Blog koji će vas voditi kroz riznicu prikupljenog znanja o hrani, biljkama, vitaminima, mineralima… i njihovoj primeni ka boljem zdravlju.
Resveratrol. Šta je to i kako utiče na organizam? Resveratrol je poznat po svojim pozitivnim efektima na zdravlje ljudi i svojim jedinstvenim svojstvima da produžava život nekih protozoa organizama i životinja. Izvor ove supstance su neke vrste prehrambenih proizvoda biljnog porekla. Koje su njegove prednosti za ljude? Ovu supstancu proizvode neke biljne vrste da bi […]
Masne naslage (lokalne) u velikoj većini slučajeva su posledica viška telesne težine. To je rezultat genetskih, bihevioralnih, ekoloških, fizioloških, društvenih i kulturnih faktora koji dovode do energetske neravnoteže u telu i doprinose taloženju viška masti u različitim delovima tela. Povećanje telesne težine u odraslom dobu karakteriše ne toliko povećanje broja adipocita (lipociti ili masne ćelije)
Papaja ( lat.Carica papaya) je voće koje ima mnoge zdravstvene prednosti i prepuno je vitamina i minerala. Da li ste znali da je u zemljama poput Meksika ili Kostarike papaja voće koje se najviše konzumira? Komponente: Papaja (drvo dinje) je niskokalorično voće i stoga se preporučuje osobama koje žele da izgube težinu. 100 grama papaje sadrži 50
Žučna kesa i žuč igraju važnu ulogu ne samo u procesu varenja, već i u održavanju zdravlja svih sistema u organizmu. Lekari upozoravaju na potencijalnu opasnost od stagnacije žuči, jer se njeni efekti često pogrešno smatraju tipičnim promenama u vezi sa uzrastom.Ove posledice mogu uključiti poremećaj rada srca, krvnih sudova, nervnog sistema, zglobova, kože i
Bundeve se često koriste kao element unutrašnje dekoracije. Međutim, ovo povrće nije samo lepo, već́ i zdravo. Smatra se da je njena domovina severoistok Meksika i jug Sjedinjenih Država. Međutim, danas je bundeva rasprostranjena svuda, sa izuzetkom Antarktika. 100 grama sirove bundeve sadrži 28 kcal, kao i: Najveći deo pulpe bundeve sastoji se od vode,
Kadifica (lat. Tagetes erecta) ili afrički neven kako je još zovu je koristan izvor blagotvornog eteričnog ulja. Između ostalog, bogata je i drugim korisnim materijama, a često se nalazi u receptima tradicionalne medicine. Za dobro funkcionisanje pankreasa uzmite tinkturu kadifice, koja takođe pozitivno utiče na funkcionisanje gastrointestinalnog trakta.Kadifica je i preventivna mera u borbi protiv
Homocistein je aminokiselina, međuproizvod metabolizma (razmene) drugih aminokiselina – metionina i cisteina. Homocistein ne dolazi iz hrane, već se formira samo u organizmu. Normalno, ova aminokiselina „živi“ u telu veoma kratko vreme, nakon čega se pretvara u druga jedinjenja. Da bi se izvršile takve transformacije, potrebni su vitamini B6, B12 i folna kiselina. Kada je
Propolis je jedinstven pčelarski proizvod sa obiljem lekovitih svojstava. Ublažava svrab i upale, leči rane, bori se protiv štetnih gljivica i bakterija. Međutim, njegov pozitivan efekat zavisi od mnogih faktora. Sam kvalitet zavisi od proizvoda koji ste kupili, gde ste ga kupili i kako ste ga koristili. Kako se dobija i zašto je potreban pčelama?
Hipertenzija (visok krvni pritisak) je stanje u kome je krvni pritisak iznad 120/80 mmHg. Povećan krvni pritisak (hipertenzija): zašto se javlja i kako se sa njim nositi? Danas veliki broj ljudi srednjih i starijih godina pati od hipertenzije. Krvni pritisak je numerički pokazatelj rada srca – pritisak koji krv koja teče u krvnim sudovima vrši
Ateroskleroza cerebralnih sudova – zašto je to opasno? Stotine hiljada ljudi svake godine umire od posledica ateroskleroze koja zahvata krvne sudove mozga, posebno od moždanog udara, a drugi deo ostaje invalid uz ozbiljno smanjenje kvaliteta života. Oštećenje cerebralnih sudova usled ateroskleroze preti razvojem moždanih udara, koji utiču na govor, pamćenje, kretanje i druge funkcije mozga.
Hormoni, za razliku od drugih supstanci, ne koriste električne impulse. Oni su sami nosioci informacija. Hormoni kontrolišu mnoge procese u organizmu: rast, reproduktivnu funkciju, otkucaje srca, krvni pritisak, cikluse spavanja i buđenja, apetit, telesnu temperaturu i još mnogo toga. Hipoteza o postojanju hormona pojavila se tek sredinom XIX veka, a samo pedesetak godina kasnije naučnici
