Histidin je uključen u formiranje proteina i utiče na brojne metaboličke reakcije u organizmu. Sve aminokiseline su gradivni blokovi za proteine. Nakon varenja proteina, čovek dobija pojedinačne aminokiseline. Neke od njih su zamenjive (telo je u stanju da ih proizvodi) i nezamenjive (mogu se dobiti samo hranom).
Histidin je aminokiselina, prekursor drugih aktivnih supstanci u organizmu i igra važnu ulogu u različitim procesima. Efekti ove aminokiseline nisu u potpunosti izučeni, pa su naučnici u SAD-u sproveli pregled studija za proučavanje njegovog odnosa sa različitim bolestima i patološkim stanjima. Rezultati ovog rada objavljeni su 1. jula 2018. u odeljku „Openheart” Britanskog medicinskog žurnala („The BMJ”).
Metabolički sindrom
Rezultati nedavne studije o uticaju suplementacije u Kini u kojoj su gojazne žene srednjih godina sa dijagnozom metaboličkog sindroma dodavale ovu aminokiselinu (2 g dva puta dnevno) ili placebo tokom 12 nedelja pokazali su impresivne rezultate. Ukazano je da su učesnici u interventnoj grupi imali značajno poboljšanu insulinsku osetljivost i to može biti posledica smanjenja telesne težine usled smanjenja količine masnog tkiva u organizmima ispitanika. Učesnici koji su primali suplementaciju uz učešće ove aminokiseline, takođe su doživeli smanjenje markera sistemske upale kao što su faktor nekroze tumora-alfa i interleukin-6, kao i nivoi neesterifikovanih masnih kiselina u krvi i oksidativni stres. Slični rezultati su dobijeni u studiji na životinjskim modelima.
Efekti moždanog histamina na apetit i brzinu metabolizma
Gore navedeni rezultati nisu iznenađujući jer su prethodne studije glodara pokazale da suplementacija uz unos ove aminokiseline može smanjiti apetit kroz njegov efekat na hipotalamus. Delujući na H1 receptore u ventromedijalnim i paraventrikularnim jedrima hipotalamusa, potiskuje navike u ishrani, promoviše lipolizu adipocita kroz simpatičku aktivaciju i povećava brzinu metabolizma. Ovi efekti su slični efektima leptina u mozgu, a pokazalo se da je ova aminokiselina ključni posrednik leptinske signalizacije u hipotalamusu.
Leptin dovodi do oslobađanja histamina u hipotalamusu, a on zauzvrat sprečava inhibiciju leptinskih receptora koji posreduju otpornost na leptin. Bez obzira da li se primenjuje intraperitonealno ili intraventrikularno, histidin u zavisnosti od doze povećava nivoe histamina u hipotalamusu, kao i hipotalamusnu aktivnost histidin dekarboksilaze, enzima koji pretvara histidin u histamin.
Klinički značaj ovih nalaza je dodatno podržan dokazima da je upotreba antihistaminika (blokatori H1 receptora) ili antipsihotika koji takođe inhibiraju H1 receptore povezana sa povećanim rizikom od gojaznosti.
Podaci iz unakrsne epidemiološke studije sprovedene u Kini pokazali su obrnutu korelaciju između dodataka ishrani sa ovom aminokiselinom i indeksa telesne mase, obima struka i različitih markera metaboličkog sindroma kod oba pola.
Studija na japanskim studentima otkrila je da je dnevni unos ove aminokiseline, kao i odnos histidina i proteina, u obrnutoj korelaciji sa unosom kalorija, čak i nakon prilagođavanja drugim faktorima u ishrani. Čini se da je ovaj nalaz u skladu sa mogućnošću da povećana akumulacija histidina u mozgu može pomoći u kontroli apetita kod ljudi, kao što je slučaj kod glodara.
Histamin u mozgu reguliše glukoneogenezu
Povećanje aktivnosti histidina u mozgu, pored kontrole apetita, takođe provocira moždanu signalizaciju jetri, što dovodi do smanjenja ekspresije enzima glukoneogeneze, prvenstveno glukoze-6-fosfataze, a samim tim i oslobađanja glukoze u jetri. Signal Kupferovim ćelijama pojačava njihovo lučenje interleukina-6, koji utiče na hepatocite, a kao rezultat kaskade procesa, ekspresija enzima glukoneogeneze je potisnuta. Intracerebralni insulin deluje na komplementaran i sličan način da ograniči oslobađanje glukoze iz jetre.
Na osnovu ovih razmatranja, pretpostavlja se da suplementacija ovom aminokiselinom može poboljšati kontrolu glikemije kod dijabetičara suzbijanjem proizvodnje glukoze u jetri pored korisnih efekata na perifernu insulinsku osetljivost, odražavajući antiinflamatorne i anti-gojazne efekte histidina.
Jedna klinička studija koja je ispitivala efekte suplementacije sa dodatkom ovog važnog sastijka kod žena sa metaboličkim sindromom pokazala je da se nivo glukoze u krvi na kraju perioda praćenja smanjio sa 5,9 na 5,1 mmol/L u interventnoj grupi. Pretpostavlja se da je smanjenje oslobađanja glukoze iz jetre u velikoj meri odgovorno za ovaj efekat.
Antiinflamatorni efekti
Histidin, kao i njegov derivat karnozin, takođe može da ispolji antioksidativno dejstvo, što se ogleda u sposobnosti uklanjanja slobodnih radikala. Jedna nedavna prospektivna epidemiološka studija je pokazala da su viši nivoi ove aminokiseline u krvnom serumu prediktor nižeg razvoja koronarne patologije u narednim godinama.
Interakcija sa aminokiselinama razgranatog lanca (BCAA)
Transport histidina do mozga može zavisiti ne samo od njegovog nivoa u plazmi, već i od neutralnih aminokiselina, uključujući aminokiseline razgranatog lanca(BCAA). Prema tome, brzina njegove akumulacije u mozgu preko ovog transportera treba da bude proporcionalna odnosu istog u plazmi prema zbiru drugih neutralnih aminokiselina, a ovaj zbir je određen prvenstveno nivoima aminokiselina razgranatog lanca (BCAA). Pored toga, odvojene studije pokazuju da su nivoi BCAA povišeni kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, metaboličkim sindromom i/ili gojaznošću. Štaviše, utvrđeno je da su nivoi ovih aminokiselina u plazmi u pozitivnoj korelaciji sa rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.
Dok povišeni nivoi BCAA u krvi mogu biti verovatna posledica metaboličkog sindroma, takođe se ne može isključiti da takvo povećanje može doprineti povećanju telesne težine i narušiti kontrolu glikemije ometajući transport histidina u mozak.
Što se tiče unosa aminokiselina razgranatog lanca (BCAA) ishranom, nedavna analiza tri velike studije pokazala je da je unos ovih aminokiselina prilagođen kalorijama bio u pozitivnoj korelaciji sa rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, međutim, nakon prilagođavanja indeksa telesne mase, ovaj odnos je oslabio, što je u skladu sa mogućnošću da povećana potrošnja aminokiselina razgranatog lanca (BCAA) negativno utiče na histidin zavisne centralne mehanizme regulacije apetita i kontrole glikemije.
Međutim, mala japanska studija pokazala je suprotan zaključak: povećana potrošnja BCAA povezana je sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa. Moguće je da pravi faktor rizika u ishrani može biti odnos histidina prema BCAA ili ukupnim neutralnim amino kiselinama, u kom slučaju takvi odnosi u ishrani ili u plazmi mogu bolje predvideti rizik nego sami histidin ili BCAA.
Histidina ima u biljci komorač, a komorača u prirodnom kompleksu Deecleance!
Sastav: ekstrakt semena bundeve, suvi ekstrakt belog luka, suvi ekstrakt žalfije, suvi ekstrakt morača, suvi ekstrakt bibera, suvi ekstrakt karanfilića, suvi ekstrakt lincure, magnezijum.
Deecleance sadrži 7 jedinstvenih biljnih komponenata, poznatih po svojoj efikasnosti u borbi sa različitim vrstama helmita. On ne samo da čisti organizam od parazita i patogenih bakterija, nego i istovremeno obnavlja crevnu mikrofloru.
