Anemija ili malokrvnost je stanje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija (eritrocita) da prenesu kiseonik do svih tkiva. Kod anemije, pored smanjenja eritrocita u krvi, smanjen je i hemoglobin kao i hematokrit ispod normalnih vrednosti.
Krv je tečno i pokretno vezivno tkivo organizma koje obavlja različite funkcije: od transporta kiseonika i hranljivih materija do održavanja postojanosti unutrašnje sredine i davanja aktivnosti organima.
Od čega se sastoji krv i zašto ima tako složenu biohemiju?
Nedostatak vitamina može izazvati anemiju.
Normalni nivoi hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca koji ga sadrže su različiti u različitim grupama pacijenata i povezani su sa uzrastom i polom. U proseku, normalan hemoglobin za muškarce je 130,0–160,0 g/l, a za žene 120,0–140,0 g/l. Pad hemoglobina ispod 110-120 g/l (i smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca koji ga sadrže) naziva se anemija.
Ako se u organizmu smanji količina hemoglobina ili crvenih krvnih zrnaca, dolazi do ozbiljnih problema sa isporukom kiseonika u organe i tkiva, a bez kiseonika je nemoguća proizvodnja energije iz komponenti hrane. Zbog toga, ljudi sa anemijom razvijaju tešku slabost i naglo smanjenje tolerancije na fizička opterećenja: osećaju se slabo, nedostaje im vitalnost i energija, koža i usne blede.
Ljudi sa smanjenjem hemoglobina ispod kritičnog nivoa od 6 g/dl razvijaju teške simptome: pojavljuje se otežano disanje, jer osoba pokušava da nadoknadi nedostatak kiseonika češćim disanjem, srce počinje da kuca brže kako bi u minuti pumpalo više krvi kroz krvne sudove.
Šta uzrokuje smanjenje hemoglobina i broja crvenih krvnih zrnaca?
Postoji više vrsta anemije, kao i veliki broj različitih uzroka i načina lečenja. Neke su blage, prolazne i nisu znak za brigu, dok neke druge predstavljaju ozbiljnije, hronične poremećaje. Najčešći uzroci niskog nivoa hemoglobina su nedostatak gvožđa i prekomerno krvarenje. Blaga anemija zbog nedostatka gvožđa je uobičajena kod žena koje redovno gube mnogo krvi tokom menstruacije.
Obilno krvarenje
Kada se krv izgubi, organizam brzo izvlači vodu iz tkiva izvan krvotoka u pokušaju da napuni krvne sudove. Kao rezultat, krv se razblaži, što dovodi do smanjenja hematokrita (procenat crvenih krvnih zrnaca u ukupnoj krvi ili u zapremini krvi u telu). Vremenom, povećana proizvodnja crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži može nadoknaditi anemiju. Međutim, krvarenje postepeno smanjuje nivoe gvožđa u organizmu, tako da koštana srž nije u stanju da proizvede nova crvena krvna zrnca koja bi zamenila ona izgubljena u velikim količinama.
Dijagnoza anemije kod nedostatka vitamina
Drugi uzrok anemije su problemi sa unosom vitamina neophodnih za sintezu hemoglobina. Ovi problemi mogu biti posledica nedostatka vitamina B12 i folne kiseline u ishrani. Konkretno, nedostatak B12 se može primetiti kod strogih vegetarijanaca (vegana) i ljudi koji pate od stomačnih bolesti. Na primer, kod osoba sa gastritisom faktor apsorpcije se ne sintetiše u dovoljnim količinama, a vitamin B12 se ne apsorbuje čak ni uz dovoljan unos iz hrane.
Vitamin B12 se nalazi u prirodnim dijetetskim proizvodima: Pax Classic, Senior Classic, Junior Classic, Nortia Classic, Hiper Classic, Passilat Classic i Osteosanum.
Vitamin B9 (folna kiselina) se nalazi u prirodnim dijetetskim proizvodima: Pax Classic, Nutrimax Classic, Senior Classic, Junior Classic, DiGuard nano i Osteosanum.
Vitamin C potpomaže apsorpciju gvožđa. Ima ga najviše u prirodnom kompleksu Antiox Classic.
Testovi krvi.
Ako krvni testovi pokazuju da osoba ima anemiju, lekari rade testove kako bi utvrdili da li je uzrok nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline. Sumnja se na anemiju zbog nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline kada se u uzorku krvi pod mikroskopom pronađu velika (makrocitna) crvena krvna zrnca i višestruki (hipersegmentirani) neutrofili (vrsta belih krvnih zrnaca). Može doći i do smanjenja nivoa belih krvnih zrnaca i trombocita, posebno ako kod pacijenta dugo postoji anemija izazvana nedostatkom vitamina.
Krvne ćelije
Krv ljudi i drugih kičmenjaka sastoji se od tečnog medijuma – plazme i ćelija u njoj: eritrocita, trombocita i leukocita. Crvena krvna zrnca prenose kiseonik, bela krvna zrnca štite telo od spoljašnjih i unutrašnjih patogenih agenasa, a trombociti začepljuju oštećenje zidova krvnih sudova i učestvuju u zgrušavanju krvi. Iako je razlika među njima ogromna, u procesu hematopoeze (formiranje krvnih ćelijskih komponenti) nastaju od istog prekursora – hematopoetskih matičnih ćelija koštane srži.
Eritrociti
Eritrociti su crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik. Pojednostavljeno, često se nazivaju krvnim ćelijama, iako naučno to nije slučaj. Eritrocitima, kao i trombocitima, nedostaju jezgra, pa se ne svrstavaju u ćelije, već kao takozvani postćelijski elementi. Oni su bikonkavni diskovi i prenose kiseonik zbog prisustva proteina hemoglobina u njima: što ga je više, krv može da nosi više kiseonika.
Povećanje broja crvenih krvnih zrnaca zabeleženo je kod ljudi koji žive na planinama, kao i kod onih koji boluju od posebne vrste bolesti krvi, tzv. eritrocitoze, i kod onih koji uzimaju doping u vidu hormona eritropoetina, koji ubrzava stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Jedna od najvažnijih funkcija eritrocita vezana je za hemoglobin, a to je prenošenje gasova – kiseonika iz plućnih alveola do svih ćelija tkiva i ugljen-dioksida u suprotnom smeru.
Eritropoetin
Eritropoetin je hormon koji se sintetiše u bubrezima. Ako se premalo crvenih krvnih zrnaca proizvodi u koštanoj srži, ili se previše izgubi zbog gubitka krvi ili uništenja (hemolize) uzrokovane abnormalnom veličinom, oblikom, funkcijom crvenih krvnih zrnaca ili drugim uzrocima, tada se prenos količine kiseonika na organe smanjuje. Kao odgovor, bubreg proizvodi eritropoetin, koji se zatim isporučuje krvlju u koštanu srž, gde stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Proizvodnja eritropoetina zavisi od težine gladovanja kiseonikom i od sposobnosti bubrega da proizvode hormon.
U krvi je eritropoetin aktivan kratko vreme, maksimalno ujutru, a zatim se izlučuje urinom. Čim se broj crvenih krvnih zrnaca poveća nakon nedostatka, bubrezi počinju da proizvode manje eritropoetina. Međutim, ako su oštećeni i/ili ne mogu da proizvedu dovoljno eritropoetina, ili ako koštana srž ne reaguje adekvatno na dovoljno eritropoetina, onda se može razviti anemija.
Hemostaza
Naš organizam ima nekoliko nivoa zaštite od krvarenja. Jedan nivo je vaskularna hemostaza. Kontrakcija mišića u određenim situacijama može dovesti do vazokonstrikcije (proces sužavanja krvnih sudova pod uticajem kontrakcije mišića) i usporiti ili čak zaustaviti neku vrstu slabog krvarenja.
Sledeći nivo je trombocitna hemostaza. U našoj krvi postoje posebne ćelije – trombociti, koji se u slučaju oštećenja lepe i začepljuju mesto oštećenja. Trombocita je malo, oni su oko 10 puta manji od eritrocita, a po veličini (ako računamo po zapremini) su za red veličine manji. Stoga se spolja čini da nema mnogo trombocita.
Međutim, trombociti su od vitalnog značaja za zaustavljanje krvarenja. Treći nivo – sistem koagulacije krvi – kaskadna reakcija u krvnoj plazmi, koja se završava time da specijalizovani protein fibrina počinje da polimerizuje i stvara trodimenzionalnu mrežu. Takva trodimenzionalna mreža na mikro nivou može da zadrži u sebi količinu vode koja je hiljadu puta veća od njene mase. Ovaj proces je sličan pravljenju želea ili držanju tečnosti u pelenama za bebe: preuređivanje malog broja molekula čini supstancu viskoznijom.
Koagulacija krvi je prilično složen biohemijski proces. Obuhvata 60-70 proteina i 200-300 reakcija, među kojima jedna obezbeđuje geliranje krvi na mestu povrede, a sve ostale regulišu. Još uvek nije sasvim jasno zašto je ista funkcija raspoređena između različitih sistema, za šta su trombociti i plazma koagulacija potrebni istovremeno.
Trombociti su složeniji od eritrocita
Trombociti igraju aktivnu ulogu u koagulaciji krvi – nenuklearne ravne bezbojne krvne ćelije. Smanjenje broja trombocita se primećuje kod različitih ozbiljnih bolesti, uključujući rak. Norma trombocita je 180,0-320,0 × 109 / l. Njihov pad ispod 100 × 109 je rezultat teškog krvarenja. Povećanje broja trombocita je takođe pratilac raznih patoloških stanja.
Trombociti su krvne pločice sa veoma kratkim životnim vekom. Trombociti se sastoje od hiljada proteina koji aktivno interaguju jedni sa drugima, imaju organele mitohondrije. Na spoljnoj strani membrane nalaze se moćni signalni sistemi – desetine tipova receptora koji hvataju spoljašnje signale i omogućavaju trombocitima da pređu u različita stanja. Sposobnost trombocita da pređu u novo stanje, često nepovratno, naziva se aktivacija.
Aktivirani trombociti mogu da se prikače na mesto povrede (adhezija) i jedni na druge (agregacija), formirajući čep koji prekriva povredu. Pored toga, tokom aktivacije, membrana trombocita, koja normalno ne podržava reakcije koagulacije, stiče sposobnost da specifično vezuje faktore koagulacije, ubrzavajući reakcije uz njihovo učešće.
