Smeh je najbolji lek – stara izreka. Mnogi su čuli da smeh produžava život. Ali, da li postoje naučni dokazi da ispoljavanje radosti ima blagotvoran efekat na ljudsko zdravlje i blagostanje, ili je to samo još jedan mit?
Zašto se smejemo?
Jasno je da život bez humora postaje sumoran i doprinosi stresu, a stres može izazvati gotovo svaku bolest. Ali, većina nas čak ni ne shvata da fraza o lekovitim svojstvima smeha ima veoma stvarne naučne dokaze. U poslednje vreme naučnici sve više pronalaze dokaze da ljudi čiji život nema zdrav humor češće obolevaju od hroničnih bolesti nego veseli ljudi.
Naučnici veruju da smeh, posebno ako je spontan, može ne samo da poboljša raspoloženje, već i da spreči razne bolesti. Pored toga, tokom smejanja u telu se proizvode supstance koje stvaraju analgetički efekat. Iskreno smejanje vraća pozitivno emocionalno stanje, a takođe pomaže da se uspostavi veza među ljudima. Neki istraživači čak veruju da je njegova glavna funkcija da zbliži ljude.
Šta se dešava sa organizmom kad se smejemo?
Svako od nas zna izreku da je smeh zdravlje. Ali malo ljudi shvata koliko je istine sadržano u ovim rečima. Francuski neurolog Henri Rubinštajn proučavao je smeh dugi niz godina. Godine 2003. napisao je knjigu Psihosomatika smeha, gde je detaljno opisao njen uticaj na fiziološke i psihološke procese u telu. Utvrđeno je da utiče na mnoge organe našeg organizma, poboljšavajući njihovo funkcionisanje.
Uzmimo, na primer, respiratorni sistem. Kada počnemo da se smejemo, umesto uobičajenog jednog litra vazduha, udahnemo oko jedan i po. Zašto je to dobro?
Činjenica da se telo jače i brže obogaćuje kiseonikom. Tokom smejanja, disanje se ubrzava, broj otkucaja srca se ubrzava, a krvni pritisak privremeno raste. Zbog ovog efekta krv brže cirkuliše kroz krvne sudove i organizam se, takođe, brže obogaćuje kiseonikom.
Kada se smejemo, aktiviramo rebra i trbušne mišiće, što zauzvrat poboljšava protok krvi iz stomaka ka srcu.
Kada se osoba osmehne, aktiviraju se mišići lica. A ovo je odlična prevencija opuštene kože i bora.
Osim toga, tokom zabave, u telu se povećava proizvodnja endorfina, inače poznatih kao hormoni sreće. Dokazano je da ove supstance pomažu u ublažavanju zubobolje, glavobolje i bolova u mišićima.
Smeh opušta telo, ublažava napetost i stres. Naučnici su otkrili da je posle iskrenog smeha još 45 minuta telo u stanju opuštenosti. Pored toga, on se može posmatrati kao blag i prilično specifičan oblik fizičke aktivnosti. Ovo je vrsta treninga za mišiće lica, grudi, ramena, stomaka i dijafragme. Ispostavilo se da 10 minuta smejanja umerenog intenziteta može sagoreti oko 50 kalorija. Zbog toga se ponekad naziva „trčanjem iznutra“.
Kako smeh utiče na ljude?
Nakon smeha, većina nas se oseća mnogo bolje. Zašto se to dešava i kako veselo raspoloženje može uticati na funkcionisanje različitih sistema i organa ljudskog organizma?
Povećava prag bola
Istraživanja pokazuju da smejanje može poboljšati dobrobit ljudi koji stalno trpe bol, poput onih izazvanih hroničnom bolešću. Rezultati naučnih opservacija omogućili su stručnjacima da zaključe da manifestacija radosti smanjuje bol i olakšava podnošenje nelagodnosti. Naučnici ovu činjenicu objašnjavaju fenomenom skretanja pažnje. Jednostavno rečeno, onaj ko se smeje se fokusira na drugu vrstu osećaja, zaboravljajući da ga nešto boli.
Ali, postoji još jedna teorija koja objašnjava odnos između bola i smeha, na osnovu uloge endorfina. Takozvani hormoni sreće deluju kao prirodni lek za ublažavanje bolova, a istovremeno izazivaju stanje blage euforije.
Štiti srce
Smejanje poboljšava funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, dobra je prevencija srčanog udara i drugih srčanih problema. Stručnjaci su utvrdili da deluje protivupalno, a takođe štiti krvne sudove i srčani mišić i na taj način sprečava razvoj srčanih poremećaja. Mehanizam njegove zaštitne funkcije za kardiovaskularni sistem još nije dobro shvaćen, ali istraživači sugerišu da se blagotvorno dejstvo postiže smanjenjem podložnosti organizma stresu.
Poboljšava funkciju mozga
Postoje dokazi da radost i smeh poboljšavaju funkciju mozga. Konkretno, u mozgu ljudi koji se smeju, oslobađa se proteinska supstanca poznata u nauci kao neurotrofni faktor, koja stimuliše rast novih neurona i poboljšava interakciju između njih.
Neurotrofni moždani faktor (BDNF)
Neurotrofini su proteini koji igraju važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, regulišući proliferaciju ćelija, diferencijaciju, preživljavanje i smrt neurona, učestvujući u mehanizmima neuronske plastičnosti.
Neurotrofni moždani faktor (BDNF) je jedan od najbolje okarakterisanih članova porodice neurotrofina, koji je dobio veliku pažnju poslednjih godina. Smatra se jednim od ključnih medijatora opstanka i popravke neurona, a smanjenje sadržaja BDNF je uobičajen mehanizam koji leži u osnovi razvoja različitih neurodegenerativnih bolesti. U pregledu se razmatraju promene u sadržaju BDNF kod oštećenja mozga izazvanih ishemijom i traumom, izgledi za njegovu upotrebu u klinici kao markera moždane disfunkcije, kao i mogućnost njegove upotrebe u lečenju postishemijskih encefalopatija.
Tokom proučavanja prirode smeha, naučnici su takođe otkrili da različite vrste ove emocije aktiviraju različite delove mozga. Dakle, dobroćudni humor i zajedljivo podsmevanje aktiviraju potpuno različite delove mozga. Drugim rečima, svaka vrsta smeha je uvek „vežbanje“ za mozak.
Jača imunitet
Neka naučna istraživanja pokazuju da smejanje povećava otpornost organizma na infekcije. Da bi dokazali ovu teoriju, naučnici su sproveli eksperiment u kojem su učestvovale dve grupe dobrovoljaca. Jednom je ponuđeno da gleda komediju, drugom dramski film. Posle filmske emisije ispostavilo se da se u telu onih koji su gledali komediju povećao broj antitela odgovornih za otpor respiratornim infekcijama.
Teoriju o uticaju pozitivnih emocija na imunitet potvrdili su rezultati drugih naučnih eksperimenata. Ovog puta, naučnici su pronašli potvrdu da 60 minuta iskrenog smejanja pomaže poboljšanju funkcionisanja imunog sistema u narednih 12 sati.
Normalizuje nivo šećera
Tokom smejanja se smanjuje količina šećera u krvi, povećava se tolerancija na glukozu, što je veoma korisno za osobe sa dijabetesom. Naprotiv, negativne emocije poput ljutnje i tuge dovode do povećanja glukoze u krvi. Blagotvorno dejstvo smeha na nivo šećera u krvi kod dijabetičara naučnici objašnjavaju povećanjem mišićne funkcije i efektima na endokrini sistem.
Smanjuje stres
Stres se naziva glavnom pošasti našeg vremena. Ali naučnici su pronašli način da se efikasno, i što je najvažnije, prijatno nose sa posledicama stresnih situacija. Stručnjaci savetuju samo da se smeju. Humor pomaže u stvaranju pozitivnog raspoloženja i odličan je protivotrov za stresne situacije. I sve zato što se tokom smejanja hormoni stresa prestaju da se proizvode u telu.
Povećava otpornost na stres
Ljudi otporni na stres doživljavaju svaki neuspeh ne kao lični poraz, već kao jednu od faza na putu ka uspehu. Otpornost na stres čini osobu uspešnijom i srećnijom. Smeh pomaže da se razvije ovaj kvalitet. Sposobnost priznavanja sopstvenih grešaka bez uznemiravanja, već sa sposobnošću da se nasmeje samom sebi, pomaže čoveku da lakše sagleda stresne situacije.
Deluje kao prirodni antidepresiv
Humor je najbolji način da izađete iz depresije. Ova emocija utiče na ljudsko telo na potpuno isti način kao i antidepresivi.
Smeh aktivira oslobađanje serotonina (poznatog i kao hormon sreće). Ali, do sada naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu koliko dugo traje antidepresivni efekat smeha na mozak. Uzgred, ne samo iskren, već i prinudni smeh (kada se osoba osmehuje bez velike želje), pomoći će u prevazilaženju depresije.
Ispostavilo se da čak i takav „prisilni“ smeh promoviše oslobađanje neuropeptida i dopamina, što takođe dovodi do poboljšanja raspoloženja. Pored toga, tokom smeha, endorfini se proizvode u telu. To su prirodna jedinjenja slična morfijumu koja povećavaju prag bola, izazivaju sedaciju i osećaj blage euforije. I to objašnjava zašto se ljudi obično osećaju bolje nakon smeha.
Poboljšava mentalno zdravlje
Smeh čini da se čovek oseća dobro, ali što je još važnije, ovaj osećaj dugo traje i nakon što se smeh utihne. Humor pomaže u održavanju optimizma u teškim životnim situacijama. Ovo je više nego samo oslobađanje od tuge i bola. Pomaže u pronalaženju snage i hrabrosti da se suoči sa životnim poteškoćama.
U najtežim vremenima, čak i prisilni osmeh pomaže u poboljšanju raspoloženja. Čovek jednostavno nije sposoban da oseća anksioznost, ljutnju ili tugu kada se smeje. Smeh daje energiju i poboljšava koncentraciju.
I ne tako davno, istraživači su otkrili još jednu veoma zanimljivu činjenicu. Ispostavlja se da kroz prizmu smeha čovek može da sagleda problem u realnijem svetlu. Zbog toga mnogi psiholozi savetuju da se smeju problemu, nakon čega on neće izgledati tako strašno i nerešivo. I naravno, dobronamerni humor pomaže u rešavanju konfliktnih situacija i postavlja sagovornika na prijateljsku i dobronamernu komunikaciju.
Terapija smehom
Tokom vekova, lekari i istraživači su proučavali uticaj humora na telo. Tako se pojavila praksa lečenja smehom – smehoterapija, ili geotologija. U naše vreme, terapija smehom se pribegava u različitim zemljama.
Najčešće se ova praksa koristi u dečijim bolnicama, kada klovnovi ili smešne glumačke grupe dolaze malim pacijentima. Stručnjaci kažu da se nakon ovakvih poseta blagostanje pacijenata zaista poboljšava.
Postoje i sesije terapije smehom namenjene odraslima. Teorija uticaja humora na ljudsko zdravlje u tradicionalnoj medicini razmatra se dosta dugo. Jedan od prvih koji je prepoznao važnost smeha bio je francuski hirurg Anri de Mondevil. Još u XIII veku je promovisao postoperativnu terapiju smehom.
U dvadesetom veku, najvažniji doprinos proučavanju uticaja humora na dobrobit pacijenata dao je Norman Kazins (Norman Cousins), američki novinar i autor brojnih knjiga. Kada se 1964. godine vratio sa vrlo stresnog putovanja iz Rusije, razboleo se, pri čemu je ustanovljeno da boluje od teškog oblika artritisa. Prognoza je bila da će živeti još možda 6 meseci, uz snažne bolove karakteristične za ovo oboljenje. Na pitanje kakve su mu šanse za potpuni oporavak, doktor mu je odgovorio da su šanse 1:500, ali da on lično nije bio svedok da se neko zaista potpuno opravio.
Poslednjih decenija procese koji se dešavaju u organizmu tokom smeha proučavali su i mnogi drugi specijalisti. Pronašli su dokaze da smeh ima svojstva ublažavanja bolova, a ljudi koji se često smeju često imaju viši prag bola od većine mrzovoljnih.
Naučnici su, takođe, otkrili da radosna emocija pomaže u borbi protiv depresije i jača imunitet. Pored toga, otkriveno je da humor pomaže u normalizaciji krvnog pritiska, nivoa glukoze i adrenalina.
Stručnjaci imaju razloga da veruju da smeh čak pomaže u prevenciji i oporavku nakon lečenja raka, a takođe povećava otpornost organizma na respiratorne infekcije. Razlog je u tome što se, kako se ispostavilo, tokom smeha, T-ćelije i interferon gama (elementi imunog sistema) se aktivnije proizvode u organizmu.
Smeh ima mnogo zaštitnih kvaliteta. Ovo je jedan od najboljih načina da se nosite sa stresom i razvijete i poboljšate mentalnu otpornost. Terapeutska svojstva smeha su veoma cenjena u Indiji. Tamo od 1995. godine praktikuju takozvanu jogu smeha ili hasia jogu. Sve što se traži od učesnika takve lekcije je da se smeju, iskreno, od srca. Zagovornici ovakve neobične terapije tvrde da ova joga, osim što oslobađa od stresa i anksioznosti, čini čoveka srećnijim i poboljšava kvalitet sna.
Pored toga, joga smeha se smatra korisnom za ljude sa Parkinsonovom bolešću. Pored toga, prema istraživačima, humor je moćan lek protiv starenja. Naučni podaci pokazuju da se neurofibrilarni splet (nakupljanje proteinskih supstanci u mozgu, nastalih kod Alchajmerove bolesti) ređe pojavljuju u organizmu onih koji vole da se smeju od srca.
Norveški istraživači su uvereni da je veća verovatnoća da će veseli ljudi doživeti duboku starost. Prema zapažanjima naučnika, među stogodišnjacima preovlađuju ljudi sa dobrim smislom za humor. Naučnici su takođe otkrili da je efikasnost lečenja raka veća kod ljudi sa dobrim smislom za humor. Smeh je moćan lek protiv stresa i bola. Ništa ne može brže i lakše vratiti um i telo u ravnotežu od dobrog smeha. Humor pomaže da se fokusirate i brzo zaboravite na svoj bes.
Smeh neprocenjiv lek dostupan svima!
Biljka isusov venac (Passilat Classic), jedna je od najefikasnijih sedativnih biljaka, reguliše stvaranje hormona sreće, serotonina koji uspostavlja vezu između srca, nervnog i hormonalnog sistema, zahvaljujući pozitivnim emocijama koje stvara.
Za Nortia Classic se takođe odlučuju u slučaju potrebe za korigovanjem psihoemocionalnih problema – kompleks stabilizuje veliku nervozu, pomaže da se čovek izbori sa anksioznim stanjima i pomaže u procesu regulacije i nivoa serotonina – hormona sreće.
U sastavu kantariona (Hiper Classic) je hipericin, koji povećava nivo serotonina u centralnom nervnom sistemu i koji određuje visoka antidepresivna svojstva biljke.
