Fibroza je proces prekomernog stvaranja vezivnog i ožiljnog tkiva koji se najčešće razvija kao odgovor na dugotrajno oštećenje ili hroničnu upalu. Može zahvatiti različite organe, uključujući jetru, pluća, bubrege, srce i potrbušnicu, i vremenom narušiti njihovu normalnu funkciju.
Astragal je biljka čiji se potencijalni uticaj na fibrozu proučava u laboratorijskim i eksperimentalnim istraživanjima. Dosadašnji rezultati ukazuju da astragal i pojedina njegova jedinjenja mogu delovati na procese povezane sa upalom, stvaranjem kolagena i signalnim putem TGF-β1. Međutim, najveći deo tih dokaza potiče iz istraživanja na ćelijama i životinjama, pa se ne može zaključiti da astragal sprečava ili leči fibrozu kod ljudi.
✅Fibroza predstavlja prekomerno nakupljanje vezivnog i ožiljnog tkiva.
✅Najčešće nastaje usled ponavljanog ili dugotrajnog oštećenja organa.
✅Astragal je pokazao potencijalno antifibrotičko delovanje u pretkliničkim istraživanjima.
✅Posebno su proučavani TGF-β1, MCP-1, inflamatorni citokini i stvaranje kolagena.
✅Još nema dovoljno kvalitetnih kliničkih dokaza da astragal leči fibrozu kod ljudi.
Šta je fibroza?
Fibroza je deo odgovora organizma na povredu tkiva. Kada dođe do oštećenja, telo pokreće proces zarastanja tokom kojeg se stvaraju kolagen i druge komponente vanćelijskog matriksa.
Ovaj mehanizam je koristan dok je kontrolisan i vremenski ograničen. Problem nastaje kada oštećenje ili upala dugo traju. Tada se stvara previše vezivnog tkiva, normalna građa organa se postepeno menja, a njegova funkcija može oslabiti.
Zbog toga fibrozu ne bi trebalo opisivati kao „zaštitnu membranu između bolesnih i zdravih ćelija“. Ona nije posebna membrana, već patološko nakupljanje vezivnog tkiva koje je posledica poremećenog ili produženog procesa zarastanja.
Kako nastaje fibroza?
Fibrozne promene mogu se razviti usled različitih uzroka:
✅dugotrajnih infekcija;
✅hroničnih inflamatornih i autoimunskih bolesti;
✅ponavljanih povreda tkiva;
✅metaboličkih poremećaja;
✅izlaganja određenim toksinima i lekovima;
✅zračenja;
✅dugotrajnog mehaničkog ili hemijskog nadražaja
Na primer, hronični hepatitis i određene metaboličke bolesti mogu dovesti do fibroze jetre. Oštećenja plućnog tkiva mogu biti praćena stvaranjem ožiljaka u plućima, dok dugotrajne bolesti bubrega mogu dovesti do bubrežne fibroze.
Fibroza se zato ne smatra jednom bolešću. Reč je o procesu koji može biti deo velikog broja različitih oboljenja.
Koje organe fibroza može zahvatiti?
Fibrozne promene mogu nastati u gotovo svakom organu. Najčešće se govori o:
✅fibrozi jetre;
✅plućnoj fibrozi;
✅fibrozi bubrega;
✅fibrozi srca;
✅fibrozi pankreasa;
✅fibrozi kože;
✅crevnoj fibrozi;
✅peritonealnoj fibrozi.
Posledice zavise od mesta, obima i brzine razvoja promena. U početnim fazama funkcija organa može biti očuvana, dok uznapredovala fibroza može značajno otežati njegov normalan rad.
Da li fibroza može da se povuče?
Odgovor zavisi od organa, uzroka i stadijuma bolesti.
Kod pojedinih vrsta fibroze, naročito fibroze jetre, uklanjanje osnovnog uzroka može dovesti do delimičnog smanjenja ožiljnih promena. Na primer, uspešno lečenje virusnog hepatitisa ili uklanjanje drugog izvora oštećenja može usporiti napredovanje bolesti i omogućiti određeni stepen oporavka tkiva.
Kod drugih stanja, kao što je idiopatska plućna fibroza, postojeći tretmani uglavnom imaju za cilj usporavanje napredovanja bolesti i ublažavanje simptoma, a ne potpuno uklanjanje već nastalih ožiljaka.
Zato nije sasvim precizna tvrdnja da se nijedna fibroza ne može povući. Tačnije je reći da je uznapredovala fibroza često teško reverzibilna, dok mogućnost oporavka zavisi od konkretnog oboljenja i pravovremenog lečenja njegovog uzroka.
🔥Da li su fibroza i cistična fibroza isto?
Fibroza i cistična fibroza nisu isto stanje.
Fibroza je proces stvaranja viška ožiljnog tkiva koji može nastati u različitim organima zbog oštećenja ili upale.
Cistična fibroza je nasledna genetska bolest kod koje izmenjeni gen dovodi do stvaranja gustog i lepljivog sekreta, prvenstveno u plućima i organima za varenje.
Sličnost u nazivima često izaziva zabunu, ali se uzroci i način razvoja ova dva stanja znatno razlikuju.
Šta je astragal?
Astragal je biljka čiji se koren vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. U naučnoj literaturi najčešće se pominju vrste Astragalus membranaceus i Astragalus mongholicus.
Koren astragala sadrži različite grupe bioaktivnih supstanci, među kojima su:
🌿astragalozidi;
🌿polisaharidi astragala;
🌿flavonoidi;
🌿saponini;
🌿jedinjenja kao što je kalikozin.
Upravo se ove supstance proučavaju zbog mogućeg uticaja na inflamatorne, oksidativne i fibrozne procese. Ipak, američki Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje navodi da trenutno nema dovoljno pouzdanih naučnih dokaza da bi se astragal mogao smatrati dokazano efikasnim lečenjem bilo kog zdravstvenog stanja.
🔥Zašto se proučava uticaj astragala na fibrozu?
Razvoj fibroze obuhvata složenu komunikaciju između ćelija imunskog sistema, fibroblasta i ćelija samog organa. Posebno važnu ulogu imaju molekuli koji regulišu upalu i stvaranje vezivnog tkiva.
Među najviše proučavanim su:
🧬TGF-β1 – transformišući faktor rasta beta 1, jedan od važnih pokretača aktivacije fibroblasta i stvaranja kolagena;
🧬Smad2 i Smad3 – proteini preko kojih se deo signala TGF-β1 prenosi unutar ćelije;
🧬MCP-1 – monocitni hemoatraktantni protein 1, koji privlači monocite i makrofage na mesto upale;
🧬TNF-α – inflamatorni citokin uključen u regulisanje zapaljenskog odgovora;
🧬fibroblasti – ćelije koje stvaraju kolagen i druge komponente vezivnog tkiva.
Eksperimentalna istraživanja ukazuju da astragal može uticati na neke od ovih mehanizama. To je razlog zbog kojeg se proučava kod fibroze jetre, pluća, bubrega, srca i potrbušnice. Međutim, pregledna literatura pokazuje da se većina dostupnih podataka još zasniva na životinjskim i ćelijskim modelima.
🔥Astragal i peritonealna fibroza
Jedno od najčešće citiranih istraživanja o astragalu i fibrozi odnosilo se na peritonealnu fibrozu povezanu sa peritonealnom dijalizom.
🔥Šta je peritonealna dijaliza?
Peritonealna dijaliza je metoda lečenja uznapredovale bubrežne slabosti. Tokom postupka u trbušnu duplju se kroz kateter unosi posebna dijalizna tečnost.
Potrbušnica, odnosno peritoneum, služi kao prirodna polupropusna membrana. Otpadne materije i višak tečnosti iz krvi prelaze u dijaliznu tečnost, koja se nakon određenog vremena ispušta i zamenjuje novom.
Kod nekih pacijenata dugotrajna izloženost dijaliznoj tečnosti, ponavljane upale, infekcije i drugi faktori mogu oštetiti potrbušnicu. Tada može doći do njenog zadebljanja i razvoja peritonealne fibroze.
Retka, ali veoma ozbiljna komplikacija jeste inkapsulirajuća peritonealna skleroza, kod koje fibrozno tkivo može obuhvatiti delove creva i izazvati opstrukciju. Rizik je povezan prvenstveno sa dugotrajnim trajanjem peritonealne dijalize.
🔥Kako je sprovedeno istraživanje astragala?
U istraživanju objavljenom 2014. godine korišćeno je 60 mužjaka pacova. Peritonealna fibroza izazvana je svakodnevnim unošenjem standardne dijalizne tečnosti u trbušnu duplju.
Životinje su bile podeljene u šest grupa, uključujući kontrolnu grupu, grupu koja je dobijala samo dijaliznu tečnost i grupe koje su uz dijalizu primale različite doze preparata astragala.
Korišćene doze bile su:
✅1.000 mg/kg dnevno;
✅2.000 mg/kg dnevno;
✅4.000 mg/kg dnevno.
Astragal nije davan kao kapsula ili oralni dodatak ishrani, već intraperitonealnom injekcijom tokom sedam dana. Tretman je započet 21. dana eksperimenta, a analiza je sprovedena nakon četiri nedelje izlaganja dijaliznoj tečnosti.
Ovi podaci su važni jer pokazuju da rezultati ne mogu neposredno da se prenesu na ljude niti da se navedene doze koriste kao preporuka za uzimanje dodataka ishrani.
🔥Šta su pokazali rezultati?
Kod pacova izloženih dijaliznoj tečnosti zabeleženi su:
- izražena intersticijalna fibroza;
- povećana debljina potrbušnice;
- oštećenje mezotelnog sloja;
- povećana zastupljenost fibroblasta;
- povećano stvaranje kolagena tipa III.
Kod životinja koje su primale srednju i visoku dozu astragala utvrđeno je manje izraženo zadebljanje potpornog sloja potrbušnice i smanjenje pojedinih histoloških znakova fibroze. Visoka doza bila je povezana i sa nižom ekspresijom površinskog proteina fibroblasta i kolagena tipa III.
🔥Kako je astragal uticao na MCP-1?
MCP-1 (monocit chemo-attractant protein) privlači bela krvna zrnca (monciте i makrofage) na mesto povrede ili upale. Povišen nivo se javlja kod ateroskleroze, gojaznosti, dijabetesa i zapaljenskih bolesti.
MCP-1 učestvuje u privlačenju monocita i makrofaga na mesto upale. Njegova povećana aktivnost može doprineti održavanju inflamatornog odgovora i podsticanju fibroznih promena.
U grupi koja je primala visoku dozu astragala zabeležen je manji broj ćelija pozitivnih na MCP-1, kao i smanjeno prisustvo makrofaga u peritonealnom tkivu (trbušna maramica ili peritoneum). Rezultati su potvrđeni različitim laboratorijskim metodama, uključujući PCR, imunohistohemiju i ELISA analizu.
🔥Kako je astragal uticao na TGF-β1?
TGF-β1 (transformirajući faktor rasta beta 1) služi za kontrolu rasta ćelija, obnavljanje tkiva i regulaciju imunog sistema. Ovaj važan protein upravlja deobom ćelija, njihovim razvojem i zaceljivanjem rana.
TGF-β1 je jedan od centralnih signalnih molekula uključenih u stvaranje fibroznog tkiva. Može da podstakne aktiviranje fibroblasta i povećanu proizvodnju kolagena.
Kod pacova koji su primali visoku dozu astragala utvrđeni su niži nivoi:
- TGF-β1;
- TNF-α;
- fosforilisanih proteina Smad2 i Smad3.
Autori studije zaključili su da je smanjenje peritonealne fibroze verovatno bilo povezano sa uticajem na MCP-1 i TGF-β/Smad signalne puteve.
🔥Šta ova studija ne dokazuje?
Rezultati istraživanja jesu interesantni, ali ne predstavljaju dokaz da astragal leči fibrozu kod ljudi.
Studija ima nekoliko važnih ograničenja:
✅sprovedena je na pacovima, a ne na ljudima;
✅astragal je davan injekcijom u trbušnu duplju;
✅primenjivane su veoma visoke doze sirove biljne droge;
✅tretman je trajao samo sedam dana;
✅proučavana je specifična, eksperimentalno izazvana peritonealna fibroza;
✅nisu praćeni klinički ishodi kod pacijenata;
✅rezultati se ne mogu koristiti za određivanje doze dodatka ishrani.
👉Novija istraživanja na životinjama i ćelijama nastavila su da ispituju astragal, astragalozid IV, kalikozin i druga jedinjenja u vezi sa peritonealnom fibrozom. I ona ukazuju na moguće delovanje preko TGF-β1 i drugih signalnih puteva, ali su i dalje pretežno pretklinička.
🔥Može li astragal da spreči ili leči fibrozu?
Na osnovu trenutno dostupnih dokaza ne može se tvrditi da astragal sprečava, zaustavlja ili leči fibrozu kod ljudi.
Najprecizniji zaključak je sledeći:
Astragal i njegova bioaktivna jedinjenja pokazali su potencijalno antiinflamatorno i antifibrotičko delovanje u laboratorijskim i životinjskim modelima. Za potvrdu efikasnosti, odgovarajuće doze i dugoročne bezbednosti potrebna su kvalitetna kontrolisana klinička istraživanja na ljudima.
Zato astragal ne bi trebalo predstavljati kao zamenu za dijagnostiku, lečenje osnovne bolesti ili terapiju koju je propisao lekar.
Kod fibroze je najvažnije utvrditi i, kada je moguće, lečiti osnovni uzrok. Pristup se znatno razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o bolesti jetre, pluća, bubrega, srca ili drugog organa.
🔥Zaključak
Fibroza je složen proces tokom kojeg dolazi do prekomernog stvaranja vezivnog i ožiljnog tkiva. Može nastati u različitim organima i, ukoliko napreduje, dovesti do poremećaja njihove funkcije.
Pretklinička istraživanja ukazuju da astragal može uticati na neke od mehanizama uključenih u razvoj fibroze. U eksperimentalnom modelu peritonealne fibroze kod pacova zabeleženi su smanjeno zadebljanje potrbušnice, niža ekspresija kolagena i promene u signalnim putevima MCP-1 i TGF-β1.
Ovi rezultati predstavljaju osnovu za dalja istraživanja, ali nisu dokaz da astragal leči fibrozu kod ljudi. Potrebne su dobro osmišljene kliničke studije koje će proceniti efikasnost, bezbednost, način primene i odgovarajuće doze.
Najčešća pitanja o fibrozi i astragalu
🎯Šta je fibroza?
Fibroza je prekomerno nakupljanje vezivnog i ožiljnog tkiva koje najčešće nastaje kao posledica dugotrajnog oštećenja ili upale.
🎯Da li je fibroza isto što i rak?
Nije. Fibroza nije maligni tumor. Međutim, neka hronična oboljenja praćena fibrozom mogu povećati rizik od drugih komplikacija, u zavisnosti od zahvaćenog organa.
🎯Da li fibroza može da se izleči?
Mogućnost oporavka zavisi od organa, uzroka i stadijuma. Pojedine rane fibrozne promene mogu se delimično povući nakon uklanjanja uzroka, dok je uznapredovalo ožiljno tkivo često teško reverzibilno.
🎯Šta je peritonealna fibroza?
Peritonealna fibroza je zadebljanje i ožiljavanje potrbušnice. Može se javiti kao komplikacija dugotrajne peritonealne dijalize i ponavljanih inflamatornih procesa.
🎯Da li astragal leči fibrozu?
Za sada nema dovoljno kliničkih dokaza da astragal leči fibrozu kod ljudi. Potencijalno delovanje primećeno je prvenstveno u laboratorijskim i životinjskim istraživanjima.
🎯Da li osobe na dijalizi mogu da uzimaju astragal?
Ne bi trebalo da ga uzimaju bez saglasnosti nefrologa. Astragal može imati farmakološke efekte i moguće interakcije sa terapijom.
🎯Da li se doze iz istraživanja na pacovima mogu preračunati za ljude?
Ne neposredno. Na rezultate utiču način primene, vrsta ekstrakta, koncentracija, metabolizam i brojne razlike između životinja i ljudi. Doze iz opisane studije ne predstavljaju preporučene doze dodataka ishrani.
Sastav: kantarion (lat. Hypericum perforatum), koren astragalusa (lat. Astragalus membranaceus), glog (lat. Crataegus monogyna), jod, magnezijum, vitamini B1, B6 i B12.
Kantarion se široko upotrebljava u depresivnim stanjima i simptomima anksioznosti, umiruje i istovremeno vitalizira, popravlja raspoloženje. Efikasno se nosi sa sezonskim promenama raspoloženja.
Jod regeneriše rad i obnavlja funkcije štitaste žlezde, normalizuje hormonski status, podržava emocionalni tonus, pomaže normalizaciju rada nervnog i kardio-vaskularnog sistema.
Smanjenje rizika od oboljenja srca, koji se kod žene nekoliko puta uvećava kod depresije i nervnih rastrojstava, ali i poboljšanje krvotoka, omogućiće aktivne materije gloga i astragala, koji imaju jaka kardiotonična i sedativna svojstva. Glog vitalizuje srčani mišić, snabdeva srce i mozak kiseonikom, normalizuje srčani ritam i poboljšava koronarni krvotok.
Astragal sa svoje strane ima delovanje na vitalizaciju i opšte jačanje organizma. Širi koronarne krvne sudove i efikasan je kod srčane insuficijencije.
