Neprijatelj je nevidljiv i prisutan
Radijacija
Zagađena životna sredina, a posebno reč radijacija su one koje nanose hladnoću i razaranje, bolničku sterilnost i strah od nepoznatog. I ma šta da se govori o „mirnim atomima“, upravo radioaktivno zračenje čini osnovu smrtonosnog, najrazornijeg od svih postojećih, vrsta oružja.
Oštećenje na nuklearnoj elektrani Fukušima i černobiljska katastrofa – najstrašnije su, ali svakako ne i jedine stranice u „crnoj knjizi“ radioaktivnih kontaminacija Zemlje.
Ne želimo da verujemo, ali problem radijacije u većoj ili manjoj meri dotiče svakoga.
Vazduh i voda, prehrambeni proizvodi i dečije igračke, nakit i antikviteti, medicinska ispitivanja, posebno rendgen – sve to mogu biti izvori radijacije. Dodajte tome vožnju metroom i letenje avionom, metaldetektore… Ma o čemu govorimo – čak i zidovi naše kuće (naizgled, naše tvrđave) mogu u sebi da kriju smrtnu opasnost.
Кako je primetio jedan od istraživača problema radio-aktivnosti: „Kupamo se u moru radijacije, nosimo je u sebi“. Kao što je poznato, radioaktivnost uzrokuje nestabilnost jezgara pojedinih atoma. Zbog te nestabilnosti i dolazi do raspadanja jezgra, koje prati, takozvano jonizujuće zračenje, to jest radioaktivno zračenje. Energija radioaktivnog zračenja je velika, ona utiče na ćelije organizma.
Postoji nekoliko vrsta radijacije: alfa-čestice, beta-čestice, gama-zraci, neutroni i rendgenski zraci. Prva tri su najopasnija po ljude. Ali, na zdravlje ne utiče samo snaga zračenja već i vreme njegovog delovanja. Čak i najmanji izvor radijacije, na primer, slabo radioaktivni predmeti, pri dugotrajnom kontaktu utiču na zdravlje čoveka. Najstrašnije je to što dugo vremena nećete čak ni da sumnjate na tu pojavu, jer je radijacija nevidljiva golim okom, ona nema boju ili miris.
Pokvareni nevidljivi neprijatelj može dospeti u organizam kroz creva, pluća ili kožu. I ako pri ruci nemamo aparat za merenje nivoa radioaktivnosti ili zagađenja možemo samo da nagađamo, odakle da očekujemo nesreću.
Zagađeni vazduh
Depresija i anksioznost
Dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu i zagađenoj životnoj sredini je povezano i sa većim rizikom od depresije i anksioznosti.
Autor članka o ovoj pošasti, Lori Solomon, za časopis HealthDay je u februara o ovome i pisala.
Dugotrajno izlaganje nekoliko zagađivača vazduha povezano je sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti, prema studiji objavljenoj na internetu 1. februara u časopisu JAMA Psychiatry.
Teng Jang sa Univerziteta u Pekingu i njegove kolege proučavali su povezanost dugotrajne izloženosti nekoliko zagađivača vazduha sa razvojem depresije i anksioznosti. Analiza je uključila podatke od 389.185 učesnika iz UK Biobank, koji su praćeni u srednjem periodu od 10,9 godina.
Istraživači su otkrili da je dugoročna procenjena izloženost nekoliko zagađivača vazduha bila povezana sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti, i da su krive zavisnosti odgovora od izloženosti bile nelinearne, sa strmijim nagibima pri nižim koncentracijama i tendencijom ka platou pri većoj izloženosti. Za depresiju i anksioznost, odnosi rizika su bili 1,16 i 1,11 u najvišem kvartilu naspram najnižeg kvartila ocene zagađenja vazduha. Za fine čestice (PM2,5), azot dioksida i azot oksida, rezultati su bili slični. Veza između PM2,5 i anksioznosti bila je generalno veća kod muškaraca nego kod žena (4. kvartil, muškarci: odnos rizika 1,18; žene: odnos rizika 1,07).
„Povećan rizik od depresije i anksioznosti povezan sa zagađenjem vazduha primećen je čak i pri nivoima koncentracije zagađivača ispod godišnjih standarda kvaliteta vazduha u Velikoj Britaniji“, pišu autori. „Dakle, nalazi sugerišu da su potrebni stroži standardi ili propisi za kontrolu zagađenja vazduha, a smanjenje izloženosti nekoliko zagađivača vazduha može olakšati teret depresije i anksioznosti.“
Rešenje
Zagađena životna sredina i oboljenja koja su usled nje nastala imaju svog ljutog protivnika.
U moru radioaktivnosti i zagađenja sa raznih strana, zemlje, vazduha, vode, o kom toliko pričaju naučnici, najzad se pojavila slamka spasa: u 2011. godini kompanija Vision je predložila rešenje u borbi sa posledicama radijacije i raznim vidovima zagađenja, stvorivši novi proizvod-specijalistu — DiGuard nano.
DiGuard nano
Sastav: nopal kaktus, hlorela, alfa-lipoinska kiselina, DL-metionin, magnezijum, folna kiselina, vitamini C, B6, B1.
Borac pod imenom DiGuard nano je odgovor u pravo vreme na opasnost koja nam svima preti. Novi dijetetski suplement sadrži jedinstveni spoj aktivnih sastojaka – hlorele i nopal kaktusa (indijske smokve, opuncije), kao i kompleks vitamina i aminokiselina, neophodnih za život.
Hlorela
Hlorela je jednoćelijska alga sa izvanrednim sposobnostima. Malena hlorela sadrži 5-10 puta više hlorofila od lucerke. Pored toga, ona je neverovatno bogata hranljivim materijama. Poznato je da je hlorofil, koji ima antiseptičko i regenerativno dejstvo, efikasno sredstvo u borbi sa anemijom, blagotvorno deluje na sistem organa za varenje, pruža značajnu podršku kardio-vaskulranom sistemu, a pored toga sprečava razvoj tumora.
Materijal od kog se sastoje zidovi hlorele, pomaže pri izbacivanju toksina iz organizma, uključujući teške metale i pesticide. A beta-karoten, koji se nalazi u algi, koristi se u prevenciji razvoja tumora. Kombinacija materija, koji u sebi sadrže nukleinske i aminokiseline, peptide, vitamine i šećer, takozvani faktor rasta hlorele, odgovorna je za antimutacione procese i regeneraciju tkiva u organizmu.
Nopal kaktus (indijska smokva, opuncija)
Druga zadivljujuća komponenta dijetetskog suplementa DiGuard nano je nopal kaktus (indijska smokva), biljka iz porodice kaktusa. Ima veoma izražena antibakterijska i antiseptička svojstva, povećava zaštitne funkcije organizma, a pomaže mu i da se bori sa negativnim faktorima životne sredine, uključujući i radijaciju.
