Hijaluronsku kiselinu proizvode ćelije vezivnog tkiva zvane fibroblasti. To je jedinstvena supstanca koja može zadržati vodu hiljade puta veću od sopstvene težine. Ovaj vredan kvalitet čini hijaluronsku kiselinu glavnim elementom kože, sluzokože, zglobne tečnosti, staklastog tela oka, ligamenata, zglobne hrskavice i srčanih zalistaka.
Šta je hijaluronska kiselina?
Pokušaćemo da pričamo o ovoj popularnoj supstanci jednostavnim jezikom.
U medicinskoj terminologiji, definicija hijaluronske kiseline nije jednostavna za razumevanje.
Kakva je to čudotvorna supstanca?
Hijaluronska kiselina je nesulfonirani glikozaminoglikan, komponenta međućelijskog matriksa i organski polisaharid.
Hijaluronat ili hijaluronska kiselina je organska supstanca koja se proizvodi u većim ili manjim količinama u gotovo svim ćelijama tečnosti i tkiva našeg organizma. Velike količine hijaluronske kiseline proizvode se u tkivnim molekulima zglobne hrskavice, očne jabučice, mozga, srčanih zalistaka, pljuvačke i, naravno, kože. Upravo na kožu odlazi više od polovine hijaluronata koji se nalazi u ljudskom telu.
Hijaluronska kiselina obezbeđuje elastičnost i normalno funkcionisanje tkiva zadržavajući molekule vode i vezujući ih u međućelijskom prostoru. Ovo je njen glavni zadatak – održavanje ravnoteže vode svih tkiva organizma. Ovo je hidratacija ćelija, očuvanje njihove mladosti i funkcionalnosti. Hijaluronat takođe promoviše proliferaciju i obnavljanje ćelija.
Najvažnija i neverovatna karakteristika hijaluronske kiseline je sposobnost jednog molekula supstance da zadrži vlagu hiljadu puta veću od sopstvene težine. Zahvaljujući ovoj osobini, ćelije vezivnog tkiva su zaštićene od dehidracije.
Dakle, jedan gram hijaluronata može privući do 6 litara vode, dok se zadržava samo potrebna količina vode, prezasićenost ćelije je nemoguća – to je jedinstvena sposobnost hijaluronata.
Zbog toga je hijaluronska kiselina postala toliko tražena u industriji lepote.
Hijaluronska kiselina
Ali, ako je naše telo sposobno da samostalno proizvodi hijaluronsku kiselinu, zašto je toliko popularna za spoljnu upotrebu? Postoji nekoliko razloga za to.
Oko 0,2 grama hijaluronata ide na kilogram celog organizma. Sa prosečnom težinom od 65 kg, ljudsko telo sadrži samo 14 g hijaluronata (oko jedne kašičice supstance za celo telo), dok se treći deo (oko 5 grama) razlaže i sintetiše dnevno.
Proces razgradnje hijaluronske kiseline se ubrzava pod uticajem ultraljubičastih zraka, zaustavlja se njena sinteza u ćelijama kože, pa nakon dužeg izlaganja suncu koža postaje suva i dehidrirana, a proces starenja se ubrzava.
Nakon raznih povreda i operacija, količina hijaluronske kiseline u koži postaje znatno manja, jer se povećava njena potrošnja za restauraciju organa i pogođenih tkiva.
Na proizvodnju hijaluronske kiseline utiče i niz različitih spoljnih faktora. Količina proizvedene supstance se smanjuje iz sledećih razloga: loše navike, loša ishrana, stres, nepovoljna okolina, nekvalitetna voda i drugi negativni spoljni faktori.
Najznačajniji, jer je i najneminovniji razlog su godine starosti. Hijaluronska kiselina se proizvodi u dovoljnim količinama pre 25. godine. Posle 25 godina, sinteza hijaluronata se usporava, a posle 40 godina, zbog njegovog nedostatka, telo ne može da sintetiše kolagen u dovoljnim količinama, a proces starenja postaje nepovratan. Shodno tome, ako u organizmu nema dovoljno hijaluronata, pojavljuju se prvi znaci starenja – suva koža, bore, koža bez sjaja. Nadoknađujući nedostatak hijaluronske kiseline, usporavamo proces starenja.
Šta možemo učiniti da nadoknadimo količinu hijaluronske kiseline i tako usporimo proces starenja kože?
Održavanje zdravog načina života (isključujući loše navike kao što su pušenje i pijenje alkohola).
Usklađenost sa režimom pijenja vode (zdravoj osobi se preporučuje da pije 35 ml vode na 1 kilogram telesne težine dnevno, odnosno oko 2 litra vode za žene i 3 litre za muškarce).
Pravilna ishrana i dodavanje u ishranu namirnica koje sadrže hijaluronsku kiselinu (mesne hrskavice i čorbe, banane, mahunarke, soja, žitarice, kao i krompir, cvekla i drugo skrobno povrće).
Nega kože (hidratacija kozmetičkim preparatima i zaštita od ultraljubičastih zraka).
Kozmetičke procedure (tehnike ubrizgavanja hijalurona).
Kako se dobija hijaluronska kiselina?
Hijaluronska kiselina se dobija na dva načina: životinjskim sirovinama i veštačkim metodama.
Prvi metod vađenja hijaluronata iz riblje, stočne hrskavice i pileće, stvar je prošlosti.
Druga, veštačka metoda je mnogo šira i univerzalnija – sinteza hijaluronske kiseline u laboratorijama, uz pomoć koje se dobija lek koji je apsolutno identičan prirodnom, ali sa visokim stepenom prečišćavanja i bez stranih komponenti koje mogu izazvati alergijske reakcije.
Hijaluronska kiselina se koristi:
- u medicini, kozmetologiji, dermatologiji
- u oftalmologiji i hirurgiji oka za proizvodnju kontaktnih sočiva
- u ortopediji: lečenje bolesti zglobova i kostiju
- u estetskoj medicini
- u hirurgiji: za lečenje rana, trofičnih ulkusa, opekotina
- kao aditiv za hranu
- za negu kože lica
- za menjanje i ispravljanje oblika, popunjavanje, modelovanje ovala lica.
Hijaluronska kiselina je tražena u kozmetologiji zbog neverovatnog i vidljivog efekta koji ima na kožu.
