Kortizol je hormon koji reguliše metabolizam ugljenih hidrata u telu i učestvuje u razvoju odgovora na stres. Kortikoliberin je hormon koji signalizira nadbubrežnim žlezdama da oslobađaju kortizol. Nivo kortizola kod zdrave osobe je minimalan uveče, kada se nervni sistem maksimalno smiri.
Somnolog, Mihail Poluektov, docent na Prvom Moskovskom državnom medicinskom univerzitetu I.M.Sečenova, objašnjava zašto je kod ljudi koji pate od nesanice povišen nivo „hormona stresa“.
Kortizol
Noću nivo kortizola postepeno počinje da raste, a posebno izražen vrhunac njegovog lučenja se javlja u predjutarnjim satima. Ovo je prirodan proces, što znači da se mozak priprema za buđenje kako bi na vreme aktivirao sve organe. Ljudi sa nesanicom ne proizvode pravilno ovaj hormon. Ako kod zdrave osobe oslobađanje kortizola uveče, u 19-20 sati, dostigne svoj minimum, onda kod osobe sa nesanicom u ovom trenutku njegov nivo počinje da raste, što se ispostavlja da je više nego što je potrebno u uveče i noću. Ujutro, kortizol je takođe više nego potreban. Normalan nivo kortizola, izmeren ujutru, ima vrednost od 6 – 23µg/dl (165,5 – 634,6nmol/l), mada ovaj nivo može da raste i opada tokom dana.
Zašto je ovo zanimljivo za nauku?
Ovi podaci potvrđuju da osobe sa nesanicom imaju povećanu aktivnost u osovini hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde, „stresnom” sistemu koji obezbeđuje proizvodnju kortizola.
Dakle, nesanica nije samo problem noćnog sna. Ovo je stanje stalnog uzbuđenja nervnog sistema, što, posebno, dovodi do teškoća uspavljivanja. Jutarnji vrhunac lučenja kortizola može dovesti do ranog jutarnjeg buđenja sa otežanim uspavljivanjem nakon toga. Iako čovek uveče teško zaspi zbog činjenice da ima više kortizola nego što bi trebalo, pre ili kasnije pritisak sna nadjača delovanje aktivirajućih sistema mozga i čovek zaspi.
Ali, nakon nekoliko sati, pritisak sna se smanjuje, osoba se budi i ne može ponovo da zaspi jer je nivo ovog hormona ponovo previsok ujutru. Isti vrhunac je povezan i sa povećanjem učestalosti različitih kardiovaskularnih bolesti koje se javljaju na kraju noćnog sna i u prvoj polovini dana.
Na primer, epizode angine pektoris, moždani udari i srčani udari imaju jasan vrhunac između 6 i 12 sati.
Povišeni nivoi kortizola podstiču povećano zgrušavanje krvi, a to može dovesti do vaskularne tromboze.
Zašto treba znati ovo?
Kortizol se naziva hormon stresa. Ljudi sa nesanicom imaju povećan nivo pobuđivanja nervnog sistema. I bez obzira da li su osobe sa poremećajem sna u stresnom stanju ili ne, kod njih je uvek povećana aktivnost sistema stresa – osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA osovina).
HPA osovina je glavni deo neuroendokrinog sistema koji učestvuje u reakciji organizma na stres i kontroliše brojne telesne procese poput varenja, naših emocija i raspoloženja, skladištenja i potrošnje energije, imunog odgovora itd.
Ali očigledno je da se pod stresom razdražljivost nervnog sistema još više povećava. Dakle, stres može postati dodatni faktor poremećaja spavanja.
Na njegov nivo u krvi utiču i sledeći faktori: traume, strah, povećana anksioznost, bol, neuobičajeno hladna ili vruća temperatura vazduha, preopterećenost, nedostatak sna, stres, negativne emocije, gladovanje.
Kako je kod muškaraca, a kako kod žena?
U odsustvu hormonalnih poremećaja, nivo ovog hormona kod žena će biti skoro isti kao kod muškaraca. U mirnom danu bez stresa proizvodi se oko 15-30 mg hidrokortizona. Za oba pola, jutarnja norma (od 06:00 do 8:00) je u rasponu od 101,2-535,7 nmol/l, večernja (od 20:00 do 21:00) u rasponu od 79,0 do 477,8 nmol/l.
Istovremeno, kod trudnica, koncentracija hormona može se povećati zbog nošenja fetusa.
Ako je osoba iznenada postala nervozna, onda se indikator može povećati za 85 mg, a stanje šoka – do 175 mg. Nivo ovog hormona u takvoj situaciji će se smanjiti u roku od nekoliko sati, tako da nije opasan za organizam. „Čovek može da ima povišen kortizol ako ima hormonsku neravnotežu ili je pod stresom“, rekao je klinički farmakolog. „To može ukazivati i na druge probleme u telu, kao što je tumor hipofize.
Ovaj hormon može sagorevati masti, ali ako su nadbubrežne žlezde iscrpljene, tada telo ne dobija dovoljno hormonske energije, metabolizam je poremećen, a ljudi, naprotiv, počinju da dobijaju na težini.
Uloga kortizola u ljudskom telu: za šta je odgovoran ovaj hormon?
Kortizol (takođe poznat kao hidrokortizon, ili 17-hidroksikortikosteron) je hormon koji proizvodi korteks (kora) nadbubrežne žlezde. Ove uparene endokrine žlezde, priljubljene uz bubrege i koje se nalaze na nivou od šestog do sedmog torakalnog pršljena, proizvode kortizol uz pomoć adrenokortikotropnog hormona (ACTH).
Zauzvrat, signal za proizvodnju ACTH dolazi iz hipotalamusa, kontrolnog centra za neuroendokrinu aktivnost koji se nalazi u mozgu.
Kortizol je vrsta steroida C21 koji se naziva glukokortikoid. U krvi, hormon cirkuliše u slobodnom obliku, u obliku jedinjenja sa proteinima (globulin i albumin), a takođe i sa crvenim krvnim zrncima.
Sinteza kortizola je dugačak lanac transformacija. U početku, pregnenolon se formira od jedinjenja holesterola nalik masti, koji se zatim pretvara u progesteron (i prvi i drugi polni hormoni). Na osnovu progesterona formira se kortikosteron – neaktivni glukokortikoid, koji se kasnije razvija u snažniji i aktivniji oblik – kortizol.
Hidrokortizon
Funkcije hidrokortizona su različite kao i njegova imena. Aktivno je uključen u metabolizam ugljenih hidrata, lipida i proteina, utiče na ravnotežu vode i soli. Kortizol je takođe odgovoran za održavanje energije u telu (formira zalihe glikogena u jetri), učestvuje u sintezi ćelijskih enzima.
Naziv „hormon stresa“ je dobio za formiranje zaštitnih reakcija na spoljne pretnje i stresne situacije.
Povećava rad srca, povećava krvni pritisak. Istovremeno, drži vaskularni tonus pod kontrolom, sprečavajući kritičnu promenu krvnog pritiska. Pored toga, pod teškim stresom, hidrokortizon aktivira rad mišića, smanjujući potrošnju glukoze u njima, dok je aktivno pozajmljuje iz drugih organa.
Dakle, hormon mobiliše resurse tela da spase život. Na primer, da pobegnete od progonitelja, izađete ispod ruševina, borite se sa smrtnim neprijateljem. Ali suprotna strana novčića je rizik od razvoja dijabetes melitusa i gojaznosti zbog glukoze koju mišići ne troše, u slučaju kada pretnju nije pratila fizička aktivnost. Štaviše, organi koji nisu primili glukozu počinju da zahtevaju „dodatke“, čovek se intuitivno naslanja na hranu od testa i slatkiše (kako kažu, „beži od problema“).
Postoji nekoliko drugih svojstava ovog hormona koja se procenjuju višeznačno. Dakle, smanjuje broj cirkulišućih leukocita u plazmi. S jedne strane, potiskuje imunološke reakcije i izazivanje zapaljenskih procesa, što uzrokuje usporavanje i slabo zarastanje rana. S druge strane, pomaže u blokiranju alergijskih (tj. nekontrolisanih) imunih odgovora.
Tako sintetičke zamene kortizola ublažavaju akutne alergijske napade, pomažu kod anafilaktičkog šoka, imaju izražen antiinflamatorni efekat i pomažu kod brojnih autoimunih bolesti.
Reguliše biosintezu proteina, ali ne baš onako kako bismo želeli: u jetri stimuliše, a u vezivnom, mišićnom, masnom i koštanom tkivu, naprotiv, inhibira njegovo stvaranje, pa čak i katalizuje razgradnju proteina i ribonukleinske kiseline (RNA). Kao rezultat toga, iznad norme, on počinje negativno da utiče na mišićno tkivo, razbijajući ga na aminokiseline. Zbog ovog kvaliteta, bodibilderi ga mrze: za neke, C21-steroid ne dozvoljava pumpanje mišića do željene zapremine, za druge počinje da „jede“ prethodno napumpane bicepse i tricepse. I malo je verovatno da će se ženama dopasti činjenica da kortizol inhibira sintezu kolagena, što znači da dovodi do bora, stanjivanja i uvenuća kože.
Ali, ovaj hormon ima nedvosmisleno mirnu i korisnu funkciju: služi kao unutrašnji „budilnik“ i pomaže nam da se probudimo ujutru. Ispostavilo se da je ovo univerzalna signalizacija koja stavlja telo u pripravnost u slučaju opasnosti i doprinosi snažnom buđenju svakog jutra.
Zanimljivo
Tokom stresa, kortizol povećava diurezu (deluje kao diuretik), tako da uznemirena osoba može iznenada poželeti da ode u toalet.
Pored toga, jak stres povećava lučenje želudačnog soka, sve do razvoja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu (u takvim slučajevima se lečenje lekovima sprovodi u kombinaciji sa psihoterapijom.
Kako pomoći organizmu u normalizaciji lučenja kortizola
Biljka rodiola
Rodiola klasifikovana je kao moćan adaptogen zbog svoje sposobnosti povećavanja otpornosti organizma na fizičke, hemijske i biološke stresore, dok ima ulogu i u „normalizaciji rada organizma“. Studije pokazuju da rodiola može pomoći telu u uravnoteženijem upravljanju stresnim situacijama, a istraživanje sprovedeno na pojedincima koji pate od umora povezanog sa stresom utvrdilo je da suplementacija rodiolom smanjuje kortizol (hormon stresa), smanjuje umor povezan sa stresom i poboljšava koncentraciju. Proizvod Beesk Classic je kao stvoren za normalizaciju lučenja hkortizola.
Sibirski žen-šen
Sibirski žen-šen povećava toleranciju organizma na jake stresore, regulišući proizvodnju i izlučivanje bubrežnih hormona. Ovom biljkom su bogati proizvodi Chromevital Classic i Stalon Classic.
Pantotenska kiselina (vitamin B5)
Pantotenska kiselina (vitamin B5) je prekursor koenzima A koji je potreban za sintezu različitih hormona, uključujući i hormone nadbubrežne žlezde. Prilikom stanja stresa naša nadbubrežna žlezda izlučuje katekolamine (adrenalin, noradrenalin i dopamin). Ovi hormoni se sintetišu iz aminokiseline tirozin, a kod dugotrajnog stresa rezerve se iscrpljuju. Fantastični izvori ovih vitamina i mineral su Antiox Classic, Pax Classic, Hiper Classic…
Vitamin C
Poznato je da vitamin C ima pozitivan učinak na organizam, uključujući i smanjenje nivoa kortizola. Preporučuje se uzimanje 1 gram (1000 mg), 3 puta dnevno, najbolje uz doručak, ručak i večeru.
Magnezijum
Magnezijum djeluje sinergistički s pantotenskom kiselinom, vitaminom C, vitaminom B6 i cinkom na zdravlje nadbubrežne žlezde i sintezu hormona stresa.
Hormonski odgovor tela na stres uzrokuje izlivanje magnezijuma iz ćelija u krv. Što je viši nivo stresa, veći je gubitak magnezijuma. Stoga, za normalizaciju nivoa kortizola u organizmu, stručnjaci preporučuju upotrebu magnezijuma. Najbolji dodatak ishrani sa magnezijumom je proizvod Pax Classic. U pratnji su mu i drugi proizvodi: Di Guard nano, Nortia Classic, Nutrimax Classic, Junior Classic, Hiper Classic.
San
Održavajte normalan unos vode. Dehidratacija direktno utiče na sadržaj hormona o kojem se raspravlja, formirajući ciklus: nedostatak vode dovodi do telesnog stresa, koji stimuliše lučenje hidrokortizona. Značajno oslobađanje hidrokortizona dovodi do dehidratacije. Tamni urin može ukazivati na nedovoljan unos tečnosti. Ako pijete dovoljno vode, to će pomoći da se normalizuje hormonalni balans.
