Zašto je Haematococcus pluvialis idealan izvor prirodnog astaksantina?
Astaksantin, luteinski pigment se obično nalazi u životinjama, biljkama, algama i mikroorganizmima. Prvi put je otkriven u jastozima i poznat je i kao astaksantin. Astaksantin je karotenoid koji u prirodi proizvode uglavnom biljke i mikroalge.
Životinje ne mogu da sintetišu karotenoide i mogu ih dobiti samo iz biljaka ili algi kroz lanac ishrane. Astaksantin ima snažna antioksidativna svojstva i efikasnu sposobnost uklanjanja slobodnih radikala, što ga čini široko primenjenim u oblastima kao što su aditivi za hranu, kozmetika, zdravstveni proizvodi, akvakultura i medicina. Sa kontinuiranim razvojem ovih polja, povećana je i potražnja za astaksantinom. Kao najbolji izvor prirodnog astaksantina, razvoj Haematococeus pluvialis privukao je veliku pažnju.
Haematococeus pluvialis je slatkovodna jednoćelijska zelena alga koja pripada tipu Chlorophita, porodici Red Chlorellaceae i rodu Red Chlorella. Ove alge mogu da akumuliraju velike količine astaksantina i pocrvene, pa otuda i naziv „crvena hlorela“, poznata i kao „crvena hlorela“. U uslovima ograničene ishrane ili nepovoljnog okruženja, brzina fotosinteze i brzina iskorišćavanja produkata fotosinteze u crvenim algama su neuravnoteženi, što dovodi do akumulacije ugljenih hidrata, povećanja količine masnih kiselina i karotenoida, posebno do brze akumulacije astaksantina.
U poređenju sa prirodnim izvorima kao što su kvasac Phaffia (0,4%), pacifički kril (0,012%) i arktički škampi (0,12%), najveći sadržaj astaksantina je u sporama alge Haematococeus pluvialis gde može dostići 5%. Obilje astaksantina u sporama crvenih algi učinilo ih je još jednom veoma vrednom ekonomskom mikroalgom posle spiruline i hlorele.
Da li je Haematococcus pluvialis najbolji izvor prirodnog astaksantina?
Zašto se onda ističe među mnogim astaksantinskim sirovinama?
Haematococcus pluvialis je alga sa najvećim sadržajem astaksantina i najvećom akumulacijom astaksantina od svih poznatih sintetičkih astaksantinskih organizama. Astaksantin koji sadrži akumulira do 4% suve mase ćelije i sadrži do 10-40 mg, pa se smatra „koncentracijom“ prirodnog astaksantina.
Kako deluje astaksantin?
Rezultati istraživanja pokazuju da astaksantin ima višestruko dejstvo na ljudski organizam.
Astaksantin je odličan antioksidans sa većom sposobnošću da ugasi aktivnost reaktivnih vrsta kiseonika u ćelijama i eliminiše ćelijske slobodne radikale – šargarepa je više od 10 puta veća i sto puta jača od vitamina E.
Astaksantin može povećati broj imunih ćelija, potisnuti citokinske oluje ili inflamatorne oluje izazvane preteranim imunološkim odgovorom i tako ojačati imuni sistem organizma.
Ultraljubičasto zračenje je važan uzrok epidermalnog starenja, a astaksantin može efikasno eliminisati slobodne radikale kiseonika u ćelijama i smanjiti nakupljanje ćelija koje stare, štiteći zdravlje kože i usporavajući starenje kože.
Retina sadrži visoke koncentracije polinezasićenih masnih kiselina i kiseonika, a centralni nervni sistem je bogat nezasićenim masnim kiselinama i gvožđem, koji su veoma osetljivi na oksidativna oštećenja. Astaksantin može da pređe krvno-moždanu barijeru i potisne štetne reaktivne vrste kiseonika, čime obezbeđuje funkciju održavanja zdravlja očiju.
Od svog otkrića, astaksantin je doneo mnoge promene. Otkriven je u malim insektima u izuzetno hladnim slanim jezerima, ušao je u laboratoriju i započeo legendarni život. Svaki put kada naučnici otkriju misteriozni veo astaksantina, otkriju njegove neverovatne efekte: od moćnog antioksidativnog kapaciteta do moćnih efekata protiv starenja i moćnih antiinflamatornih svojstava. Čini se da se astaksantinom iz alge Haematococcus pluvialis mogu rešiti sve hronične ljudske bolesti, pa čak i krvno-moždana barijera, koja ima izuzetnu zaštitnu sposobnost, lako se može savladati astaksantinom.
Dakle, astaksantin je član porodice karotenoida. Jedina supstanca koja može da prodre kroz krvno-moždanu barijeru, što ga čini jedinim karotenoidom koji može ući u mozak sa antioksidativnom aktivnošću.
Šta su oksidanti (slobodni radikali)?
Sve hemijske reakcije koje se dešavaju u telu zahtevaju energiju. Ona nastaje kao rezultat oksidacije supstanci kiseonikom. Ponekad se tokom procesa oksidacije formiraju aktivni oblici kiseonika – to su slobodni radikali (oni se takođe nazivaju oksidansima).
Uprkos lošoj reputaciji, oni su u malim količinama neophodni za naš organizam. Slobodni radikali štite od bakterija, virusa i ćelija raka. Učestvuju u oksidaciji masti i obnavljanju ćelijskih membrana. Problemi počinju kada ih ima mnogo.
Slobodni radikali (oksidansi) su molekuli koji uvek sadrže neupareni broj elektrona. Ovo objašnjava njihovu povećanu aktivnost. Oni teže da uzmu elektron drugim molekulima, a njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni). U potrazi za nedostajućim elektronom, slobodni radikali ga otkidaju od okolnih molekula. Tako se formira novi slobodni radikal (sekundarni).
U eliminaciji slobodnih radikala, astaksantin je:
- 65 puta efikasniji od vitamina C
- 54 puta efikasniji od beta-karotena
- 21 puta efikasniji od sintetičkog astaksantina
- 18 puta efikasniji od procijanidolnih oligomera
- 14 puta efikasniji od vitamina E
Sekundarni radikali ne obavljaju korisne funkcije, za razliku od onih nastalih tokom prirodnog procesa oksidacije. Ali oni pokreću lančanu reakciju oštećenja ćelija oduzimajući nedostajuće elektrone. Ova destruktivna reakcija se naziva oksidativni stres.
Kao zaštitnik od oksidativnog oštećenja, astaksantin je:
- 6000 puta efikasniji od vitamina C
- 800 puta efikasniji od koenzima Q10
- 550 puta efikasniji od polifenola zelenog čaja
- 500 puta efikasniji od vitamina E
- 75 puta efikasniji od alfa-lipoične kiseline
- 11 puta efikasniji od beta-karotena
Dokazano je da se mnoge bolesti razvijaju pod destruktivnim dejstvom oksidanata – slobodnih radikala. Tu spadaju ateroskleroza, Alchajmerova bolest, katarakta, neki maligni tumori, bolesti zglobova i kičme.
LivoLon`+ kapsule su antioksidantna bomba koja pored astaksantina sadrže i: suvi ekstrakt ploda (bobica) palme Acai (lat. Euterpe oleracea), suvi ekstrakt lista zelenog čaja (lat. Camellia sinensis L.), suvi ekstrakt semena amarantusa (lat. Amaranthus caudatus L.), suvi ekstrakt semenki grožđa (lat. Vitis vinifera L.), suvi ekstrakt ploda pasjeg trna (lat. Hippophae rhamnoides L.), koenzim Q10, selen, suvi ekstrakt pulpe ploda paradajza (lat. Lycopersicon esculentum).
Ovaj dodatak ishrani ima jaku antioksidativnu aktivnost, pomaže u sprečavanju oksidativnog oštećenja koja dovode do neurodegenerativnih bolesti kao što su starenje, insulinska rezistencija, kardiovaskularne bolesti i Alchajmerova bolest. Može da igra veću ulogu u zaštiti ukupnog antioksidativnog efekta ćelijskih membrana nego različiti antioksidanti koji se široko koriste.
