Probiotici su bakterije koje pomažu našem organizmu. Prebiotici su polisaharidi, to jest, vlakna kojima se mikroorganizmi unutar našeg tela hrane radi jačanja istog. Biolog, doktor bioloških nauka, docent na Institutu za starenje u gradu Groningenu, Dmitrij Aleksejev, govori o vlaknima i bakterijama koje našem organizmu pomažu da pravilno funkcioniše.
Biljna hrana i bakterije
Vlakna su neraskidivo povezana sa brojnošću mikroba u našim crevima. U nekom trenutku evolucije, pojavile su se životinje sa razvijenim crevima i hranili su se biljkama. Po hemijskom sastavu, budući da postoje razni načini na koji se šećeri spajaju u polisaharide, biljke se veoma razlikuju. Za razlaganje polisaharida na šećere, potreban je određeni ferment.
Zamislite životinju koja je u stalnom pokretu, a oko nje je na hiljade biljaka, koje se razlikuju po tipovima hemijskih veza. Životinji je teško da se prilagođava svim tim biljkama, ali može da prilagodi bakterije koje žive unutra, kako bi se pomoglo deljenje polisaharida na odvojene šećere, i dalje se omogućilo crevima da ih usvoji.
U prirodi nema odvojenih hranljivih materija u idealnom vidu, i zbog toga za svaki proces mora da postoji svoja bakterija. Ako bi naučnici imali mogućnost da ponovo stvore čoveka, u creva bi mogli da stave jednu do dve bakterije koje bi radile na svim procesima. Ali, takav način ne postoji, te se moraju pratiti posledice evolucije.
Važno je shvatiti da bakterije, vareći vlakna, daju nam hranu, koja nam omogućava stvaranje sloja mukoze. Ovaj sloj nas štiti od toga da nas bakterije ne svare. Potrebna su i vlakna iz hrane kako bismo održavali pravilan balans i očuvali taj sloj mukoze.
Bakterije i imuni sistem
U procesu evolucije creva, svaki vid bakterije koji je odgovoran za razlaganje određenih tipova vlakana, obrazovao je svoju čvrstu vezu sa imunim sistemom. Proces stvaranja ovih veza se dešava u prvih pet godina života, kada imuni sistem pamti koje su bakterije loše, a koje dobre. Imuni sistem liči na računar koji stalno računa ko se nalazi u našem organizmu, u kakvom su odnosu, da li je taj odnos zdrav ili nije. Pravilni odgovori na ova pitanja se nalaze u DNK molekulu, a u prvih pet godina imuni sistem određuje i neka obnavljanja.
Vremenom, kao rezultat delovanja okolne sredine, bakterija u telu postaje manje i zbog toga imuni sistem često ne radi dobro.
Dijetetska vlakna
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se unosi minimum 25 g dijetetskih vlakana dnevno. Za još bolje zdravlje, potrebno je 30g dnevno. U 30 g vlakana je toliko ćelijskog zida biljaka, koliko u 5 velikih jabuka.
Prosečan unos vlakana iz hrane je oko 15g dnevno, što je skoro dvostruko manje od preporučenog dnevnog unosa. Deficit dijetetskih vlakana dovodi do smanjenja broja bakterija i smanjenja sloja mukoze. Da bi se smanjio ovaj deficit, preporuka je unos pet porcija povrća dnevno. Porcija je količina koja može da stane u dlan.
Mnogi razvijeni zdravstveni sistemi se u svojim prodavnicama pridržavaju ovog principa. Na primer, u prodavnicama u Velikoj Britaniji, ako se u porciji nalazi dve vrste povrća, pored je napisano „dve od pet preporučenih pet porcija koje sadrže povrće“.
Postoji jedan jednostavan savet, a to je da se jede povrće i voće različitih boja, „jesti dugu“. Ova formulacija se lako mnemotehnički jednostavno pamti, i ako se pridržavamo ovog saveta, u naše telo će da dospevaju različita biljna vlakna.
Šećer
Među biljnim vlaknima, posebno mesto zauzima šećer, ali sa njim idu i dva problema. Podelili smo bakterije na „dobre“ i „loše“. Za milion godina evolucije, imuni sistem je naučio da su „dobre“ bakterije poznate po tome da znaju da jedu složene polisaharide, a „loše“ ne znaju, one žive na račun šećera i imaju razvijen invazivni aparat kako bi napali naše telo. U svakoj hranljivoj sredini, pojavljuje se i velika količina loših bakterija. Ako bismo počeli da jedemo samo šećer, po količini kalorija će sve biti normalno, a li naše dobre bakterije neće imati šta da jedu, te će se one loše razmnožavati, što će dovesti do razaranja imunog sistema.
Istorija upotrebe tako velike količine šećera u ishrani je veoma zanimljiva. U osnovi je evolucioni proces potrebe koji je u vezi sa našom osetljivošću na šećer. Budući da je zrelo voće, zapravo voće sa vitaminima, kod naših predaka se i razvila ljubav prema slatkom. Preci koji su naučili pozitivno da reaguju na šećer, dobili su i evolucionu prednost, zbog čega i jesu bili naši preci. Onda se pojavila i prehrambena industrija, koja može da uzme bilo koji supstrat i samo da doda šećer bez drugih hranljivih materija, a našem mozgu će i to biti privlačno. Hrana u kojoj je više šećera, nego korisnih materija je, zapravo, prazna hrana. Prazne kalorije su posebna mera kada je u pitanju ljudska ishrana.
Probiotici
Vratimo se patogenim bakterijama. Zamislimo situaciju u kojoj su, kao rezultat lečenja antibioticima, nestale dobre bakterije. Očigledan izvor dobrih bakterija je telo drugog čoveka, ali danas su najdostupniji izvor probiotici, koji su u većini slučajeva izdvojeni iz fekalija zdravih ljudi. Onda su se probiotici dalje izučavali i eksperimentalnim putem je dokazano da je pacijentima sa određenim bolestima bilo bolje posle upotrebe probiotika. Najrasprostranjeniji oblik plasiranja probiotika je beli prašak u kapsulama, a to su, zapravo, isušene bakterije. Sama kapsula se ne rastvara u želucu, već u crevima, gde one i oživljavaju. U skladu sa istraživanjima, oko 10% bakterija iz sadržaja kapsule oživljavaju i počinju da se razmnožavaju. Probiotici u praškastom obliku se proizvode u bioreaktorima u kojima se uzgaja biološka masa jednoj soja. Dalje se ova biomasa filtrira, iz nje se izvlače usputne hranljive materije i ostaje samo ćelijska masa koja se isušuje.
U poslednje vreme se pojavljuju mnogi proizvodi koji se sastoje od dobrih bakterija i hranljive materije za njih. Takvi proizvodi se nazivaju sinbiotici. Takav je i proizvod Synbiotic Immune Care koji sadrži 9 sojeva dobrih bakterija, neophodnih našem organizmu:
- Bifidobacterium lactis
- Lactobacillus casei
- Lactobacillus rhamnosus GG
- Lactobacillus paracasei
- Lactobacillus plantarum
- Lactobacillus reuteri
- Lactobacillus salivarius
- Lactobacillus acidophilus
- Lactobacillus brevis
