Bakar je važan element za ljudski organizam; podržava vitalne funkcije organizma, kako unutrašnje, tako i spoljašnje.

Bakar ulazi u organizam hranom i preko kože, a zatim se akumulira u jetri, bubrezima, mišićnom tkivu, mozgu i krvi. Ako organizam počne da apsorbuje manje bakra nego što mu je potrebno, to može izazvati manifestacije različitih bolesti.

Kako bakar utiče na ljudski organizam?

Bakar je element koji je neophodan za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. Uključen je u mnoge procese kao što su formiranje hemoglobina, funkcionisanje imunog sistema, metabolizam, neurološka aktivnost i mnoge druge.

Evo nekih od glavnih načina na koje bakar utiče na ljudski organizam:

Formiranje hemoglobina

Bakar je esencijalni mikroelement za sintezu hemoglobina, proteina koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima. Pomaže da se obezbedi normalna količina kiseonika u organima i tkivima, a takođe održava funkcionisanje sistema cirkulacije.

Uticaj na nervni sistem

Bakar igra važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Pomaže u proizvodnji i zadržavanju neurotransmitera kao što su serotonin i norepinefrin, koji regulišu raspoloženje, san, apetit i druge aspekte nervne aktivnosti.

Podrška metabolizmu

Bakar je deo mnogih enzima koji su neophodni za efikasan metabolizam makro- i mikroelemenata, ugljenih hidrata, proteina i masti. Ovo može pomoći u poboljšanju energetskog metabolizma, funkcionisanja nervnog sistema i drugih metaboličkih procesa.

Antioksidativno dejstvo

Bakar je sastavni deo određenih antioksidativnih enzima koji pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa u organizmu. Neutrališu slobodne radikale, koji mogu da oštete ćelije i učestvuju u procesu starenja i razvoja bolesti.

Strukturna uloga

bakar proteini, enzimi, kolagen, zglobovi — Bakar 13

Bakar je neophodan za održavanje normalne strukture proteina i enzima. Promoviše formiranje i funkcionisanje kolagena, koji je odgovoran za zdravlje zglobova, kože, krvnih sudova i drugih tkiva.

Funkcionisanje imunog sistema

Bakar ima antiinflamatorno dejstvo i utiče na funkciju imunog sistema. Pomaže u aktiviranju imunih ćelija i podržava normalan odgovor tela na infekcije i upale.

Iako je bakar esencijalni mikroelement za organizam, preporuke za doziranje se moraju poštovati jer višak bakra može biti štetan.

Kako prepoznati nedostatak bakra?

Nedostatak bakra u organizmu može se razviti sa nedovoljnim unosom ovog elementa (1 mg/dan ili manje), a prag toksičnosti za ljude je 200 mg/dan.

Nedostatak bakra u organizmu može biti praćen raznim znacima i simptomima.
Evo nekoliko znakova koji mogu ukazivati na nedostatak bakra:

gubitak kose: nedostatak bakra može dovesti do povećanog gubitka kose ili sedenja kose. To je zbog uticaja bakra na sintezu melanina, prirodnog pigmenta kose;
umor i slabost: bakar je uticajan mikroelement za energetski metabolizam. Nedostatak bakra može izazvati opšti zamor, slabost i nisku energiju;
smanjen imunitet, nedostatak bakra može dovesti do smanjenja imuniteta, povećanog rizika od infekcija i sporih procesa zarastanja;
problemi sa kožom: nedostatak bakra može uticati na zdravlje kože, izazivajući suvoću, crvenilo, iritaciju i druge probleme.
promene na nivou nervnog sistema: bakar utiče na funkcionisanje nervnog sistema, pa nedostatak bakra može biti praćen promenama raspoloženja, poremećajima sna, depresijom i drugim neurološkim simptomima;
problemi sa zdravljem kostiju: igra posebnu ulogu u formiranju i snazi kostiju. Nedostatak bakra može izazvati probleme sa strukturom kostiju i povećati rizik od razvoja osteoporoze ili drugih bolesti kostiju.

Ovi znaci mogu biti uzrokovani drugim faktorima i bolestima, pa je važno sprovesti testove i konsultovati lekara za tačnu dijagnozu.

Glavni izvori bakra u ishrani

Crna čokolada. Izaberite tamnu čokoladu sa više od 70% sadržaja kakaa za povećan sadržaj bakra.
Orasi i semenke. Mnoge vrste orašastih plodova i semenki, uključujući orahe, indijski orah, orahe makadamije, lešnike, semenke bundeve, semenke suncokreta i susam sadrže određenu količinu bakra
Mlečni proizvodi kao što su sveži sir, jogurt i kefir takođe mogu sadržati bakar.
Meso i morski plodovi, kao što su džigerica, govedina, jagnjetina, svinjetina, ćuretina i morski plodovi, uključujući škampe, lignje i jastoge, su izvori bakra.
Žitarice i pekarski proizvodi. Određene žitarice, uključujući heljdu, proso, ovas, pasulj i pekarske proizvode ako su napravljene od brašna od celog zrna.
Voće i povrće kao što su banane, ananas, avokado, jabuke, kruške, paradajz, spanać, brokoli i krompir takođe sadrže bakar, ali u manjim količinama u odnosu na druge izvore.

Nivo bakra može da varira između namirnica u zavisnosti od faktora kao što su raznolikost, kvalitet, prerada i načini uzgoja. Ishrana sa različitim izvorima bakra u ishrani može pomoći da se obezbedi adekvatan nivo bakra u organizmu.

Ponekad se bakar ne apsorbuje kako treba u ljudskom organizmu.
Razlozi za to mogu biti:

nedovoljnost faktora apsorpcije, jer bakar zahteva odgovarajuću sredinu i optimalne faktore apsorpcije. Na primer, za pravilnu apsorpciju bakra neophodan je dovoljan nivo kiselosti u stomaku. Problemi sa kiselošću, kao što je sporo razlaganje hrane, mogu uticati na apsorpciju bakra;
interakcija sa drugim makro- i mikronutrijentima: Elementi kao što su cink ili gvožđe mogu se takmičiti sa bakrom za apsorpciju, posebno ako postoji višak ovih elemenata u organizmu. Prekomerne količine drugih elemenata mogu ometati apsorpciju bakra;
oštećena funkcija jetre: Jetra igra ključnu ulogu u preradi i apsorpciji bakra. Poremećaji jetre kao što je ciroza utiču na sposobnost organizma da pravilno apsorbuje bakar;
retki genetski poremećaji, kao što su Vilsonova bolest ili aceruloplazminemija, mogu uticati na apsorpciju i preradu bakra u organizmu;