Vitamin D i depresija su u tesnoj vezi.
Sijetl, veliki grad države Vašington na severoistoku SAD-a, ponekad nazivaju „prestonica samoubilačke zemlje“. Ovo nije sasvim tačno. U susednoj državi Montani i na Aljasci stopa samoubistava je veća, a među gradovima, Las Vegas je vodeći po ovom pokazatelju. Ipak, svake godine 0,7% stanovnika Sijetla starijih od 18 godina pokuša samoubistvo. Pokušaji samoubistva se najčešće javljaju tokom depresivne epizode. Depresija se obično razvija zbog stalno loših vremenskih uslova.
D.A. Žukov, doktor bioloških nauka, vanredni profesor fiziologije, viši naučni saradnik Laboratorije za komparativnu genetiku ponašanja u Institutu za fiziologiju im. I. P. Pavlova RAN-a, dao je mnogobrojna objašnjenja ove uzročno-posledične veze.
Autor je knjiga: „Psihogenetika stresa: bihejvioralni i endokrini korelati genetskih determinanti reaktivnosti na stres u nekontrolisanoj situaciji”(rus.«Психогенетика стресса: поведенческие и эндокринные корреляты генетических детерминант стресс-реактивности при неконтролируемой ситуации» (1997)), „Biologija ponašanja. Humoralni mehanizmi“ (rus.«Биология поведения. Гуморальные механизмы» (2007), „Ponašanje žene i ponašanje muškarca. Biološke osnove“) (rus.«Поведение женщины и поведение мужчины. Биологические основы» (2012)).
Dobitnik je nagrade „Prosvetitelj-2013“ (rus.«Просветитель-2013»)u kategoriji „Prirodne i egzaktne nauke“ za dvotomno delo „Stani, ko vodi? Biologija ponašanja ljudi i drugih životinja“ (rus.«Естественные и точные науки» за двухтомник «Стой, кто ведет? Биология поведения человека и других зверей»)
Dobro je poznato da je slabo osvetljenje faktor rizika za depresiju. Poslednjih godina, pažnja specijalista za depresiju je skrenuta na još jedan faktor koji zavisi od svetlosti — vitamin D.
Hrana životinjskog i biljnog porekla sadrži prekursore vitamina D, iz kojih se aktivni oblik vitamina sintetiše u jetri i bubrezima. Ali njegova glavna količina u našem organizmu javlja se kao rezultat prodiranja ultraljubičastog zračenja u kožu, gde se 7-dehidroholesterol pretvara u provitamin D3.
Vitamin D i kalcijum
Glavna funkcija vitamina D je da učestvuje u metabolizmu kalcijuma. Ali, kalcijum se ne odnosi samo na kosti, već i na interneuronsku komunikaciju! Kalcijum je apsolutno neophodan za oslobađanje transmitera što je neophodno za komunikaciju među nervnim ćelijama.
Pored toga, vitamin D je uključen u aktivaciju ekspresije gena tirozin hidroksilaze („Frontiers in Neuroendocrinology“). To je ključni enzim u sintezi kateholamina – dopamina, norepinefrina i adrenalina.
Vitamin D takođe aktivira triptofan hidroksilazu, ključni enzim u sintezi serotonina i melatonina („FASEB Journal“). Sve navedene supstance su uključene kao neurotransmiteri i lokalni hormoni u regulaciju mnogih procesa u centralnom nervnom sistemu, uključujući i one koji se manifestuju emocionalnim reakcijama i stanjima. Stoga se sada intenzivno proučava uloga vitamina D u nastanku raznih nervnih i mentalnih poremećaja: Alchajmerove bolesti, šizofrenije, alkoholizma, depresije.
Pre svega, treba da odgovorimo na pitanje: da li su dokazi koji povezuju depresiju sa nedostatkom vitamina D dovoljno ubedljivi?
Uzroci depresije su različiti, mehanizmi formiranja su različiti, a tok ima mnogo varijacija. Opisani su mnogi faktori rizika za to (pol, rasa, porodična istorija, godine, komorbiditeti, način života, zanimanje, ishrana, stres…), a nedostatak vitamina D je samo jedan od njih. Dakle, vredi li obratiti pažnju na to?
Vredi toga, o čemu svedoči meta-analiza problema („Pharmacological Reviews“, „Journal of Affective Disorders“). Metaanaliza je jedna od savremenih istraživačkih informacionih tehnologija; grubo rečeno, to je kritički pregled pregleda literature o nekom pitanju. Na primer, meta-analiza literature od 1976. do 2015. godine nije pokazala nikakvu vezu između alkoholizma i nedostatka vitamina D: pozitivna veza između dva faktora je zabeležena u 15 pregleda, negativna veza u 18, a međuzavisnost nije identifikovana u 16. studije („Psichiatry Research”).
Što se tiče depresije, odgovor je, kao što smo već rekli, jasan: nedostatak vitamina je povezan sa depresivnim poremećajima. Poređenje grupa zdravih ljudi i pacijenata sa depresijom, kao i longitudinalne studije (odnosno posmatranja istih ljudi tokom dužeg vremenskog perioda) pokazuju da što je nedostatak vitamina D veći, to je verovatnije prisustvo bolesti i teži njen oblik.
Da li je nedostatak vitamina D uzrok bolesti ili njene manifestacije?
Na ovo je veoma važno pronaći odgovor, jer pogrešno uspostavljena uzročno-posledična veza može dovesti do preporuka koje su ne samo beskorisne, već i pogoršavaju patnju pacijenata.
Upečatljiv primer je legenda o „hormonu sreće serotoninu“.
Ova legenda je nastala na osnovu dve grupe činjenica:
1) mnogi antidepresivi imaju serotonin-pozitivan efekat;
2) postoji negativna korelacija između težine simptoma depresije i koncentracije serotonina u krvi.
Serotonin
Priča o serotoninu, hormonu sreće preporučuje da jedete hranu bogatu serotoninom, kao što su banane, da biste poboljšali raspoloženje. Terapija bananama za depresiju je potpuno neefikasna.
Činjenica je da serotonin u krvi deluje kao hormon, ali ne ulazi u centralni nervni sistem – ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Ali u suprotnom smeru – od mozga do krvi prodire.
Prema tome, koncentracija serotonina u krvi obično odražava njegov sadržaj u mozgu (a visoke koncentracije u mozgu zaista smanjuju verovatnoću depresije), ali povećanje ove koncentracije konzumiranjem hrane bogate serotoninom nema efekta na mozak. Serotonin možete nazvati „neurotransmiterom sreće“, ali ne i „hormonom sreće“.
Dakle, što se više serotonina oslobađa iz sinaptičkih terminala, to se više uklanja iz centralnog nervnog sistema. Ako je aktivnost serotonergičkih neurona niska, malo se toga oslobađa i u krv ulazi u malim količinama. Dakle, niska koncentracija serotonina u krvi nije uzrok depresije, već posledica!
Melatonin
Negativna korelacija serotonina u krvi sa težinom depresije je takođe posledica činjenice da je serotonin biohemijski prekursor melatonina.
Melatonin je odgovoran za sezonske promene raspoloženja: brzo smanjenje dnevnog svetla aktivira njegovu sintezu, a visoke koncentracije melatonina dovode do depresije.
Ako se više serotonina pretvara u melatonin, onda se, prirodno, sadržaj serotonina u centralnom nervnom sistemu smanjuje i, kao rezultat, ima manje serotonina u perifernoj krvi.
Ako se manje melatonina sintetiše, onda više serotonina ostaje u centralnom nervnom sistemu i više ga ulazi u krv.
Jedan od metaboličkih puteva aminokiseline triptofana u centralnom nervnom sistemu dovodi do serotonina i melatonina.
Očigledno je da količina serotonina zavisi, između ostalog, od aktivnosti enzima koji ga sintetišu iz triptofana, kao i enzima koji ga pretvaraju u melatonin.
Ali, serotonin ne može da prodre iz krvi u centralni nervni sistem. Dakle, banane su divno voće. Sadrže puno ugljenih hidrata, kao i kalijum koji je koristan za srčani mišić i vlakna koja stimulišu kontraktilnost creva. Možete im naći mnogo više upotrebe, ali ne mogu pomoći kod depresije.
Vitamin D i depresija
Za razliku od serotonina, vitamin D, odnosno njegov nedostatak u ishrani, zapravo pogoršava depresiju. Većina studija pokazuje poboljšanje stanja pacijenata sa depresijom nakon uzimanja lekova, posebno kod starijih ljudi i stanovnika severnih regiona. Vitamin D je efikasan sam po sebi i pojačava dejstvo antidepresiva, posebno fluoksetina, poznatog pod trgovačkim imenom Prozac.
Što se tiče antidepresivnih mehanizama vitamina D, kaskada događaja koji dovode do olakšanja depresije nije poznata.
Vitamin D prodire u jezgro neurona, gde se vezuje za takozvani retinoid X-receptor i zatim se vezuje za posebno mesto koje se nalazi u mnogim genima. Posle ovoga dolazi do mnogih promena u životu nervne ćelije, uglavnom na bolje.
Da rezimiramo: koje su praktične preporuke?
Pre svega, vitamin D ne treba smatrati univerzalnim lekom za depresiju. Procesi u našem telu koji dovode do depresije su, prvo, složeni, a drugo, promenljivi. Kod jedne osobe to može biti povezano sa nedostatkom vitamina D, a kod druge ključni poremećaji mogu biti potpuno drugačiji. Ali ako imate više od pedeset godina i klima u vašem kraju nije sunčana, proverite nivo vitamina D u krvi.