Holesterol je supstanca koja pripada lipidima.
Najviše se proizvodi u jetri (oko 80%), ostatak dolazi iz hrane koju jedemo. Prvi put je otkriven u žučnim kamencima u čvrstom obliku.
Cirkuliše u krvi i koristi se kao gradivni element za sve ćelije tela (holesterol se može naći u velikim količinama u mišićima, mozgu i jetri), a takođe je uključen u proizvodnju mnogih polnih hormona.
Ateroskleroza
Određivanje holesterola i lipoproteina omogućava identifikaciju ljudi sa rizikom od ateroskleroze.
Ateroskleroza je hronična bolest koju karakteriše oštećenje arterija sa taloženjem lipida (masti) u zidovima krvnih sudova i proliferacijom vezivnog tkiva, što dovodi do smanjenja lumena krvnih sudova i poremećene cirkulacije. Zauzvrat, ateroskleroza je faktor rizika za infarkt miokarda i moždani udar, trombozu i niz drugih bolesti.
Dejstvo na organizam
Koja je njegova uloga u organizmu?
On ima složenu hemijsku formulu, klasifikovan je kao steroid i apsolutno je neophodan za funkcionisanje ljudskog tela. Iz njega se sintetišu hormoni, bez kojih je nemoguće da se telo prilagodi promenama temperature, vlažnosti i drugim faktorima životne sredine, reguliše ravnotežu vode i soli i seksualnu funkciju organizma u vezi sa porođajem.
Vitamin D
Vitamin D, neophodan za formiranje kostiju, takođe se formira iz holesterola.
Nizak nivo je prilično opasan. Na primer, ako padne ispod 2 mmol/l (donja granica normale je 3,3 mmol/l), postoji velika verovatnoća da će pacijent umreti.
Mlade devojke koje se iscrpljuju dijetama prekidaju mesečne cikluse, a njihova sposobnost da dalje iskuse radost majčinstva postaje ugrožena.
Jetra
Dakle, jetra neumorno sintetiše holesterol za potrebe tela i šalje ga svim organima.
Holesterol
Često se pregledom otkriva povišen nivo holesterola, koji je faktor rizika za nastanak ateroskleroze, koronarne bolesti srca i infarkta miokarda. Da bi utvrdili koliko su identifikovane promene ozbiljne, pored određivanja njegovog nivoa, pribegava se dubljim analizama – naime, određuje se njegov sadržaj u različitim klasama lipoproteina. Svrha ovih analiza je da se utvrdi „dobar” i „loš” holesterol, kao i da se identifikuju proteini koji mu pomažu da prodre u ćeliju ili da se „ukloni” sa njene površine kada je u višku. Lipidi ulaze u telo hranom. Ali od lipida u hrani, koji služe samo kao „građevinski materijal“, telo mora „izgraditi“ lipide višeg nivoa za svoje potrebe.
Takve transformacije (Međunarodni naučni časopis „Inovativna nauka №02-2/2017 ISSN 2410-6070 210 (rus. Meždunarodnый žurnal «Innovacionnaя nauka №02-2/2017 ISSN 2410-6070 210) kroz složene biohemijske procese dešavaju se u jetri i krvnim sudovima.
LDL (Low density lipoproteins – lipoproteini male gustine)
Kao rezultat ovih transformacija, formiraju se male čestice – lipoproteini niske gustine (LDL), koji sadrže mnogo ove supstance i lipoproteina visoke gustine (HDL). LDL mora da isporučuje holesterol svim ćelijama. U ćeliji se koristi za sintezu hormona, vitamina D ili izgradnju membrana. Ako je ćelija puna holesterola, LDL ostaje da cirkuliše u krvi. Istovremeno, nivo holesterola u krvi se povećava. Ovo je„loš“ holesterol. Što je više LDL-a, to više holesterola dolazi na površinu krvnog suda.
HDL (High-density lipoproteins – lipoproteini velike gustine)
HDL, s druge strane, uklanja višak ove supstance sa površine ćelija, pretvara holesterol u drugi oblik i prenosi ga u jetru. Ovo je „dobar“ holesterol. Što je više HDL-a, efikasnije je čišćenje zidova krvnih sudova. A njen nizak nivo, čak i uz normalno ili samo neznatno povećanje ukupnog holesterola u krvi, ukazuje na mogući razvoj ateroskleroze.
Poremećaji metabolizma lipida mogu biti povezani sa drugim razlozima: promenama u sadržaju „dobrog“ i „lošeg“ holesterola, tzv. apolipoproteina A (Apo-A) i Apo-B lipoproteina; odnos HDL i LDL.
APO-A (apolipoprotein A) i APO-B (apolipoprotein B)
Odnos Apo B/Apo A ukazuje na rizik od kardiovaskulartnih bolesti bez obzira na nivo lipida povezanih sa holesterolom, pa čak i kada je nivo ovih lipida normalan.
Sve u svemu, rezultati mnogobrojnih prospektivnih studija jasno pokazuju da:
- rizik od ateroskleroze nije povezan toliko sa koncentracijom holesterola, koliko sa brojem cirkulišućih aterogenih čestica koje se lako vezuju za zidove krvnih sudova i brzo prodiru u zidove arterija,
- Apo B je najtačniji pokazatelj rizika od kardiovaskularnih bolesti,
- Apo B je najadekvatniji pokazatelj efikasnosti terapije za snižavanje lipida,
Apolipoprotein A-1 je glavna komponenta HDL-a, čineći oko 30% cele čestice. Njegove funkcije su da bude kofaktor za reakciju koju sprovodi LCAT (lecitin-holesterol aciltransferaza) i da obezbedi uklanjanje (apsorpciju) holesterola iz ćelija. Ovo je ključni korak u obrnutom transportu holesterola u jetru. Sintetiše se u tankom crevu i u jetri u približno jednakim količinama.
Apolipoprotein B je ključna komponenta LDL-a. On je odgovoran za sposobnost LDL-a da prenese holesterol iz jetre u tkiva.
Odnosi Apo B/Apo A1 su superiorniji od indikatorskih svojstava svih ostalih odnosa holesterola u pogledu njihove tačnosti u proceni koronarnih rizika kod pacijenata sa asimptomatskim kardiovaskularnim bolestima i kod osoba sa dijabetesom.
Na ovaj ili onaj način, problem ateroskleroze je prvenstveno problem metabolizma lipida (masti). Niti je to sve. Otkriveni su neki posebni, ili patološki, lipoproteini, čije prisustvo u krvi ukazuje na aterosklerotsko oštećenje krvnih sudova. Najpoznatiji od njih je lipoprotein (a) ili LP (a). Povećan sadržaj ovog lipoproteina je faktor rizika za aterosklerozu, nezavisno od svih ostalih. I nemojte se iznenaditi ako je među receptima homocistein. To znači da vaš lekar pažljivo prati najnovija dostignuća medicinske nauke i zna da povećan sadržaj ove aminokiseline igra važnu ulogu u aterosklerotskom vaskularnom oštećenju. Očigledno, da bi se procenio rizik od ateroskleroze, informacije samo o sadržaju ukupnog holesterola nisu dovoljne. Mogućnosti kliničko-dijagnostičkih laboratorija nam omogućavaju da pomognemo lekaru da pronađe uzrok, odabere tačan i adekvatan tretman i zaštiti vas od opasnih komplikacija ove bolesti.
