časovne koncentracije suspendovanih čestica prečnika do 10 µm, odnosno do 2,5 µm (PM10 i PM2.5) i srednje časovne koncentracije sumpor-dioksida (SO2), azot-dioksida (NO2) i prizemnog ozona (O3).
Dobar: 0-50
Prihvatljiv: 51-100
Srednji: 101-150
Loš: 151-200
Veoma loš: 201-300
Izuzetno loš: ≥301
- Šta uzrokuje zagađenje vazduha?
- Šta to znači?
- Ko je u opasnosti?
- Koji su efekti zagađenja vazduha?
- Kako prečistiti vazduh
Zagađen vazduh
Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje izvestilo je u aprilu 2022. da 99% svetske populacije redovno udiše vazduh koji sadrži opasne nivoe zagađivača, uključujući fine čestice i azot-dioksid.
Ovi „toksini“ koji kruže u vazduhu oko nas mogu uticati na naše zdravlje na različite načine, uključujući i izazivanje negativnih reakcija u respiratornom i imunološkom sistemu, čak i kada smo izloženi malim koncentracijama ovih supstanci.
Šta uzrokuje zagađenje vazduha?
Izvori zagađivača su:
- elektrane;
- industrijske aktivnosti, npr. rudarstvo, građevinarstvo, proizvodnja;
- domaćinstvo;
- poljoprivreda;
- razne vrste transporta;
- fosilna goriva imaju najveći uticaj na vazduh.
Sagorevanjem fosilnih goriva (nafta, prirodni gas i ugalj) proizvodi se energija. Obezbeđuje struju, održava vozila u pokretu i fabrike rade. Nažalost, ovi procesi takođe dovode do nagomilavanja dima i toksina u vazduhu.
Rezultati studije: skoro svi udišemo vazduh koji je opasan po naše zdravlje.
SZO je početkom aprila 2022. objavila podatke o kvalitetu vazduha širom sveta. Ovoga puta u studiji SZO je učestvovalo više od 6.000 različitih gradova i mesta, što je skoro 6 puta više nego 2011. godine.
Baza podataka je uključivala informacije o nivoima različitih zagađivača, uključujući azot-dioksid (NO2) i čestice, koje su definisane kao supstance prečnika jednakog ili manjeg od 10 mikrona (PM10) ili 2,5 mikrona (PM2.5).
Obe vrste ovih supstanci (NO2 i PM) ulaze u vazduh kao rezultat ljudskih aktivnosti povezanih sa sagorevanjem fosilnih goriva. Zagađenje vazduha je uglavnom povezano sa stočarstvom, transportom i industrijom.
Studija SZO je pokazala da 99% svetske populacije udiše vazduh koji premašuje međunarodne granice zagađivača.
Još jedan razlog za zabrinutost: ove supstance, u mnogo manjim količinama nego što se ranije mislilo, mogu izazvati zdravstvene probleme, uključujući probleme sa disanjem i srcem.
Šta to znači?
Nedavna studija pokazuje da sagorevanje fosilnih goriva utiče na kvalitet vazduha i ekosistem planete na nekoliko načina. Fosilna goriva imaju sledeće efekte:
Ispuštaju u vazduh zagađivače koji su štetni po ljudski organizam. Poznato je da jedinjenja u vazduhu kao što su sumpor-dioksid, azotni oksidi i čestice u vazduhu izazivaju respiratorne bolesti. „Fine čestice“ u vazduhu mogu biti posebno opasne. To su mali fragmenti koji se sastoje od sulfata, amonijaka, nitrata, čađi, natrijum hlorida, mineralne prašine i vode.
Ko je u opasnosti?
Prema SZO, ljudi koji žive u zemljama sa niskim i srednjim prihodima najviše su izloženi štetnim česticama.
Smatra se da su nivoi azot-dioksida približno isti u zemljama sa visokim, niskim i srednjim prihodima.
Čini se da oni koji žive u gradovima najviše pate od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem, jer urbana područja sadrže velike koncentracije ljudi i vozila dok ima malo šuma ili slobodnog zemljišta. Gradovi proizvode oko 78% ugljenika i veliku količinu zagađivača u vazduhu.
U najprljavijim gradovima nivo štetnih materija u vazduhu je skoro 20 puta veći u odnosu na najčistije gradove.
SZO izveštava da je „loša vest da većina gradova još uvek ne ispunjava smernice za kvalitet vazduha“.
Koji su posledice zagađenja vazduha?
Loš kvalitet vazduha može dovesti do sledećih zdravstvenih problema:
- bolest srca
- moždani udar
- bolesti pluća
- neke vrste raka
- upala pluća
- supstance kao što su PM2,5 i NO2 mogu ući u krvotok i oštetiti respiratorni sistem, promovišući razvoj bolesti pluća ili astme.
Bisfenol A (BPA)
Bisfenol A (BPA) je hemikalija koja se široko koristi u proizvodnji providne, čvrste plastike koja se zove polikarbonat u raznim proizvodima, kao što su flašice za bebe i flaše za vodu za višekratnu upotrebu. BPA se takođe koristi za oblaganje konzervi za hranu i piće. Ostaci BPA se mogu naći u hrani i pićima upakovanim u limenke ili pakovanju koje sadrži polikarbonat. Kao rezultat toga, male količine BPA mogu ući u telo potrošača.
Bisfenol A (BPA) povezan sa astmom kod učenika
Otprilike 4,2 miliona ljudi umre svake godine od posledica izloženosti zagađivačima na otvorenom, a 3,8 miliona smrtnih slučajeva pripisuje se isparenjima iz proizvoda za čišćenje u domaćinstvu.
Na mentalno zdravlje dece može uticati i zagađenje vazduha.
Tako je pronađena veza između izloženosti lošem vazduhu i mentalnih poremećaja u detinjstvu, kao što su:
- depresija
- poremećaj kontrole impulsa
- poremećaj ličnosti
- simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja PTSP-a
- šizofrenija
- suicidne misli
- naučnici veruju da zagađivači mogu uticati na funkciju mozga, posebno kod dece koja provode dosta vremena kod kuće.
Azotni oksidi
Istraživanja su pokazala da svakodnevno, čak i kratkotrajno, izlaganje azotnim oksidima povećava rizik od moždanog udara. Izduvni gasovi povećavaju stepen zgrušavanja krvi i izazivaju stvaranje krvnih ugrušaka, izazivaju kardiovaskularna oboljenja, povećavaju rizik od rane demencije i Alchajmerove bolesti.
Dugotrajno izlaganje visokim nivoima azotnih oksida može dovesti do:
- Genetske mutacije.
- Smanjena plodnost žena.
- Štetno za fetus u razvoju.
- Grčevi.
- Oticanje grla.
- Povećan broj otkucaja srca.
- Srčanih problema.
- Smrti.
